Zakonsko pravo da znate!

 Saznanje radi saznanja je mrtvo znanje. Saznanje koje je upotrebljeno donosi promenu.

Tekst je derivat Arhunske konvencije i teksta Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja

Zakon garantuje svakome pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. „Javnost” znači jedno ili više fizičkih i pravnih lica i, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom, njihova udruženja, organizacije ili grupe;
„Zainteresovana javnost” znači javnost koja je ugrožena ili će verovatno biti ugrožena ili ima interesa u donošenju odluka u
oblasti životne sredine. Za potrebe ove definicije, nevladine organizacije koje promovišu zaštitu životne sredine i koje zadovoljavaju uslove propisane nacionalnim zakonodavstvom biće smatrane zainteresovanim.

Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja je u suštini pravo na pristup službenim dokumentima. To su informacije sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna.(čl.2. Zakona).

Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji dakle zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva.

U pogledu tzv.privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.

 „Informacija o životnoj sredini” predstavlja svaku informaciju u pisanom, vizuelnom, zvučnom, elektronskom ili drugom materijalnom
obliku o:
(a) Stanju elemenata životne sredine, kao što su vazduh i atmosfera, voda, tlo, zemljište, predeli i prirodni kompleksi, biološki diverzitet i njegove komponente, uključujući genetički modifikovane organizme kao i o interakciji između ovih elemenata;
(b) Faktorima kao što su supstance, energija, buka i zračenje, i aktivnostima ili merama, uključujući upravne mere, o sporazumima u oblasti zaštite životne sredine, o politici, zakonskim aktima, planovima i programima koji utiču ili će verovatno uticati na elemente životne sredine u okviru tačke
(a) u gornjem tekstu, analizama troškova i koristi (cost-benefit analizama) i drugim ekonomskim analizama i pretpostavkama koje se koriste u donošenju odluka u oblasti životne sredine;
(c) Stanju zdravlja i bezbednosti ljudi, uslovima života ljudi, kulturnim spomenicima i građevinama, ukoliko na njih utiče ili može da utiče stanje elemenata životne sredine, ili ukoliko na njih deluju ovi elementi, faktori, aktivnosti ili mere na koje se odnosi tačka (b) u gornjem tekstu;

Kako se pokreće postupak?

Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti.

Zahtev se može podneti u pisanom ili u usmenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.

Tražilac u zahtevu navodi:

• naziv organa vlasti,
• svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice,
• opis informacija koje se traže i
• druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.

Od koga se informacije mogu tražiti?

Informacije se mogu tražiti od bilo kog organa javne vlasti u smislu ovog zakona, koji bi po saznanju tražioca, obzirom na delokrug, trebalo da ima te informacije. Organi javne vlasti su:

• svi državni organi ( npr. Narodna skupština, Vlada, ministarstva, sudovi, tužilaštva i dr.)
• organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave ( npr. Pokrajinsko veće AP Vojvodina, pokrajinski sekretarijati,  gradonačenici, predsednici opština, opštinski organi uprave idr.)
• organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja ( npr. agencije za poslove privatizacije,telekomunikacije, životne sredine i dr, fakulteti i dr.ustanove, javna preduzeća)
• pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od napred navedenih  organa (npr.  ustanove u oblasti kulture, zdravstvene ustanove, državni fondovi itd.).

Pregled organa vlasti je objavljen na veb sajtu Poverenika http://www.poverenik.org.rs pod naslovom Katalog organa vlasti, i možete ga pogledati klikom ovde >>

Prvi formular kojim tražite pristup informaciji od javnog značaja možete preuzeti na linku ispod.

Preuzmite datoteku:
ZAHTEV ZA PRISTUP INFORMACIJI OD JAVNOG ZNAČAJA
Veličina dokumenta: 29 Kb.
Ekstenzija: .doc (Word)

Možete tražiti uvid u dokumentaciju ili kopiju iste, i tada se usluge kopiranja plaćaju. Takođe plaća se poštarina ako vam se šalje poštom.

 ŠTA AKO ORGAN NE ODGOVORI ILI ODBIJE DA VAM DOSTAVI INFORMACIJU?

1. Ćutanje

Tražilac informacije može izjaviti žalbu Povereniku:

1.Ako organ javne vlasti odbije da ga obavesti o tome da li poseduje  informaciju koju je tražio zahtevom, odnosno da li mu je ona dostupna, da mu stavi na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, da mu izda ili uputi kopiju dokumenta (zavisno od toga šta je traženo zahtevom), ili to ne učini u opštem propisanom roku od 15 dana. To je žalba zbog tzv."ćutanja" organa.

Zbog izuzetno opravdanih razloga, rok za postupanje organa može biti 40 dana od podnošenja zahteva, s tim da što je organ dužan da o tome odmah po dobijanju zahteva obavesti tražioca.

Za informacije od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica ili ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, rok za postupanje organa je 48 sati.

Uz žalbu Povereniku zbog "ćutanja" organa, žalilac će priložiti kopiju podnetog zahteva organu vlasti i dokaz o njegovoj predaji (kada ste predavali Zahtev za pristup informaciji  tražili ste da se zavede pod brojem i overi pečatom), odnosno upućivanju (na pošti pismo može imati povratnu prijemnicu) .

Ova žalba se može izjaviti po isteku zakonskog roka od 15 dana za postupanje organa, a ukoliko žalilac u međuvremenu, nakon izjavljene žalbe, od organa vlasti dobije tražene informacije, on može i odustati od žalbe izjavljene Povereniku.

Dakle ako organ od koga ste zahtevali informaciju ne odgovori na vaš zahtev, popunjavate sledeći formular,

Preuzmite datoteku:
ŽALBA KADA SE NIJE ODLUČIVALO PO ZAHTEVU (ĆUTANJE UPRAVE) Veličina dokumenta: 37 Kb.  Ekstenzija: .doc  

i šaljete ga Povereniku, na Tel: +381 11 3408 900 -Fax: +381 11 2685 023 -E-mail: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli -Adresa: Svetozara Markovića 42, 11000 Beograd, http://www.poverenik.org.rs

2. Odbijanje

 Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih. Zahtev za informacijom u oblasti životne sredine može biti odbijen ukoliko bi njeno objavljivanje negativno uticalo na:
(a) Poverljivost rada organa javne vlasti, u slučaju kada je poverljivost predviđena nacionalnim zakonodavstvom;
(b) Međunarodne odnose, nacionalnu odbranu ili javnu bezbednost;
(c) Ispravnost rada sudskih organa, pravo lica na pravično suđenje, ili mogućnost organa javne vlasti da sprovede krivičnu ili
disciplinsku istragu;
(d) Poverljivost komercijalnih i industrijskih informacija, u slučaju kada je poverljivost predviđena zakonom u cilju zaštite legitimnog ekonomskog interesa. U tom okviru, informacije o emisijama koje su relevantne za zaštitu životne sredine biće objavljene;
(e) Prava intelektualne svojine;
(f) Poverljivost ličnih podataka i/ili dosijea koji se odnose na fizičko lice, kada to lice nije dalo pristanak na objavljivanje informacija javnosti, u slučajevima kada je takva poverljivost predviđena nacionalnim zakonodavstvom;
(g) Interese trećeg lica koje je dostavilo tražene informacije, kada to lice nije imalo ili nije moglo biti stavljeno pod zakonsku obavezu davanja informacija, u slučajevima kada to lice ne da pristanak na objavljivanje informacija; ili
(h) Životnu sredinu na koju se informacije odnose, kao što su područja za razmnožavanje retkih vrsta.
Prethodno navedeni osnovi za odbijanje zahteva tumačiće se na restriktivan način, uzimajući u obzir interes javnosti za objavljivanje informacija...

Organ vlasti je dužan da rešenje iz člana 16.st.10. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br.120/04 i 54/07) kojim odbija zahtev tražioca, donese u roku iz stava 1. istog člana koji je propisan za odlučivanje, odnosno postupanje po zahtevu tražioca, a to znači  u  roku od 15 dana od dana prijema zahteva.  U ovom slučaju se dakle ne radi o opštoj pravnoj situaciji za donošenje rešenja u roku od 30 dana iz člana 208.ZUP-a. (Poverenik, rešenje br. 07-00-00684 /2007-03 od 11.07.2007.g.)

Povereniku se može izjaviti i žalba protiv rešenja organa vlasti kojim je odbijen zahtev tražioca ili protiv zaključka kojim je njegov zahtev odbačen iz formalnih razloga. Rok za žalbu u ovom slučaju je 15 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno zaključka tražiocu. Uz ovu žalbu se prilaže kopija zahteva tražioca i kopija rešenja, odnosno zaključka organa protiv koga se žalba izjavljuje.

Ako organ odbije da vam dostavi informaciju pod bilo kakvim izgovorom, žalite se Povereniku popunjavanjem formulara,

Preuzmite datoteku:
ŽALBA PROTIV ODLUKE ORGANA VLASTI  Veličina dokumenta: 38 Kb.  Ekstenzija: .doc

 i šaljete ga Povereniku, na Tel: +381 11 3408 900 -Fax: +381 11 2685 023 -E-mail: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli -Adresa: Svetozara Markovića 42, 11000 Beograd, http://www.poverenik.org.rs i on će obaviti čitav postupak dobijanja informacije umesto vas...

Povereniku se ne može izjaviti žalba protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog suda Srbije, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca, donetih u postupku odlučivanja o pravu na pristup informacijama ili zbog nepostupanja ovih organa po zahtevu. U ovim situacijama je obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije, pa tražilac može podneti tužbu Vrhovnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja rešenja.

Tražilac može podneti tužba Vrhovnom sudu i u sitaciji kada neki od šest navedenih državnih organa ne postupi po zahtevu u propisanom roku, s tim što sud u  ovim situacijama, zahteva da je ispunjen još jedan formalni uslov iz Zakona o upravnim sporovima,a to je da  tražilac ponovi zahtev organu i da ovaj ne odgovori ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom zahtevu.    
Tužbu Vrhovnom sudu tražilac može podneti i ako nije zadovoljan rešenjem Poverenika donetim po njegovoj žalbi. (Deo teksta stav Poverenika)

 Postoje i međunarodni instrumenti (Potražite dokument З А К О Н О ПОТВРЂИВАЊУ КOНВEНЦИЈЕ O ДОСТУПНОСТИ ИНФOРМAЦИЈA, УЧEШЋУ ЈAВНOСТИ У ДОНОШЕЊУ OДЛУКА И ПРАВУ НА ПРАВНУ ЗАШТИТУ У ПИТAЊИМA ЖИВOТНE СРEДИНЕ )

 ...jer IMATE PRAVO DA ZNATE!

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom