EKOLOŠKI POKRET - PREŽIVLJAVANJE KROZ PROMENU

Napomena o pojmovima:

U našem zakonodavstvu mogu se registrovati udruženja građana i ona mogu uzeti bilo koje ime dok njime ne dovode u zabludu, pa se tako pojmovi "organizacija" "društvo" "udruženje" "centar" u nazivu koriste da označe  - udruženja građana.

Savezi su formalan oblik i okupljaju takva udruženja.

Mreže bi trebalo da su neformalni savezi, dakle oni koji nisu registrovani kao pravna lica.

Pokret bi trebalo da označava ukupan skup svih prethodno navedenih - što kod nas nije slučaj, pa su tako određeni savezi i čak pojedinačna udruženja u svoje ime, naziv,  ubacili reč pokret.

Uvod:  Ovaj tekst proučava razvoj i transformaciju ekološkog pokreta. Zapravo mnoge pojave vezane za ekologiju koje viđate u Republici Srbiji odigrale su se pre 30 godina u USA. Zanimljivo je sagledati put, odluke, strategije i posledice i upoznati se sa terminima.

I.  Evolucija ekoloških pokreta

Ekološki pokret (environmental movement) poznaje brojne i različite organizacije, ideologije i pristupe.

Evolucija ekološkog pokreta od ideologije do socijalnog pokreta osvetlila je osnovne elemente formiranja pokreta. Ti elementi uključuju: (1) Rast i razvoj komunikacionih mreža; (2) dopunjujuće ideje; (3) seriju kriza koje su pokrenule pojedince na akciju; i (4) promišljene organizovane napore da se spontane grupe spoje u pokret.

Prva era ekoloških pokreta: Konzervacija i očuvanje

Grupe za konzervaciju i očuvanje prirode zagovaraju efikasnu upotrebu  i razvoj resursa kako bi se izborile sa neefikasnim korišćenjem zemlje. Oni, uprošćeno pojašnjeno, stavljaju akcenat na strategije upravljanja, koje treba da stvore balans između trenutne i trajne proizvodnje i da vode u održivost.

Oni često rade sa (i u) državnim strukturama i agencijama i sa privredom.

Mnoge javno popularne “mainstream” organizacije nastale su od ljudi prethodno angažovanih u grupama za konzervaciju i očuvanje.  Ove grupe često zagovaraju reciklažu i upravljanje otpadom.

Zapravo ove grupe nisu socijalni pokret već privilegovana klasa a aktivnosti se zapravo svode na boravak i rekreaciju u prirodi.

Druga era ekoloških pokreta: Uspon modernih ekoloških organizacija

Po prvi put u istoriji čovečanstva svako dete, žena i muškarac u sebi imaju opasne hemikalije od trenutka začeća do smrti – reči su koje su obeležile nastanak druge ere razvoja ekoloških pokreta.

Moderni ekološki pokreti razlikuju se od pokreta za očuvanje i konzervaciju u dve osnovne stvari. Akcenat se prebacio sa održivog korišćenja prirodnih dobara na kontrolu zagađenja i usled svakolikog građanstva koje vodi ove organizacije počele su da uplivavaju razne socijalne ideje, kojih nije bilo u prethodnoj eri. U javnoj areni su se tako našli različiti socijalni koncepti.

Ovde se struktura kontrole moći preokrenula, pa je rukovođenje prešlo sa menadžera koji su bili na vrhu, na upravljanje sa dna od strane građana.

  Publikacija od Rachel Carson’s Silent Spring tokom 1962. bila je zvanični početak ove ere u Americi. Zahvaljujući ovoj knjizi "priroda" je postala "kvalitet života".

Retki aktivisti su pokušali tokom ove ere da anuliraju urbani elitizam. Ekološki pokret je počeo da neguje uspon ljudskih prava, Mir i prava žena.

Većina aktivista je mislila da ove nove vrednosti mogu da restruktuiraju društvo i formiraju alternativne institucije i životni stil. Ideje poput organske poljoprivrede i življenja u urbanim i ruralnim komunama dobile su na značaju u underground štampi. Neki su kasnih 1960-tih  stvorili i reciklažne centre koje su vodile zajednice.

U Američkoj kulturi su se po prvi put pojavile dve velike socijalne promene. Kao prvo građani su počeli da traže kvalitet života a ne samo "stvarne novčane prihode". Povišen standard omogućio im je da prirodu vide kao mesto za aktivnosti. Kao drugo, obrazovanje zasnovano sa samorazvoju i vrednostima im je omogućilo da sebe vide kao deo prirode.

Obe ove promene su im omogućile da sagledaju sebe u širem prirodnom okruženju u kome žive, rade i zabavljaju se. 

Kasnih 1060-tih eko aktivisti su počeli da povezuju uništavanje prirode sa uticajem novih tehnologija, industrije, političkom moći i ekonomskom moći.

Grasrut zajednice su počele da podržavaju porodicu i zajednicu nasuprot moćnih institucija korporativne industrije  i državne birokratije.

Na kraju je povećana zabrinutost vodila povećanom aktivizmu.

Pojava ovakvog stanja pogodovala je stvaranju novih političkih šansi, kroz povišen nivo akcija potrošača što nije viđeno u prethodnoj američkoj političkoj sceni.

Nova vrsta brižne potrošnje obezbedila je okupljanje opuštenih i rekreativnih interesnih grupa.

Kroz naglašavanje organizovanja zajednice, da štiti ekološke vrednosti od pretnji spoljašnjih razvojnih pritisaka, impulsi potrošača otišli su u pravcu stepena mobilisanja i aktivnosti koji ranije nisu korišćeni.

Konačno serija dramatičnih katastrofa 1960tih je ekologe uputila na akciju.

To je takođe izazvalo simbolične studentske proteste  pa je tako studentski pokret ušao u ekološki pokret.

Ekolozi su uslovili državu da donese nove zakone pa je tako USA dobila set zakona o zaštiti prirode, vode, vazduha i druge…( Wilderness Act (1965); the Clean Air Act (1967); National Trails Act (1968); and the Wild and Scenic Rivers Act (1968)).

Treća era: Meinstrim ekološke organizacije

Naša zemlja krade od siromašnih nacija i nerođene dece . Dosta nam je da nam govore da je krivica na korporacijama, jer one nemaju savest. Ako želimo da one čine što je ispravno, moramo ih naterati na to – su reči koje su obeležile stvaranje ove ere.

Dan planete (Earth Day) 1970. godine smatra se početkom treće ere. Dan planete dizajniran je da pomeri stanje sa mrtve tačke kroz mirnu masovnu mobilizaciju. 20 miliona amerikanaca slavilo je kvalitet života i zabrinutost za prirodu. Na nesreću ovaj dan su preuzele korporacije i koriste ga za samopromociju.

Radikalni aktivisti smatrali su da je Dan planete doprineo da organizatori manifestacije vrše sopstvenu promociju kroz štampu, državna tela i korporativnu elitu.

Konzervacionistima (prva era) je pak smetalo što je ovaj dan poslužio da se proklamuju socijalne vrednosti i socijalna pravda…

1970-tih pojavile su se nove ideje po pitanju opasnih hemikalija, energije i o mogućnostima socijalne, ekonomske i političke decentralizacije.

Donet je ogroman broj zakona, stvorene su državne agencije ali nije zabranjeno zagađivanje, već se kontroliše nivo zagađenja u skladu sa zdravstvenim standardima.

1980 tih mejnstrim ekološke organizacije pokušale su sa anti deregulacijom. Zapravo zalagale su se da se putem slobodnog tršišta istisnu kompanije koje zagađuju a ubace one koje to ne čine. Ovaj pristup je frustrirao zagovarače ekoloških javnih politika.

Tadašnji Reganovi mladi lideri tvrdili su da ekološki pokret potrošio sam sebe i da treba biti ignorisan ili raspušten.  U tom periodu je grasrut deo organizacija ignorisan od strane državne administracije, a meinstrim organizacije su prerasle u klaster interesnih grupa specijalizovanih za lobiranje, zakonsku ekspertizu, naučnu ekspertizu, i umetnike za kompromis.

Meinstrim organizacije oformile su “Grupu deset” ili “Group of Ten” (G-10), koji je činili rukovodstvo deset najvećih ekoloških organizacija. Članstvo u ovim telima je za vreme Reganove vladavine poraslo sa 4 na 7 miliona. Ove organizacije su se specijalizovale za pravo, nauku, lobiranje, i javno zagovaranje.

Veoma je važno da su one stvorile sliku u javnosti koja je trajala deceniju o tome šta su ekološke organizacije.

