Svake godine u Pčinjskom okrugu registruje se 500 do 600 novoobolelih od raka. Najviše je obolelih od karcinoma pluća, kože, krvno-limfnog sistema, organa za varenje. Samo u Vranju 2005. registrovano je dvanaest puta više novoobolelih od raka nego deceniju ranije. Lekare ne čudi ovakav podatak jer je tokom NATO bombardovanja 1999. na ovim područjima korištena municija sa osiromašenim uranijumom.

Još se precizno ne zna koliko je projektila sa osiromašenim uranijumom ispaljeno na područje Srbije. Podaci NATO-a govore da je ispaljena 31.000 projektila, Vojska da je naša zemlja zasuta sa oko 50.000, dok Rusi tvrde da ispaljeno čak 90.000 projektila. Gađane su četiri lokacije u jugoistočnoj Srbiji, jedna u Crnoj Gori i 107 na Kosovu. Posledice upotrebe ovakve municije su nesagledive, a posebno zabrinjava činjenica da država nije obezbedila sredstva za redovno praćenje i ispitivanje ugroženosti zdravlja rizičnih grupa stanovništva, kao ni za praćenje podzemnih voda, ugroženog biljnog i životinjskog sveta.
Dr Radomir Kovačević, toksikolog iz Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“, kaže da je tokom 2002. godine ispitivano 29 ljudi koji žive u mestima koja su bombardovana osiromašenim uranijumom i kod većine je potvrđeno prisustvo uranijuma u urinu. Kod svih su pronađene i genetske promene i oštećenja na bubrezima, krvnim sudovima, a u jednoj porodici zabeležene su ozbiljne genetske anomalije na potomstvu.
Naš sagovornik kaže da ni dekontaminacija ovih područja nije urađena kako treba.
– Kod nas je samo pokupljena neeksplodirana municija na površini, ali nije zemlja očišćena. Trebalo je da se podigne površinski sloj zemlje (najmanje pola metra), da se smesti na sigurno, kako uranijum ne bi ušao u lanac ishrane i kako bi ljudi bili bezbedni – objašnjava dr Kovačević.
On kaže da je u stalnom kontaktu sa lovcima sa juga Srbije i već su primećene genetske promene na fazanima, divljim svinjama, jelenima.
– Zapažene su brojne mutacije, tako da se pojavljuju pacovi sa ogromnim repovima, kao kod veverice, ribe sa tri repa, životinje sa dve glave, što do sada nije bilo. Sve to ukazuje da problem postoji, ali se njim niko ozbiljno ne bavi – dodaje dr Kovačević.
Koliko je problem s osiromašenim uranijumom ozbiljan, najbolje govori podatak da je od 225 italijanskih vojnika koji su boravili u sastavu Kfora na Kosovu, njih 45 umrlo od malignih bolesti, dok su kod 25 rođena deca sa genetskim anomalijama. Municija s osiromašenim uranijumom najviše je korišćena u okolini Prizrena i Peći, gde su stacionirane nemačke i italijanske snage Kfora. Zbog ovog slučaja pokrenuta je istraga u italijanskom parlamentu, a vlada je odlučila da izdvoji pet miliona evra za vojnike žrtve osiromašenog uranijuma.
Koliko je osiromašeni uranijum uništio zdravlje srpskih vojnika, policajaca, starešina, dobrovoljaca i civila, ne zna se. Za razliku od italijanskih vojnika koji su pod stalnim nadzorom, naši su prepušteni sami sebi. Tako je Vojnomedicinska akademija samo prvih pet godina posle bombardovanja pratila zdravstveno stanje oko 4.000 vojnika, starešina i dobrovoljaca koji su boravili na područjima gde je korišćena municije s osiromašenim uranijumom, kao i onih koji su kasnije učestvovali u čišćenju ugroženih područja.
– Tokom petogodišnjeg praćenja kod njih nismo našli oboljenja od karcinoma. Bilo je degenerativnih promena na jetri i bubrezima, ali se oni sa sigurnošću nisu mogli povezati s osiromašenim uranijumom. Naravno, pretogodišnje praćenje je nedovoljno, jer se posledice javljaju tek posle deset do petnaest godina. Nažalost, sa praćenjem se prestalo zbog nedostatka materijalnih sredstava, iako smo mi tražili da se ono nastavi – priča pukovnik dr Milan Mišović, načelnik Instituta za medicinu rada u VMA.

Žrtve i izveštači

Iv En Prentis, engleska novinarka i dugogodišnji izveštač sa prostora bivše Jugoslavije, umrla je prošle godine od karcinoma kostiju. Ona je tvrdila da je glavni krivac za njenu bolest osiromašeni uranijum. Na ispitivanjima u Londonu utvrđeno je da se u organizmu Iv En nalaze teški metali koji ne mogu da dospeju u organizam slučajno ili prirodnim putem. Ubrzo posle incidenta ona je izgubila glas i imuni sistem joj je ozbiljno narušen. Tri i po godine kasnije dijagnostikovan joj je sekundarni rak kostiju. Slična sudbina zadesila je i Toma Vokera, koji je umro u 44. godini od raka.

Uranijum i sedam godina posle

Vojska Srbije i Crne gore

Tužbe i odštetni zahtevi

Međunarodni sud pravde u Hagu odbio je tužbu SRJ (SCG) protiv zemalja NATO proglasivši se nenadležnim za ovo pitanje, što ne znači da agresija i njene katastrofalne posledice nije bilo, kao da nije bilo žrtava i neće biti novih invalida i obolelih od raka i umrlih zbog posledica bombardovanja. Ništa nije rešeno ako je sud odbio tužbu, negativnih posledica ima, pa ima, i na nama je da se sve žešće borimo za obeštećenje, kako za uništena privredna postrojenja, stambene objekte, bolnice, mostove, tako i za obeštećenje svakog pojedinca koji je pretrpeo i trpi patnje od bombardovanja, kao i članova porodica koji su izgubili nekog od ukućana.

U isto vreme dok se očekuja ishod vijetnamske tužbe protiv SAD za upotrebu "narandžastog gasa", italijansko ministarstvo odbrane odobrilo je davanje novčanog obeštećenja obolelim vojnicima i oficirima kao i porodicama preminulih vojnika, žrtava OU, korišćenog za bombardovanje Republike Srpske i Kosmeta tokom devedesetih godina prošlog veka.

"Reč je o vrlo važnom presedanu i za civilna lica koja su stradala od posledica bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom. Verujem da se radi o prvom koraku ka priznavanju prava na obeštećenje i za njih", istakao je krajem marta ove godine admiral u penziji Falko Akame, bivši senator i sadašnji predsednik Nacionalnog udruženja žrtava, vojnih lica.

DODATNI MATERIJALI NA ENGLESKOM JEZIKU

BALKAN TASK FORCE -http://www.grid.unep.ch/btf/reports/index.html