Šta je važno?

NAPOMENA:

Ovaj tekst počiva na prethodnim tekstovima u navigaciji pod nazivima "NOVAC I POSLEDICE" i "ROBOTIZACIJA I RAD". Dakle nemoguće je PRAVILNO razumeti ovaj tekst bez čitanja tekstova "NOVAC I POSLEDICE" i "ROBOTIZACIJA I RAD".

U ovom delu ćemo raspraviti ideju o prirodnom zakonu, posebno naglašavajući međuzavisnu pojavnost i prirodu fizičkog sveta.

Naučna metoda je najosetljivija tehnika donošenja odluka koju danas imamo.I važan koncept dinamičke ravnoteže koji izražava najosnovniji ekološki činilac našeg preživljavanja.

Takoðe ćemo pokazati kako, kroz inteligentnu upotrebu tehnologije i proaktivno upravljanje resursima, imamo više nego dovoljno da krenemo dalje na ovoj planeti, uključivanjem dostupnog izobilja za sve ljude sveta.

Prirodni zakon

Postoji ogromna količina buke u našem sistemu.

Drugim rečima, osnove života su izgubljene u moru društvenih, poslovnih i finansijskih obaveza, od kojih su mnoge većinom veštačke.

Na primer: potreba za novcem i primanjem stavlja ljude u položaj gde je izbor vrlo ograničen.

Obično naðeni poslovi ne odražavaju izvorni interes neke osobe, niti pravi interes društva kao celine.

Kada bismo pregledali zanimanja koja danas postoje, našli bismo da velika većina njih ne služe višoj funkciji nego podržavanju kružne potrošnje zbog održavanja ekonomije.

Ova samovolja predstavlja užasno bacanje života i resursa.

Proizilazi da je, celi obrazovni sistem u današnje vreme ništa više od postrojenja za razdeljivanje i obradu, koje priprema ljude za odreðene uloge zanimanja.

Ovaj deo ljudskog života je postao toliko tradicionalno ukorenjen, da mnogi pogrešno smatraju da je imati posao neki oblik ljudskog instinkta. čak će roditelji slepo pitati svoju decu: "šta želiš da budeš kad porasteš?".

Kao da ima jedna stvar koju treba izabrati.

Stavljajući na trenutak na stranu tradicionalna merila i modele ponašanja u društvu, stanimo i razmotrimo šta je stvarno važno.

Postavimo ovo pitanje: koja su najosnovnija stanovišta prirode, i šta nas ta razumevanja uče o tome kako bi trebali voditi naše ponašanje na ovoj planeti?

Prvi prirodni zakon

Svaki čovek treba prikladnu ishranu, čisiti vazduh i čistu vodu, i stoga mora poštovati simbiotske procese prirodnog okruženja važne za te potrebe.

Većina ljudi danas ne razumeju ili ne razmatraju meðupovezanost prirode i lanac procesa kojim hrana, vazduh i voda trenutno dolaze.

Ipak ako prepoznamo, istražimo i učimo iz tih procesa, logični sled razumevanja, spojen sa sugestivnim zaključivanjem, vodiće nas do prikladnijih ljudskih ponašanja koja će pomoći ispuniti naše potrebe.

Naprimer, voda i vazduh su prirodno obilni resursi planete, to samo traži da ih mi, ljudska populacija, održavamo i čuvamo njihove izvore.

Tužno je da je naš nagonski i uskovidni sistem zarade doveo do toga da pitka voda dolazi do krize oskudnosti, jer industrija nastavlja zagaðivati sistem na svakom koraku.

Samo u SAD-u oko 3 miliona tona štetnih hemikalija se ispušta u prirodno okruženje svake godine, doprinoseći poremećajima raðanja, poremećajima imunološkog sistema, i drugim teškim zdravstvenim problemima.

Simbiotski odnos prirodnih procesa ima ugraðen okvir odnosa, koji je dostupan shvatanjem, kroz naučno  istraživanje, kako svet zaista deluje.

Vrlo jednostavno, naše ponašanje bi trebao voditi prioritet traženja najviše optimizacije okolnosti koji čuvaju i maksimalizuje obilje i kvalitet naših potreba u životu. Nažalost, to se ne dogaða.

Činjenica je, naša je održivost pod strogom pretnjom tekućih metoda koje koristimo.

Novčani sistem nastavlja raditi s interesom kratkoročnog dobitka u korist dugoročnog uništenja.

Kao što prirodni zakon kaže: trebamo visokokvalitetni vazduh, hranu i vodu za život.

Stoga, moramo nadići svaku radnju koja poremećuje, ili stvara sklonost poremećivanju, simbiotskih procesa prirodnog okruženja koji drže naše osnovne potrebe u redu.

Ako to ne činimo možemo se dovesti u tačku bez povratka za prirodno okruženje i stoga, preživljavanje ljudske vrste bi bilo upitno.

Drugi prirodni zakon

Jedino što je stalno je promena, i ljudsko razumevanje je uvek u tranziciji.

Nema dokaza da podrže ideju, da će sve što smatramo istinitim danas, sutra održati svoj integritet.

Dok se posmatrane prirodne pojave mogu činiti skoro iskustvene, temeljene su na tekućim naučnim dokazima.

Posebnosti svake predstave će uvek biti menjane, jer se naša oruða i metode analize uvek menjaju i, nadamo se, poboljšavaju.

Riječima C.J. Keyser: "Apsolutna sigurnost je privilegija neobrazovanih umova i fanatika".

Brzi pogled na široko branjene  istorijske predstave od toga da je Zemlja ravna, do Sunca koje se okreće oko Zemlje, uči nas da je intelektualna promena stalna i stoga, ljudi moraju imati što je više moguće otvoren um ka novim informacijama, čak ako se one protive ličnom osećaju identiteta.

Sve što mislimo i znamo su samo mogućnosti i novim metodama analize za koje je dokazano da imaju delotvorne koristi i to dugoročno za društvo, možemo vagati naša razumevanja i uverenja na okretnom, kliznom merilu, od namanje verovatnog, do naviše verovatnog.

To nije temeljeno na ljudskom mišljenju ili subjektivnosti, nego na čvrstoj povratnoj informaciji u prirodnom svetu.

To nas vodi do naučne Metode.

Sama priroda ima svoja pravila, i nema mogućnosti prepoznati ili brinuti za ono što vi ili drugi želite verovati da je istina.

Uz tu stvarnost, u našem je najboljem interesu učiti i uskladiti se s prirodom kako najbolje možemo.

Najbolja poznata metoda za otkrivanje i primenu zakona prirode zove se Naučna Metoda.

Naučna metoda ima u osnovi tri koraka:

1. Prepoznavanje nove ideje ili problema koji treba biti rešen.

2. Upotreba logičkog zaključivanja za izradu pretpostavke.

3. Razmatranje svih dostupnih podataka, i provera te pretpostavke u fizičkom svetu kroz posmatranje.

Naučna metoda istraživanja je ono što je omogućilo ljudskoj vrsti da stekne shvatanje samih sebe i fizičkog sveta.

U dobru i u zlu - ona je iza stvarno svakog napretka koji je poboljšao živote ljudske vrste.

Ipak, većina u našem romantiziranom svetu još vidi nauku kao hladan, bezdušan medij, dok prizivaju iskrivljene gadosti ljudskih vrednosti, kao što je atomska bomba u odbijanju naučne perspektive.

U stvarnosti, nauka i tehnologija su samo oruðe i kao sve drugo, mogu biti upotrijebljeni za produktivne ili destruktivne svrhe.

To je naš izbor.

Dinamička ravnoteža

Dinamička ravnoteža nastupa kada se dva ili više suprotstavljenih procesa dogaðaju istom brzinom.

U fizičkom svetu Ravnoteža nalaže na nekom nivou, koje su mogućnosti za one organizme koji koriste dostupne resurse za preživljavanje.

Obzirom na našu planetu, nazvali bi smo to nosivi kapacitet Zemlje.

Ljudsko upravljanje dinamičkom ravnotežom ove planete, koje je najvažnija početna promenljiva u odnosu na upravljanje samim društvom, može doći najpre iz razumevanja šta je zapravo nosivi kapacitet Zemlje.

Potrebe ljudske populacije moraju biti u ravnoteži s resursima planeta.

Kad je to rečeno, ispitajmo šta znamo, ili šta možemo dodati o resursima planete.

Osnovni graðevni blokovi društva sastoje se od sledećeg:

·      Industrijske i tehnološke sirovine

·      Hrana, vazduh i voda

Energija je kamen temeljac današnjeg društva. Ona je jedna od najkritičnijih činilaca celog društvenog delovanja.

Doba nafte i fosilnih goriva, zajedno  sa nastalim zagaðenjem, dolazi kraju.

Nema više razloga trošiti fosilna goriva, osim za interes u zaradi koji čuva prospekte nove i čiste energije u fioci.

Zapamtite, zadnje što energetska industrija želi je obilje, jer to prelazi u gubitak zarade u novčanom sistemu.

Jedan od važnih izvora energije danas za prepoznati je geotermalna energija.

Prema izveštaju MIT iz 2006.: oko 2 hiljade zettadžula energije je trenutno dostupno širom sveta.

Ukupna potrošnja energije svih zemalja na planeti je samo pola zettadžula na godinu.

To znači oko 4000 godina planetarne energije može biti iskorišteno odmah, samo u tom mediju.

Što se tiče energije vetra, studija sa Stanforda iz 2005 objavljena u časopisu geofizičkih istraživanja, našla je da ako iskoristimo samo 20% potencijala planete pokrile bi se potrebe celog sveta.

Što se tiče sunčeve energije, sunčeva radijacija udara zemljinu površinu godišnje sa 10,000 puta više energije nego je svetu potrebno. Od jednostavnih fotonaponskih panela, koji mogu poslati energiju u baterije za ličnu upotrebu, do potpunih solarnih elektrana - nova tehnologija stalno proizlazi, što uveliko poboljšava njen potencijal.

Manje poznata je plimna energija, koja dolazi od izmene plime i oseke u okeanu.

Postavljanje turbina koje hvataju ove pokrete, stvara energiju.

U Velikoj Britaniji, 42 lokacije su označene kao pogodne,predviðajući da 34% celokupne energije VB može doći od samo plimne energije.

Ipak efektivnije, energija talasa, koja se dobija uvijanjem površine okeana, procenjena je da ima globalni potencijal do 80,000 terawatt sati godišnje.

To znači da 50% ukupno korištene energije planete može biti proizvedeno iz samo ovog medija.

U vidu svih ovih mogućnosti, energija je ništa drugo nego obilna na ovoj planeti.

Jedini razlog zašto ljudi misle da je oskudna, je zbog strateške sklonosti novčanog sistema da stvara oskudicu.

Sledeće pitanje je, šta je sa industrijskim sirovinama?

Može li Zemljina zaliha sirovih fizičkih materijala kao drvo, gvožde, ili aluminijum i slično, zadovoljiti potrebe svetske populacije?

Svetske rezerve minerala su trenutno merene komercijalnom izlaznom proizvodnjom.

Nažalost, to ne daje jasnu sliku o tome šta je stvarno dostupno.

Dok su neki elementi i minerali rasprostranjeni i obilni kao silicijum, aluminijum i gvožde drugi naizgled postaju oskudni,

kao bakar, olovo, cink, zlato i srebro.

Koliko znamo, nije napravljena celokupna geološka karta Zemljinih minerala i elemenata - samo regionalne.

To mora biti ubuduće učinjeno da bi imali razumevanje uroðene dinamičke ravnoteže.

Bez obzira, postoje u osnovi 3 komponente za razumevanje nosivog kapaciteta Zemlje:

1. Znati tačno šta Zemlja ima što se tiče sastavnih elemenata i materijala.

2. Gde je tehnologija u odnosu na stvaranje sintetskih zamena nekih elemenata i materijala.

3. I kako društvo organizuje i upravlja svojim korištenjem tih resursa.

Prva stvar koju moramo napraviti je imati potpunu kartu svih resursa planete.

To će nam dati ključnu informaciju kako nastaviti s našim delovanjem.

Naprimer, ako imamo ar zemlje na kojoj želimo uzgajati hranu, prvo bi bilo ispitati zemlju da shvatimo kakve tipove naklonosti ima.

Ovaj podatak bi imao direktan odnos s onim što se može uzgajati.

To bi rasvetlilo nosivi kapacitet zemlje, tako govoreći.

U odnosu na oskudne materijale, naći zamene je uvek važna težnja.

Puno oskudnih industrijskih materijala danas ima sintetičke zamene.

I žarište naučnog rešavanja problema je vrlo važno u ovom odnosu.

Kada je ovo shvaćeno, moramo shvatiti da je oskudica većine sirovina, toliko važna kao količina rada uložena u pronalazak zamene ili zobilaženja.

Važnije od zamena ili zaobilaženja, je izmenjena priroda upotrebe naših planetarnih resursa.

Izlazna priozvodnja danas tetura u odnosu na prošlost.

Upotrebom tehnologije možemo proizvesti više s puno manje ljudi, brže nego ikad u istoriji.

Ipak zbog sistema zarade, postoje tone proizvoðača koji proizvode istu stvar dok se takmiče za delove tržišta.

Kako je pre navedeno, ljudi sveta rade u novčanom sistemu koji nagraðuje nestašicu, smišljeno zastarevanje, otpad, zagaðenje i višestrukost.

Pravi uzrok nestašice na planeti ima malo veze sa dostupnim resursima a više veze sa našim otpadnim i iskorištavajućim načinima ponašanja.

Napokon, u takvom sistemu nema se obzira za očuvanje ili stratešku upotrebu dok ne bude prekasno.

U zdravijem društvu, sirovine planete bi bile odmerene, industrija bi bila organizovana kao celina da proizvodi u odnosu s onim što je dostupno i svaki proizvedeni predmet bi bi osmišljen da traje što je duže moguće; izazivajući smanjenu industrijsku proizvodnju, i stoga očuvanje resursa.

Sada, kada dolazimo do proizvodnje hrane i očuvanja vode; isti novčani sistem, problemi zagaðenja, procesi sa smanjivanjem troškova i oskudica dolaze u igru.

Voda pokriva 70% Zemljine površine.

Tehnološki napretci, kao proces desalinizacije, mogu proizvesti svežu pitku vodu, i iz morske vode i čak iz ustajalih izvora koristeći obrnutu osmozu.

To je još jedan primer kako je tehnologija isto tako deo upravljanja resursima, koliko i deo samih resursa.

Ideja da je pitka voda oskudna je istinita samo u odnosu sa ograničenim metodama koje trenutno koristimo,spojeno naravno, s odvratnim industrijskim zagaðenjem koje se dogaða dnevno.

Proizvodnja hrane se takoðe širi unutar tehnološkog aspekta, stvarajući raznolike nove metode uzgoja.

Naprimer, Zemljina površina je stvarno zloupotrebljavana, sa svojim dragocenim humusom koji se kvari ravnodušnim poljoprivrednim metodama.

Prema nekim izveštajima, gubimo humus brzinom od 1% na godinu.

Dok je nacionalna akademija nauke ustanovila da se plodna zemlja u SAD-u uništava najmanje 10 puta brže nego što treba vremena da se zemlja oporavi.

Smisao je da su hrana, vazduh i voda samo toliko oskudni koliko sami odlučimo.

Ako odaberemo postati inteligentni i strateški s našom proizvodnjom i metodama očuvanja, potpuno iskoristimo naučne izume koji maksimalizuju naše proizvodne mogućnosti, smanjujući otpad i nefektivnost, možemo osigurati za ljude planete mnogo puta više.

Izgladnela deca sveta nisu takva zbog manjka dostupne hrane.

To je manjak kupovne moći, ne oskudnosti što izaziva nepotrebne smrti miliona na godinu.

Sredstvo društvenog razvoja

U ovom poglavlju razmotrićemo detaljnije šta zapravo želimo i trebamo na ovom svetu.

Šta cenimo u životu?

Dok postoje mnoga široka mišljenja u ovom pogledu, većina ljudi bi htela imati:

·      čisti vazduh i vodu,

·      kvalitetnu hranu,

·      obilje materijala,

·      brz čist i efikasan prevoz

·      relevantno obrazovanje,

·      javno zdravstvo,

·      kraj rata,

·      prirodno okruženje koji nam omogućava stalno napredovanje u sposobnostima,

·      ljudsko razvijanje,

·      smanjeni stres i

·      smanjeni kriminal.

Smatrali bismo te potrebe i težnje našim ciljevima.

S navedenim ciljevima, moramo misliti na metode koje će se upotrebiti da se postignu ti ciljevi.

Bez zabune, Naučna metoda je najmoćnije oruðe koje poznajemo.

Posmatranje, logika, i testiranje su već odavno istisnuli praznovjerje, intuiciju i metafiziku.

Rečima Karla Pearsona: "nema prečice do istine, nema načina za steći znanje o svemiru osim kroz prolaz naučne metode".

Inteligentna upotreba naučnih metoda je ono što nam je donelo skoro sve što nam pomaže u današnjem životu.

Primena nauke na društveno ureðenje kao celinu, je sledeći korak u našoj evoluciji.

Štaviše, da bi potpuno koristili naučnu metodu, trebamo fizičko oruðe koje može ostvariti naše materijalne potrebe.

To materijalno oruðe dolazi u obliku tehnologije, od običnog čekića, do visokotehnološkog, automatizovanog proizvodnog postrojenja.

Tehnološki izumi nastavljaju olakšavati proizvodne metode dok takoðe dosledno čine ono što je smatrano nemogućim, mogućim.

Istorija tehnologije je pokazala strahovito ubrzanje razvoja, spojeno sa znanstvenom metodom mišljena, tehnloški alati koji su

trenutno nama na usluzi imaju mogućnost dramatično promeniti čovečanstvo na načine koji mnogi smatraju prefantastičnim da bi bilo istina.

Naprimer, kada biste pokazali mobilni telefon čoveku iz 12-og veka, verovatno bi bio šokiran izvan shvatanja čarobnog instrumenta.

Nauka i tehnologija su nastvili prkositi prethodnim pretpostavkama mogućnosti i nastavće tako.

Može sigurno biti predpostavljeno da što god sprema budućnost, s tehnološkog gledišta, verovatno izgleda nemoguće i

smešno s gledišta današnjih shvatanja i metoda.

Sada, vraćajući se na širi smisao,

3 svojstva ličnog i društvenog razvoja su stoga:

1. Naši ciljevi,

2. Metoda razmišljanja, i

3. oruðe da se to učini.

Odreðujemo naše ciljeve na osnovu onog što smatramo vrednim.

Koristimo naučnu metodu da rešimo probleme i stvaramo pretpostavke.

I koristimo tehnologiju da ostvarimo ciljeve.

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom