Politički sistem

 NAPOMENA

Ovaj tekst počiva na prethodnim tekstovima u navigaciji pod nazivima "NOVAC I POSLEDICE" i "ROBOTIZACIJA I RAD" i "ŠTA JE VAŽNO" i tekstu "HUMANO DRUŠTVO" . Dakle nemoguće je PRAVILNO razumeti ovaj tekst bez čitanja tekstova "NOVAC I POSLEDICE" i "ROBOTIZACIJA I RAD" i "ŠTA JE VAŽNO" i teksta "HUMANO DRUŠTVO".

Rečima dr. Ralpha Lintona:

"Strahovit i ubrzavajući razvoj nauke i tehnologije još nije praćen jednakim razvojem društvenih, ekonomskih i političkih uzoraka. Sigurno je za predvideti da će takvi društveni izumi kao moderni kapitalizam, fašizam i komunizam biti smatrani primitivni eksperimenti usmereni prema podešavanju modernog društva modernim metodama".

Najpre, vlada kakvu znamo je nusprodukt prirodnog okruženja oskudice.

Oni su stvarno izumi novčanog sistema.

Nažalost zbog prirode njihove moći, istorija je stalni lanac vladine korupcije.

Od genocidnih pokolja ljudi drugih nacija, do namernog ugnjetavanja ljudi vlastite zemlje kako bi se održao postavljeni poredak.

Sada, odluke vlade su temeljene na samointeresu baš kao i kod korporacija.

Nikada neće postojati nešto kao etična vlada dokle god se novac može koristiti za uticaj na odluke učesnika politike.

Kad budemo razumieli da je sve u odnosu na društvenu organizaciju tehnički proces, tada ćemo videti da tradicionalna mišljena imaju malo smisla u rešavanju problema.

Ako osoba pročita jednu stranicu knjige i zatvori je, lako će stvoriti mišljenje o knjizi kao celini.

Ako neko drugi pročita celu knjigu, i on može imati mišljenje o njoj.

čije mišljenje ćemo više ceniti?

Osobe koja je pročitala celu knjigu ili osobe koja je pročitala jednu stranicu?

Drugim rečima, što je više podataka uzeto u obzir u procesu odlučivanja, tačnija će biti odluka.

Kako je raspravljano ranije, računari mogu pristupiti bilijardama bitova informacija u sekundi kroz neizmerne informacijske baze podataka i izračunati rezultat skoro brzinom svetlosti.

Prenos odlučivanja računarima je sledeća faza društvenog razvoja.

Uveliko smanjuje ljudske greške i uklanja opasne predrasude, subjektivnost i pogrešna mišljenja.

Zbog ograničenosti senzorne i moždane opreme u našim telima i umu, bilo ko ne može znati sve što ima za znati na svetu. Naša čula imaju ograničen domet, naše oči vide samo deo elektromagnetskog polja, stoga je logički napredak da prenesemo odlučivanje na mašine, jer one nemaju te ograničenosti.

Računari koriščeni kao oruðe mogu, i moći će rešavati probleme koje ljudi ne mogu zbog fizičkih i umnih ograničenja, to nije drukčije od osobe koja koristi naočare za videti, ili kalkulator za matematiku.

Naočare su tehnološko oruðe, produžetak ljudskog bića koji pomaže osobi bolje videti nego što bi inače.

Robotizovane mašine nisu ništa drukčije, one su ništa više nego produžni alati koji protežu naše mogućnosti.

Ljudska vrsta ima moćnu sposobnost poboljšati se kroz tehnološke izume i moramo to shvatiti i maksimalizovati njihov potencijal.

U ekonomiji temeljenoj na resursima, ljudi ne donose odluke, oni do njih dolaze kroz upotrebu naprednog tehnološkog oruða koje sadrži naučnu metodu.

Nema republikanskog ili liberalnog načina za dizajn aviona.

Stoga zašto koristimo ove zastarele poglede za upravljanje današnjim društvom?