G-10 je odbacio sve grupe koje su se protivile polikama Washingtona, poput Greenpeace i Environmental Action. Čak su odbačene i apolitične grupe poput World Wildlife Fund i the Nature Conservancy.

G-10 je jasno naglasila da ne podržava grupe koje sprovode, podržavaju i zagovaraju direktnu akciju (direktna akcija znači zaobilaženje državnih struktura) protiv zagađivača, kitolovaca, vojske, i naravno korporacija.

Ali ostale ekološke organizacije su reagovale na ovaj izazov tako što su pokazale dubinu i upornost. Ove grupe su se mobilizovale i ujedinile u opoziciju.

Četvrta era: Grasrut ekološke organizacije

Ekološki pokret nije upražnjavao jedan od zakona prirode-snagu u raznovrsnosti.

Termin grasrut (grassroot) u engleskom jeziku označava pokret koji pokreće zajednica. To znači da je nastanak pokreta spontan i naglašava razliku da pokret nije rukovođen od strane tradicionalnih struktura moći. Često je pokret lokalnog karaktera i volonteri su ti koji ga pokreću.

Uspon grasrut ekoloških pokreta ilustruje transformaciju ekologije iz ideologije u potpun i zreo socijalni pokret.

Kao socijalni pokret, ekološki pokret je dostigao svoj zenit u vidu grasrut pokreta.

Grasrut eko aktivizam je svojom energijom i posvećenošću demokratskim promenama osnažio ekološki pokret unoseći različitost i šireći koncept ekološkog delovanja.

Zaista ove grupe su uspele da utiču i na ekološki pokret i na javnu svest.

Dok mejnstrim ekološke organizacije obavljaju svoj deo posla  obrazujući bogate i pregovarajući sa korporacijama, Grasrut organizacije stvaraju pravi pokret na načelima i snazi koja će ekologiju uneti u javne politike.

Dok meinstrim organizacije koketiraju sa korporacijama i državom, grasrut organizacije predlažu “Pravo da znam – zakon o slobodnom pristupu informacijama” i građansku tužbu parnicu protiv zagađivača!

Meinstrim organizacije predlažu učešće građana u odlučivanju, dok se grasrut organizacije zalažu za ekološku direktnu demokratiju.

Grasrut organizacije će preneti ideologiju i u ruralna(selo) i u urbana(grad) okruženja.

Filozofski gledano, četvrta era bi trebala objediniti spektar ideologija poput duboke ekologije (deep ecology), socijalne ekologije (social ecology), bioregionalizma (bio-regionalism), spiritualne ekologije (spiritual ecology), domorodačke ekologije ( native ecology)  , i “Ne u mom dvorištu”( Not in My Backyard (NIMBY)).

Čak šta više, grasrut ekološke organizacije treba da probiju etničke, rasne i klasne barijere unoseći raznovrsnost koja je ranije nedostajala.

Konceptualno sadašnje grasrut organizacije mogu da se podele u 4 oblasti: (1) splinter grupe; (2) novi konzervacionisti; (3) ekološka pravda (environmental justice groups); i (4) NIMBY grupe.

Ove grupe se bave raznolikim temama kao na primer ekološka ekonomija, civilna prava, ljudska prava, sekularna i religijska prava, očuvanje divljine…

1.  Splinter Grupe

Splinter grupe su one koje su formirali bivši članovi mainstrim organizacija kada se njihova lična ideologija i organizaciona vizija razlikovala od one koju je zastupao establišment.

Proces nazvan segmentacija dešava se kada se grupe podele i odvoje od matične organizacije usled borbi oko lične moći, takmičenja među članovima, i ideoloških neslaganja.

Mnoge splinter organizacije nastale su kada su članovi napustili svoje birokratske organizacije koje nisu ostvarivale viziju zbog koje su osnovane. Ako očuvanje organizacije ima prednost nad očuvanjem prirode članovi je napuštaju i tako su nastale brojne organizacije.

Na primer Sierra Club otpustio je radikalnog David Brower tokom 1969. koji je osnovao 3 druge organizacije Friends of the Earth (FOE), the League of Conservation Voters, and the Earth Island Institute.

2.   Novi konzervacionisti

Novi konzervacionisti se sastoje od puno malih lokalnih grupa formiranih jer mainstrim organizacija nije mogla da zaštiti prava ovih grupa ili ih nije štitila na adekvatan način.

3.   Grupe za Ekološku pravdu (Environmental Justice - EJ) i "Ne u mom dvorištu" (NIMBY) grupe

Obe ove grupe smatraju da je nejednaka distribucija troškova zagađenja i ekološke zaštite u okviru klasa. Bogati više zagađuju i proizvode više otpada jer više i troše, a plaćaju isto koliko i siromašni za troškove ekološke zaštite, a uživaju viši stepen zaštite. Otpad se gomila u oblastima gde žive siromašni pa tako možemo govoriti o ekološkom rasizmu.

Takođe ove grupe se bave širim kontekstom socijalne pravde i demokratskim procesom.

Ove organizacije obogaćuju ekološki pokret aktivistima iz različitih etničkih grupa, rasa, i socijalnih klasa. Obe su nastale kao reakcija na obespravljivanje siromašnih, onih koji nemaju prednost, ili nezastupljenih u političkom procesu.

Ali nastanak ovih grupa je različit. EJ grupe su nastaju jer zajednica neravnomerno podnosi teret ekološke štete i zagađenja, dok NIMBY grupe su lokalnog karaktera i štite porodice i poznanike od toksičnih rizika. NIMBY grupe nemaju iskustvo u delovanju i obično ih vode sredovečne domaćice ili potpuno neiskusne osobe u aktivističkom i političkom delovanju.

II.  Ekološki pokret kao socijalni pokret: Preživljavanje kroz različitost

Struktura socijalnog pokreta i izdržljivost ekološkog pokreta

Socijalni pokret nije ni neorganizovana grupa ni visoko formalizovana organizacija.

Ponajpre socijalni pokret objedinjuje kratkoročnu mobilizaciju pojedinaca koja stremi zajedničkom cilju, i stvarne zajednice pojedinaca spojene takvom mobilizacijom.

Socijalni pokret se razlikuje od ostalih grupa po čestim karakteristikama kao što su: spontanost, struktura, visoka svesnost o određenoj socijalnoj temi, i želja da se istakne vidljivost socijalne teme u javnosti.

Zaista, poruka socijalnog pokreta “određuje problem, prepisuje rešenje, opravdava pomak sa statusa quo tj. mrtve tačke, može odrediti nosioce socijalne promene i strategije i taktike koje koriste.”

Zašto socijalni pokreti umiru? Zato jer gube zamah.    

Nekada labavo organizovane grupe evoluiraju u formalne interesne grupe sa osobljem čiji aktivisti postaju birokrate a vođe lideri ili sagore ili bivaju zaposleni od države da osnuju agenciju.                                                                                                                     

Kako splašnjava interes medija za njih tako splašnjava i interes javnosti.

“Napori da se revitalizuje pokret i izbegne stagnacija mogu voditi u unutrašnje borbe i cepanje od onih koje je država zavela “da rade u sistemu“.

Tako su i nastale državne agencije, sa dobrom namerom, da nadziru industriju, ali su ubrzo savladane od onih koje su trebale da nadziru i stavljene pod kontrolu.

Da bi se izbegla ova sudbina, uspešni socijalni pokreti moraju da budu iz delova, sa puno centara, decentralizovani i fleksibilni. Ovaj pristup znači stvaranje novih splinter grupa (vidi splinter ranije u txt.), podržane sa puno centara upravljanja i koje koriste zajedničku mrežu za razmenu ideja i informacija.

Ekološki pokret je opstao usled svoje strukture. Segmentacija (razdeljivanje) u ekološkom pokretu stvorilo je četiri različite grane  (1) regionalne grane starijih, birokratski nastrojenih organizacija; (2) nacionalne alternative ovim grupama; (3) ideološki i taktički radikalne; i (4)  grasrut (grassroots) ekološke grupe.

Uprošćeno različitost ideologija i organizacione strukture učinio je nemogućim da se eko pokret uništi.

Različitost organizacija “pružila je maksimalnu penetraciju i regrutovanje u različitim socioekonomskim grupama i sub kulturnim grupama, kroz preklapanje, dupliranje, maksimizirajući adaptivne varijante kroz različitost učesnika i svrhe tako podstičući rešavanje problema.

Dakle da zapazimo, ekološki pokret preživljava kroz isti obrazac kroz koji to čini i priroda, kroz različitost.

 REFERENCE

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom