|
ODNOS PREMA GRADSKOM OTPADU Kako gradovi rastu, sa porastom broja stanovnika i standarda, količina nastalog otpada postaje nepodnošljiva. Stanovnici jedne evropske zemlje godišnje proizvedu toliko otpada da se od njega može napraviti most od planete zemlje do meseca! Kako bi ste shvatili šta se sa otpadom događa pogledajte sledeće navode... Otvorene deponije Ovorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje čvrstog otpada svih vrsta. Otpad je dostupan, raznosi se, nepokriven je i nerazvrstan.
Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti jer se otpad ne razlaže, a te bolesti mogu prenositi životinje koje u potrazi za hranom dodu do deponije i obole na deponijama. Otvorene deponije takode ispuštaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu, a time izazivaju bolesti kod ljudi, kod životinja i biljaka. Sa ovakvih deponija isparavaju otrovi (živa) a kada se samozapale ispuštaju kancerogene POPS materije u dimu. U nekim zemljama otvorene deponije su zabranjene.
Krateri za odlaganje Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima. Kada se odloži jedan sloj, on se prekrije zemljom i odredeni mehanizam rastresa i sabija zemlju. Tako sabijen sloj formira opasnu ćeliju. Kada nastane puno ćelija i krater se napuni nastaje takozvana baterija, na baterijama se izgradi parking ili nešto slično. Opasnost je kada otrovna baterija procuri, jer se otrovi iz nje šire, cure i zagađuju zemlju i vodu, trujući ljude, životinje i biljke. Septičke jame Septičke jame su higijenske i rešavaju problem curenja do nekog vremena. One bi trebale da budu obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetički zatvorene. Sam beton je hemijski i vodopropusan! Mnogi stručnjaci tvrde da hemikalije razgrizu plastiku, a kroz te pukotine prolaze otrovi u zemlju i vodu, trujući biljke, životinje i ljude. Problem je što nema prisusutva vazduha u njima pa čak i stvari koje bi se raspale to ne čine, tako da se ove zatvorene jame pune brže od ostalih. Kada dospe malo vazduha u njih, nastaje gas metan koji se u nekim zemljama prodaje kao gorivo.
Fabrike za spaljivanje Farike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerađuje (reciklira) a deo se spaljuje. Ostatak od spaljivanja je pepeo. Deo tog pepela dimom i vetrovima raznosi se veoma daleko. Pepeo koji ostaje je izuzetno otrovan jer sadrži dioxin i teške metale koji izazivaju teška oboljenja (rak i dr.). Ovaj pepeo truje vazduh, vodu i zemlju. Najveći deo otpada koji se spaljuje mogao bi biti prerađen(recikliran), ali se to ne čini! Ovo uopšte nije dobar način uklanjanja i ovako bi se trebao uklanjati jedino infektivan medicinski otpad. Sada kada smo se uverili da niti jedan od navedenih načina odlaganja otpada nije zdrav po sve nas, vreme je da upoznamo ekološki pristup rukovanju otpadom. Reciklaža (prerada) i korišćenje
Reciklaža je prerada odbačenih materijala, u nove materijale.
To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom, a prirodu i čoveka mnogo zdravijim. Reciklaža ima važne pozitivne osobine jer: - Vodi manjoj upotrebi i očuvanju prirodnih resursa (kako korporacije vole da kažu sirovina).
- Smanjuje uticaj otpada na ukupno zagađenje.
- Čini našu okolinu lepom i čistom.
- Štedi prostor koji bi bio uništen za deponovanje otpada.
- Štedi prostor u prirodi koji bi bio uništen zbog sirovina.
- Smanjuje količinu energije da bi se nešto proizvelo.
- Štedi novac, jer su proizvodi od recikliranih materijala jeftiniji.
Prvi korak ka reciklaži je razvrstavanje - i obavljamo ga MI! Ako ga obavljaju korporacije - to rade veoma grube mašine i odvaja se samo mali deo najskupljih materijala (recimo samo aluminijum), dok sve ostalo odbacuju! Dakle korporacije koje recikliraju ne rade u interesu društva već stvaraju profit na najlakši način. Postupanje sa otpadom Razvrstavanje Određene stvari ostavljaju se ispred vrata odvojene od ostalih kako bi ih siromašni ljudi uzeli i prodali fabrikama za preradu. To su najčešće stare novine, limenke i flaše. To je razvrstavanje. Razvrstavanje našeg kućnog smeća, pored porasta kućnog otpada današnjice, postalo je zaista neophodno. Ljudi koji se bave sakupljanjem i ravrstavanjem otpada imaju izuzetno važnu ulogu za naše zdravlje i zdravlje čitavog čovečanstva. Vreme potrebno da bi se neki materijali prirodno razložili na deponiji ili u prirodi | Materijal | približno vreme raspada | | Hrana, cveće i svi organski proizvodi | 1 do 2 nedelje | | Papir (ne plastificiran) | 10 do 30 dana | | Pamučna odeća | 2 do 5 meseci | | Vuneni predmeti | 1 godina | | Drvo | 10 do 15 godina | | Konzerve | 100 do 500 godina | | Plastična kesa | 1 milion godina | | Staklena flaša | nikada |
Pošto sakupljači otpada pomažu svima, bilo bi lepo i da mi njima pomognemo, tako što ćemo razvrstati svoj otpad i omogućiti im da pokupe više, očiste planetu i prehrane svoju gladnu decu.
Takođe postoje i firme koje rade ovaj posao, ali bez obzira ko ga radio, otpad bi trebalo razvrstavati. Naučimo i kako.
|
Kućni otpad bi trebalo da razdvajamo dnevno u različite kante
(ako ne može, onda bar u kese), prema vrsti otpada.
|
1. Jedna kanta za otrovan otpad
Sve kućne hemikalije, tečne, praškaste, paste i sprejeve Hemikalije za foto i štamparske procese Pesticide Neonske, štedljive sijalice, toplomere, merače i ostale proizvode koji sadrže živu motorna ulja i masti za podmazivanje farbe, boje i lepkove deteržente lekove (citotoksike i citostatike) sve baterije i akumulatore odbačene električne uređaje drvene proizvode natapane hemikalijama
|
2. Druga kanta je za mokar - biorazgradiv otpad, najčešće su to ostaci od obroka, kore od voća i povrća, cveće i lišće. Ovo ostavljati u rupu u zemlji i posuti zemljom po vrhu da se razgradi u kvalitetnu humusnu zemlju za cveće. Ako živite u zgradi pomaže zakopavanje u saksiju...Više od pola gradskog otpada u svetu bi se mogao ovako razgraditi!
|
3. Treća kanta je za otpad od
metala, plastike, papira i stakla.
Svaku od ove tri vrste (metal, plastika, papir i staklo) trebalo bi ubacivati u kontejnere za reciklažu na kojima piše za koji otpad su namenjeni.
| Hajde da se pozabavimo ovim kategorijama posebno i saznamo malo više... OTROVAN RIZIČAN OTPAD 
Simbol precrtane kante za đubre označava da se ovaj proizvod ne sme bacati u đubre ni pod kojim uslovima! Potrebno ga je odneti u specijalne centre za raeciklažu baš za ove proizvode (pr. u reciklažne centre za elektroniku, za motorno ulje, za sijalice, za baterije...)
Dakle postoji i zabrana, ali mnogo bitnije je da znamo da ako završi u đubretu, pa na deponiji ili ne daj Bože u prirodi, ispušta otrove koji kroz zemlju, vodu ili vazduh dospevaju do svih nas - i izazivaju rak....
Što se tiče otrovnog elektronskog otpada, dužnost proizvodjača i prodavca je da prema zakonu o upravljanju opasnim otpadom krajnjem korisniku dostavi uputstvo o zabrani odlaganja otpada kao nerazvrstanog od komunalnog, o načinu vraćanja i prikupljanja otpada, mogućim štetnim uticajima na okolinu, zdravlje i sigurnost ljudi.
Pošto ovo verovatno niste dobili, dajemo vam adrese otkupnih stanica u Republici Srbiji, sortirane prema oblastima i vrsti otpada a koje se nalaze u navigaciji sa desne strane pod EKO PRODAVNICA. BIORAZGRADIV OTPAD
Ostaci od živih bića (biljaka i životinja) - organski proizvodi čine 35%- 40% čvrstog otpada!
Ova velika količina otpada može biti prerađena najprirodnijim putem reciklaže - razlaganjem.
Razlaganje je prirodan biološki proces u kome najčešce bakterije i gljivice razgrađuju organski otpad(ostatke biljaka i životinja) u korisnu i kvalitetnu crnu zemlju poznatu kao humus. Takva zemlja je odlična za uzgajanje cveća i povrća. Ovaj postupak je čist, jeftin i bezbedan i značajno smanjuje količinu otpada. Takođe postaje nepotrebna upotreba hemikalija đubriva, koje su veoma opasne.
Ako imate dvorište ili mesto pogodno za kopanje rupe, potrebno je iskopati rupu željenih dimenzija koja se može ograditi (dno i zidovi) ciglama kako bi se sprečilo mešanje sa zemljom spolja i ulazak otpadnih voda. Svaki put kada se dodaju organski proizvodi (ostaci od jela i slično) to se prekrije tankim slojem lišća, pa slojem zemlje kako bi nestao neprijatan miris. Posle 45 dana nastaje veoma cenjenja i korisna crna zemlja - humus. Trik je da ako želiš da ovaj proces traje kraće, posle kiše sakupiš što više glisti i ubaciš ih u ovu rupu da prirodno razgrađuju hranu.
Ta zemlja je veoma skupa, a rasađivanjem cveća i prodajom cveća ti i tvoji drugari ili škola možete zaraditi dosta novca. Novac ne troši na gluposti, već ga uloži da razviješ ovaj posao i tako finasiraš druge ekološke projekte i spasiš planetu .
Zašto je humusna zemlja tako dobra:
- zemlja duže vreme ostaje hranjljiva za biljke
- biljkama daje 16 neophodnih hranjivih sastojaka
- nema posledica povećane kiselosti i baznosti kao kod hemijskih đubriva
- zemlja je lakša za obradu
- zemlja je leti hladnija, a zimi toplija
- sprečava odnošenje i spiranje zemlje - eroziju
- kontroliše rast korova u bašti PRERADA SEKUNDARNIH SIROVINA 
Ostalo (pokloniti) u humanitarne svrhe: odeću, nameštaj, igračke... Plastika - poseban problem !
Plastika sa svojim kvalitetom, da je lagana, a jaka i još jeftina, zaposela je naš svakodnevni život. Iako je svojevremeno zbog svojih osobina proglašena za materijal čudo danas je ona zbog svoje nemogucnosti da se biološki razgradi, postala veliki ekološki problem. Bacanje plastike u prirodu zaustavlja propuštanje vode kroz zemlju i blokira tokove podzemnih voda. Plastika izaziva poremećaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene, ako se progutaju izazivaju smrt.
Obojena plastika sadrži u sebi veoma otrovne teške metale, pa je u razvijenim zemljama zabranjena. Koristi se specijalna plastika.
Plastične kese takođe mogu zagaditi hranu toksičnim materijama koje kese sadrže i prenoseći bakterije. Plastika u dodiru sa toplotom ispušta otrove u hranu i vodu... Zapaljena plastika ispušta POPS materije koje izazivaju rak!
UPOZNAJTE SE SA RECIKLAŽNIM OZNAKAMA NA PROIZVODIMA I AMBALAŽI, OTVARANJEM NAŠEG POSEBNOG POSTERA U A3 FORMATU U WORDu, KLIKOM NA LINK NA DNU STRANE!
|
Reciklaža
Loading Poll...
