Pušenje duvana i udisanje duvanskog dima

- 4000 toksičnih hemijskih jedinjenja i
- 60 kancerogenih supstanci.

Neka od toksičnih (otrovnih) jedinjenja koja sadrži duvanski dim su:

• ugljen-monoksid (izduvni gas iz automobila),
• katran (ujedno i površinski sloj puteva),
• nikotin (koji se koristi kao pesticid)
• aceton (rastvarač boja),
• amonijak (sredstvo za čišćenje),
• arsenik (otrov za uništavanje),
• benzen (benzinska isparenja),
• cijanovodonik (sredstvo za izvršenje smrtne kazne)
• butan (gas za upaljače),
• DDT (insekticid),
• formaldehid (tečnost za balsamovanje),
• metanol (raketno gorivo),
• polonijum (snažan emiter radioaktivnosti),
• radon (radioaktivni gas),
• toluen (industrijski rastvarač).
• Sumpor se stavlja u duvan da bi nekvalitetan duvan dobio žutu boju,
• Olovo - da bi se korigovao ukus duvana,
• Antifriz - da bi se stabilizovala vlaga u duvanu,
• Azbestna vlakna - da se pepeo ne bi krunio,
• Titan-dioksid - da bi dim bio beo.

Uzroci – Zašto mladi počinju da puše

“Epidemija duvana predstavlja epidemiju koja se prenosi reklamiranjem.”  
(Svetska Zdravstvena Organizacija)
 Film i moda su dva najuspešnija sredstva za građenje imidža uopšte, pa i duvanskih proizvoda.
Faktori koji utiču da mladi postanu stalni pušači mogu se podeliti u nekoliko grupa:
            - faktori ličnosti;
            - uticaj porodice;
            - uticaj prijatelja;
            - pušači iz školske sredine (nastavnici,  nenastavno osoblje, drugi učenici).

Posledice- Dejstvo duvanskog dima na organizam

“Pušenje predstavlja najznačajniji pojedinačni faktor narušavanja ljudskog zdravlja.” (SZO)
Nikotin je jedna ekstremna droga zavisnosti, i skoro svako ko je koristi postane zavistan za nekoliko nedelja.

Pušač:

• ima potrebu za cigaretom bez obzira na situaciju,
• njegovo ponašanje je uslovljeno nikotinom
• ne može da prestane da puši bez obzira na nastanak oštećenja organa.”  (SZO)

Nos i usta pušača

Nikotin blokira:
1. nerve nosa, (oštećenje mirisnog živca, zapušenost nosa)
2. centre za ukus na jeziku i
3. centar za žeđ u talamusu.
Javlja se i efekat suvoće usta, što uzrokuje veću količinu bakterija koje, sem što razvijaju neprijatan miris  pogoduju  i razvoju gingivitisa i ispadanja zuba.

Bronhije pušača

•  Hronični bronhitis                                                                                                                        
•  bronhije otiču
• cilije – postaju paralizovane.
• sluz se nagomilava - jak kašalj.     

Pluća pušača

•    90% svih slučajeva oboljenja od raka pluća.
•    Od 9 obolelih od raka pluća, 8 su pušači, od 5 obolelih od hroničnog bronhitisa 4 su pušači.
•    Žene su podložnije razvoju raka pluća.
Pušenje pored raka pluća izaziva i
- emfizem,
- brojne simptome astme kod odraslih i dece.                                                                           
- HOBP (hronična obstruktivna bolest pluća).

Krvni sudovi pušača

 7 sek. po paljenju cigarete, nikotin i druge štetne supstance, dolaze u cirkulaciju. Što izaziva:
sužavanje krvnih sudova
usporavanje cirkulacije, te
do perifernih delova tela dolazi znatno manje krvi.
Pored šaka i prstiju, donjih i gornjih ekstremiteta, ovaj efekat nikotina se posebno drastično odražava na kožu.

Sinusi pušača

Duvanski dim doprinosi razvijanju

• hroničnog zapaljenja sinusa
• Srce pušača
• Nikotin sužava arterije  aktivirajući anginu pektoris ili je pogoršavajući.
• Stradaju koronarni krvni sudovi što dovodi do angine pektoris i infarkta.
• Duvanski dim dovodi i do palpulacija- osećaj lepršanja ili lupanja u grudima.

Mozak pušača

Nikotin je psihoaktivna supstanca koja remeti normalne biohemijske funkcije u mozgu i utiče na promenu raspoloženja i osećanja.
Aktivno i pasivno pušenje kod odraslih može da dovede  do oštećenja mozga.
Ovo se manifestuje u vidu
          -poremećaja mentalne aktivnosti ili
          -sklonosti ka moždanom krvarenju, odnosno trombozi.
 

Stomačni problemi

Pušači često oboljevaju od čira i lošije reaguju na terapiju.
Zbog eliminacije katranskih materija preko bubrega i mokraćne bešike uvećano je oboljevanje od raka mokraćnih puteva kod pušača u odnosu na nepušače.

 Reproduktivni organi

Pušači sa visokim krvnim pritiskom imaju 26 puta veću verovatnoću oboljevanja od
           - erektilne disfunkcije i
           - impotencije.
Što se više cigareta popuši dnevno, veća je mogućnost nastanka impotencije. 

Pušenje u trudnoći

Trudne žene povećavaju rizik od
           - prevremenog porođaja ili
           - rađanja dece sa malom težinom.

Takva deca imaju i povećan rizik od
           - razvoja raznih teških oboljenja.
           - infekcija pluća i bronhija

Istraživanjem uzroka smrti beba u 10% slučajeva nije mogao da se nađe ni jedan drugi uzrok sem pasivnog pušenja.

Pušenje se takođe povezuje sa

•    Rakom usne duplje,
•    Rakom  ždrela,
•    Rakom grkljana,
•    Rakom jednjaka,
•    Rakom pankreasa,
•    Rakom debelog creva,
•    Rakom bubrega,
•    Rakom mokraćnih kanala i
•    Rakom bešike.

Pasivno pušenje

• Pri pušenju pušač udiše 1/3 a okolina 2/3 dima.
• Pasivno pušenje u Americi ubija više ljudi nego svi ostali aerozagađivači zajedno. (EPA)
• Sve  posledice pasivnog pušenja su mnogo izraženije kod  dece.
• Deca – pasivni pušači su sklonija infekcijama i bolešljivija od vršnjaka koji ne žive u zadimljenom prostoru.  Ova deca češće imaju alergijske reakcije, infekcije srednjeg uha, karijes, limfome i drugo.

Stvarnost

• Četvrtina pušača umire prerano od posledica pušenja i sebi uskrati oko 20 godina života.
• 2025. – duvan će biti vodeći uzrok smrtnosti i nesposobnosti stanovništva.
• Od 2025. će godišnje od posledica pušenja umirati 10 miliona ljudi.
• Danas od pušenja umire oko 5 000 000 pet miliona ljudi.

Odvikavanje

•    Pušač koji razmišlja o ostavljanju cigareta je najčešće zabrinut, da će se ugojiti.
•    Više od 60 % pušača poveća svoju telesnu težinu, ali je to najčešće 2-3 kilograma i predstavlja minimalan rizik po zdravlje u odnosu  na štetno dejstvo nikotina.                                  
•    Pored jake volje pomažu i preparati kao što su sprejevi za nos, nikotinske gume za žvakanje i nikotinski flasteri.
•    Kada pušač prestane da konzumira cigarete, organizam odmah počinje da popravlja štetu koja je naneta zdravlju.
•    Evo šta se dešava: Nakon
•    20 min. od poslednje cigarete krvni pritisak i puls se vraćaju na normalu.
•     8 sati- koncentracija nikotina i CO u krvi se smanjuje 50 %, a koncentracija O2 se vraća na normalu.
•    24 sata- CO se potpuno eleminiše iz krvi a pluća počinju da se čiste od sekreta nastalog usled pušenja.
•    48 sati- u organizmu nema više nikotina a čulo mirisa i ukusa se znatno izoštrava.
•    72 sata- disanje postaje dublje, opuštaju se bronhije i raste nivo energije.
•    2 do 12 nedelja- uspostavlja se normalna cirkulacija.
•    U narednih 3 do 9 meseci pojačava se kašalj i „škripanje“ u plućima kao posledica njihovog čišćenja.
•    Posle godinu dana rizik od srčanih bolesti se smanjuje za 50% u odnosu na pušače.
•    Posle 10 godina rizik od raka pluća smanjuje se upola u odnosu na pušače.
•    Posle 15 godina rizik od srčanog udara je isti kao kod osoba koje nikada nisu pušile.

ZAKON

Srbija je ratifikovala Konvenciju za kontrolu duvanskih proizvoda 2005.godine.

Izrađen je predlog strategije i akcionog plana kontrole duvana do 2015.godine.

Izrađen je zakon i pravilnici kojima se reguliše kontrola duvana.