Kada prepoznamo društvo kao tehnološki izum, sa svojim sastavnim promenljivama koje nisu drukčije od sastavnih promenljivih aviona tada vidimo da naša orijentacija prema tzv. vladi treba biti čisto Naučna.

Politika je zastarela.

Jer su njeni procesi uveliko subjektivni, visoko podložni novcu, stvarno bez naučne osnove.

Vlada i koncept države će eventualno biti potpuno prerašteni i zamenjeni objektivnim sistemom globalnog upravljanja resursima i tehnološke organizacije.

Vlada stoga postaje robotizovani sistem koji je blisko povezan sa industrijom i odgovoran je samo za proizvodnju i distribuciju roba zajedno sa resursima i upravljanjem prirodnim  okruženjem.

Opšte govoreći, delovi ovog novog sistema bi bili kako sledi:

1. Opšta računarska baza podataka koja sadrži katalog svih poznatih materijala i sva poznata tehnička shvatanja.

Kako je pre navedeno, računari imaju mogućnost razvrstavati informacije i logički ih računati na puno višem nivou nego ljudi.

Kako je navedeno, najefektivnije odluke koje možemo doneti su odluke koje sadržavaju sve poznate relevantne promenljive. Samo računari će biti sposobni podneti spajanje celog znanja Zemlje i osmisliti odluke koje će biti logički temeljene na celokupnom rasponu podataka.

Baš kao u prethodnom primeru našeg automehaničara, koji je imao prilagoðeni program s bazom podataka za rešavanje mehaničkih problema, ova računarska baza sadrži celokupno znanje od svojstava, kombinacija i primene svakog elementa u periodnom sistemu, do potpune poznate povesti tehnoloških izuma.

Jednom kada asocijativni sistem bude stvoren to će dozvoliti računarima kontekstualan odnos s poznatim disciplinama, imaćemo u dohvatu oruðe neizmernih mogućnosti.

Jer će nova metoda rešavanja problema i izuma biti meðudelovanje s ovom programskom bazom podataka.

Ustvari, verovatno će doći do oblika jednostavne internet stranice.

Postavićete problem ili pitanje bazi podataka, a ona će dati najbolju moguću povratnu informaciju, temeljenu na trenutnom stanju znanja u to vreme.

To nije ništa drukčije od rada s kalkulatorom, ali ovaj novi kalkulator ima moćni asocijativni sistem i široku bazu podataka znanja koji ne samo razume i računa matematiku, može spojiti fiziku, biologiju, astronomiju i svako područje nauke u koncetrisano oruðe.

Ako ovo zvuči kao Naučna fantastika, možete biti sigurni da pentagon vojske SAD-a verovatno već ima sličnu bazu podataka i programe odlučivanja koji se koriste za ratne strategije. Ipak, da bi ovaj sistem bio osećajan, mora imati povratnu informaciju u stvarnom vremenu od planete kako bi shvatio kakve resurse imamo, tako da možemo uračunati dinamičku ravnotežu.

Stoga bi se središnja računarska baza podataka spojila sa sistemom autonomnih senzora širom Zemlje, sa  ekološkim senzorima u svim važnim predelima planete, stvarajući povratnu industrijsku informaciju o resursima, operacijama i drugim ekološkim pitanjima.

Ovaj holistički sistem drži potpune zapise o svim resursima na planeti, dok takoðe prati poremećaje prirodnog okruženja na Zemlji na koje bi čovečanstvo trebalo biti upozoreno.

Ovo se neće dogoditi preko noći, ali ako počnemo stvarati regionalne sisteme, i s vremenom povežemo sve regionalne strukture, može biti učinjeno pre nego što mislimo.

Meðudelovanje ovih sistema senzora će obavestiti središnji program baze podataka o tome šta je dostupno i šta je oskudno, dok će baza podataka shodno, stalno prilagoðavati industrijske metode temaljene na dinamičkoj ravnoteži planete zajedno sa poboljšanom tehnologijom.

Sada, čak i sa shvaćanjem dubokog osećaja oslobaðanja rada kojeg će računarska automatizacija imati na društvo kada konačno odlučimo prerasti novčani sistem zasnovan na oskudici i usmerimo se na maksimalizaciju tehnološke inventivnosti i oblje za sve ljude sveta, još će uvek, naravno, postojati potreba za ljudskim tehničarima za rad u sistemu.

Možemo ih smatrati interdisciplinarnim timovima.

Interdisciplinarni timovi tehničara nadgledaju sistem i pomažu orijentisati istraživačke projekte za nastavak efektivnosti i društvenog razvoja.

U optimizovanoj jednačini sistema, ne više od 5% ukupne svetske populacije bi bilo potrebno za voðenje sistema.

Što optimiziranije i moćnije postanu naša tehnologija i metode, taj broj će se više smanjivati.

Oni bi jednostavno radili u naučnim poljima važnima za funkcionalnost društva.

Naravno, mnogi koji ovo čuju često pitaju: "šta je s demokratijom?".

Kako ja učestvujem u sistemu?

Da li izabiramo interdisciplinarne timove?

U ekonomiji temeljenoj na resursima, tradicionalni koncepti politike, izbora i sličnog, nemaju relevantne osnove.

Dok ova predstava plaši mnoge tradicionalne umove, mora biti ponovljeno da su naši problemi u životutehnički i odnose se samo na čovečanstvo kao celinu.

Moramo se suočiti s činjenicom da je tzv. demokratija u današnjem svetu potpuna iluzija - uvek je bila.

Ljudi misle da imaju izbor u tekućem sistemu zato što mogu pritisnuti dugme ili zaokružiti neko ime na glasačkom mestu i postaviti neku već predodreðenu osobu na moć.

Jednom kad je ta osoba na moći, javnost više nema tu moć.

Jeste li glasali za svemirski program?

Jeste li glasali za kancelariju predsednika?

Jeste li glasali za smanjenje poreza?

Jeste li glasali za to gde idu autoputevi i dalekovodi?

Jeste li glasali za rat u Iraku?

… Niste.

Tradicionalni koncept "učesničke demokratije" je okrutna šala.

Igra je iskorišćena da daje javnosti iluziju kontrole već nebrojenim generacijama, dok iskrivljena novčana moć na vrhu nastavlja da radi što god želi.

Nikad nije postojala prava demokratija u ijednoj zemlji i nikad neće dok god je novčani sistem u upotrebi i dok se podržava oskudnost.

Dakle, kako bi osoba učestvovala u Ekonomiji Temeljenoj na Resursima?

Kako biste definisali učestvovanje?

Pravo učestvovanje u društvu bi uključivalo shvatanje kako društvo tehnički deluje.

A onda konstruktivno predlažući ideje ili inovacije za primenu, stvaranje ili menjanje.

Prva stvar koju bi osoba učinila je kontaktirati sa Središnjom Bazom Podataka, koja je, kako je navedeno,u obliku internet stranice kojoj svaka osoba može pristupiti.

Tada bi upisali svoj predlog.Središnja baza podataka, sa svojim istorijskim tehničkim  znanjem i potpunom integracijom svih naučnihnih polja, bi analizirala vaš koncept jer je njena Naučna i tehnička

integracija zajedno sa optimizacijom potrebnih materijala ako je potrebno, temeljena na trenutnim shvatanjima i dostupnostima.

Ako je predlog u početku prihvaćen od Baze Podataka nakon provere osnovnog integriteta, on bi ili odmah bio stavljen u proizvodnju, kao kad bi se radilo o željenom izumu, ili bi bio predan interdisciplinarnim timovima koji nadgledaju primenu novog predloga i usmeravaju ga u sistem.

Osoba koja je dala predlog bi tada postala deo interdisciplinarnog tima važnog za tu ideju.

Timovi ne bi bili fiksni, nego stalno promijenjivi zasnovano na tome ko hoće učestvovati u nekom području i ili šta imaju za doprineti.

To su pravi izbori, temeljeni na onome šta je osoba učinila, a ne šta je rekla de će učiniti.

Štaviše, strah javnosti od tradicionalne korupcije neće imati osnove jer za to nema nagrade.

Interdisciplinarni timovi nisu plaćeni na bilo koji način, jer su njihovi pogledi na svet prošireni da shvate da je njihova nagrada ustvari plod društva kao celine i oni doprinose jer to direktno koristi njima samima.

Dok to može zvučati teško za one koji su potpuno naučeni na sistem nagraðivanja zasnovanom na novcu, i misle da je novac jedini pravi stimulans, neka se zna da svaki dan, širom sveta, milioni ljudi volontiraju za više dobro.

U 1992. je objavljeno da su više od 50% odraslih Amerikanaca volontirali bez plate za društvenu korist u proseku 4.2 sata nedeljno, što je ukupno 20.5 milijardi sati.

Najveća enciklopedija na planeti Wikipedija je nastala i nastaje volonterski.

Sajt na koji upravo gledate (naš sajt) je plod volonterskog rada zajednice više od 12 ooo programera volontera, a sam sajt je sastavljan volonterski 1735 sati.

To je neverovatan uspeh za kolektivni ljudski duh.

Jer čak s bolesti uskog samointeresa stvaranog od novčanog sistema, ljudi još imaju težnju pomoći jedni drugima i davati društvu bez nagrade.

U budućnosti, oni koji odaberu raditi u robotizovanom sistemu, činiće to jer je čast služiti čovečanstvo.

Jer će oni shvatati da je u njihovom vlastitom interesu na najširi način pobrinuti se da čovečanstvo živi i radi zajedno zbog većeg dobra.

Nagrada u ekonomiji temeljenoj na resursima bi bila stalno poboljšanje društva za sve.

Tako je učestvovanje otvoreno za svakog zato što su svi problemi osnovno prepoznati kao tehnički.

Stepen do kojeg osoba doprinosi je zasnovan jednostavno na njenom obrazovanju i mogućnosti da stvara i rešava probleme.

To je razlog zašto je prošireno relevantno obrazovanje kritično.

U današnjem društvu, javnost se drži neinformisanom i što više zatupljenom.

To je način kako vlada zadržava kontrolu.

U ekonomiji temeljenoj na resursima, cilj obrazovnog sistema je proizvesti najinteligentnija i najsvesnijaa moguća ljudska bića.

Zašto? Zato jer onda imaju veću mogućnost doprineti, uveliko utičući na naš kolektiv i društveni razvoj za dobrobit i napredak života svih.

Sada, zbog važnosti ovog dela, ponovimo šta smo raspravljali:

Ko donosi odluke u ekonomiji temeljenoj na resursima?

Niko - do odluka se dolazi upotrebom naučne metode, koristeći računare koji dobijaju povratnu informaciju od prirodnog okruženja u stvarnom vremenu, zajedno sa središnjom, istorijskom bazom podataka svih tehničkih informacija koja je održavana od promenjivih interdisciplinarnih timova.

Cilj je povećati objektivno odlučivanje koliko je moguće i kada potpuno shvatimo da su naši problemi u životu ustvari tehnički, zasluga ovog pristupa je bez premca.

Na kraju, jedini su stvarni problemi za društvo i prirodni svet:

1. Proizvodnja roba i usluga koje su jednako dostupne svima.

2. . Istraživački projekti i obrazovni sistemi za širenje našeg znanja, shvatanja i primena.

3. Stalno praćenje Zemljinih resursa i atmosfere zbog povratnih informacija i mogućih problema prirodnog okruženja.

Mogli bi rešavati prave pretnje čovječanstvu kao nepredvidljive promenljive kao tsunami, potres i bolest.

Jedini pravi problemi u životu su problemi koji su zajednički svim ljudima.

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom