Zamena ljudskog rada mašinama

NAPOMENA

Ovaj tekst počiva na prethodnom tekstu u navigaciji pod nazivom "NOVAC I POSLEDICE" . Dakle nemoguće je PRAVILNO razumeti ovaj tekst bez čitanja teksta "NOVAC I POSLEDICE".

U jezgru samog ekonomskog sistema, je mehanizam rada za prihod.

Naš celi ekonomski sistem je temeljen na ljudskim bićima koja prodaju rad kao robu na otvorenom tržištu.

Ako ljudi nemaju mogućnost raditi za život, tada novčani sistem kakvog znamo, je gotov.

Niko ne može kupiti robu ako ne zaraðuje novac.

Kompanije ne mogu priuštiti proizvodnju ako kupac nema kupovne moći kupiti bilo šta.

Kako je John Maynard Keynes bahato istakao:

"zaraženi smo novom bolesti, čije ime neki čitaoci još nisu čuli, ali o kojoj će puno čuti u dolazećim godinama - pod imenom 'tehnološki višak '.

To znači nezaposlenost zbog otkrivanja sredstva za ekonomičniju upotrebu rada nadilazeći ritam kojim možemo nalaziti novu upotrebu za rad.

Dok se političari, vlasnici posla i rada svaðaju oko problema za koje tvrde da su odgovorni za rast nezaposlenosti u svetu kao recimo iscrpljivanje stranih kompanija, ili imigracijski rad stvarni uzrok ostaje nerazmotren u javnoj raspravi a to je tehnološka nezaposlenost.

Otkad je tržišni kapitalizam izgraðen na logici smanjivanja ulaznih troškova radi povećanja zarade, težnja da se zameni ljudski rad kad god je to moguće mašinskom automatizacijom, to je prirodni napredak industrije.

Na kraju, mašini ne treba odmor ne treba zdravstveno osiguranje ili dobit i nije član zahtevnog radničkog sindikata.

Jednostavan pogled na statistiku rada SAD-a po sektorima, pokazuje kako automatizacija definitivno zamenjuje ljudski rad.

U sektoru poljoprivrede, gotovo se sav tradicionalni rad izvodi mašinski.

Naprimer, 1949. mašinama su izvodili 6% branja pamuka na jugu.

Do 1972, 100% branja pamuka je izvoðeno mašinski.

1860 60% stanovnika SAD-a je radilo u poljoprivredi, dok je danas to manje od 3%.

Kad je automatizacija pogodila SAD-ov proizvodni sektor 1950-ih, 1.6 miliona radnih mesta je izgubljeno u 9 godina.

1950 33% svih radnika SAD-a je radilo u proizvodnji, dok je do 2002 to bilo samo 10%. čelična industrija SAD-a je od 1982. do 2002. povećala proizvodnju sa 77 miliona tona na 120 miliona tona,  dok su radnici u čeličanama spali sa 289 hiljada ljudi na samo 74 hiljade. 2003 je napravljena studija 20 najvećih svetskih ekonomija, u periodu od 1995 do 2002

koja je našla da je nestalo 31 milion radnih mesta, dok je proizvodnja porasla za 30%.

Taj način povećanja proizvodnje i zarade, spojen sa smanjenjem zaposlenja je nova moćna pojava, bez promena u vidu.

 Tako da, ovo može postaviti pitanje gde su otišli svi ovi poslovi? U servisni sektor.

Od 1950. do 2002., postotak Amerikanaca zaposlen u servisnoj industriji je išao od 59% na 82%.

Jer je u zadnjih 50 godina servisni sektor prihvatio gubitak poslova iz poljoprivrede i proizvodnje.

Nažalost ovaj oblik brzo usporava kako kompijuterska automatizacija zauzima svoje mesto.

Od 1983. do 1993. banke su smanjile 37% ljudskih blagajnika, a do 2000. 90% mušterija banki su koristile bankomate.

Operateri poslovnih telefona su gotovo zamenjeni kompijuterskim sistemima telefonskih sekretarica.

Poštanski blagajnici se zamenjuju samoposlužnim aparatima, dok se blagajnici zamenjuju kompijuterskim kioscima.

Nema područja servisne industrije koje nije zahvaćeno kompijuterskom automatizacijom.

Ekonomist Stephen Roach je upozorio:

"servisni sektor je izgubio ulogu Američkog neobuzdanog pogona za stvaranje poslova."

Uz ovu stvarnost, gde novi pomaljajući sektor za zapošljavanje svih novih otpuštenih radnika?

Nema ga!

I dok se ekonomisti muče napraviti nove modele za rešavanje problema gotovo nezaustavljive nezaposlenosti, mnogi odbijaju razmotriti šta je stvarno potrebno za sprečavanje potpunog raspada društva.

Rešenje je u nepokušavanju popravke problema koji su proizašli, nego je vreme za nadilaženje sistema u celosti.

Jer je sistem novčane razmene, zajedno sa samim kapitalizmom, sada potpuno zastareo, u buðenju tehnološke kreativnosti.

Ako ljudi nemaju posao ne mogu podržati ekonomiju kupujući nešto. Ova stvarnost je konačan dokaz da je naš tekući sistem potpuno zastareo, i ako želimo sprečiti pobune na ulicama i siromaštvo na nikad viðenom nivou, moratćemo revidirati naše tradicionalne stavove o tome kako društvo radi na osnovnom nivou.

Treba nam novi društveni sistem koji je obnovljen s današnjim znanjem i novim metodama.

Imamo ga...ekonomija zasnovana na resursima. vidi u navigaciji sledeću stavku - svet budućnosti!

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom