ISTINA O PESTICIDIMA U REPUBLICI SRBIJI I EU

Uticaj pesticida na zdravlje ljudi i prirodu

• Trovanje semenskim, dobro obeleženim žitom u iraku 1955-1959 i 71 godine. Korišćen pesticid na bazi žive (“Granosan”). Prethodno pranje žita nije uklonilo pesticid. 200 umrlih, kod preživelih trajne posledice (slepilo, gluvoća, stalni umor, tremor itd.)
• Trovanje metil-izocijanatom u indijskom gradu Bopalu 1984. godine usled ispuštanja ove toksične hemikalije (sirovina za dobijanje pesticida) iz fabrike “Union Carbid”-a. 1500 umrlih, 200 000 ljudi je preživelo ali sa trajnim oštećenjima.
• U Španiji 531 osoba umrla i 24.000 sa trajnim oštećenjima usled korišćenja “nemacura” – herbicida proizvedenog u Nemačkoj.
• U SAD 1985. godine uništeno 10 miliona lubenica koje su bile prskane “aldikarbom” – toksičnim pesticidom. Stotine ljudi su osetlie simptome trovanja (drhtanje, muka, znojenje, dijareja).
• Albanija je prijavila 500 tona pesticida koje su "bile štetne" jer nisu pravilno čuvane. (SoE-AL, 1999).
• Estonija i Latvija i Litvanija su 1996.g prijavile da imaju 4500 tona starih neiskorišćenih pesticida koji se sastoje od ZABRANJENIH supstanci i onih koje JOŠ NISU IDENTIFIKOVANE! Litvanija je imala najteže trovanje od ostalih zemalja usled korišćenja HCB, hloro-organskih insecticida i triazina (BSoER, 2000).

Prof. Slađana Šobajić u stručnom radu HEMIJSKI KONTAMINANTI U NAMIRNICAMA I VODI ZA PIĆE navodi sledeće pojave kancerogenih oboljenja povezana sa dugotrajnom izloženošću reziduima pesticida (zaostalim jedinjenjima pesticida u hrani):

Da pojasnimo: "Za kancerogene materije nema bezbedne granice vrednosti, dok za nekancerogene postoje definisane vrednosti." - navodi Dr Zorica Rogozarski.

Istraživanje koje su aktivisti Centra za razvoj ekološke svesti sproveli (tj. mi) otkrilo je šokantne podatke! Osim same toksičnosti (otrovnosti) pesticida koja je svima manje više dobro poznata, otkrili smo da se u Republici Srbiji uz dozvole zaposlenih u nadležnih državnim organima, godinama i u stotinama hiljada tona, koriste pojedini pesticidi koji su KANCEROGENI tj izazivaju rak, pojedini koji TRAJNO TRUJU VODU koja se više godinama ne može koristiti, pojedini koji su REPRODUKTIVNI OTROVI tj sprečavaju nas da imamo potomstvo ili se deca rađaju sa defektima, pesticidi koji su NERVNI OTROVI jer blokiraju enzim cholinesterase (ChE) i oni koji ometaju hormone ili pesticidi koje rade sve to u isto vreme!

Otkrili smo i da u je PRAVILNIKU O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE ZA PIćE, po pitanju dozvoljene koncentracije pesticida neko "greškom" zamenio jedinicu mere mikro za mili, pa je dozvolio 1000 puta veću koncentraciju i pustio da se takav pravilnik raširi u javnosti!

LISTA SE NALAZI PRI DNU STRANICE.

PESTICIDI U VODI ZA PIĆE

Usled kraha pojedinih nacionalnih ekonomija padala je i upotreba pesticida u pojedinim zemljama pa je tako u Estoniji upotreba pesticida opala za 78 %,u Latviji za 86 %, u Macedoniji za 75 % ali je posle toga počela da raste...

U Austriji između 1997 i 1999 oko 15 % mesta sa kojih su uzimani uzorci vode prelazilo 0.1 μg/l za desethylatrazine i 10 % za atrazine. Tokom te dve godine urađeno je 490 000 analiza na pesticide (i to na 59 tipova). Uočen je trend pada pojave atrazina u vodi na merena 247 mernih mesta i to za 72% koncentracije. Atrazine je zabranjen 1995.g. (UBA, 2001).

U Francuskoj na 52 % mernih mesta nije opala koncentracija! Tamo je intenzivno trovanje bilo na 35 % lokacija, tj. na 13% mernih mesta. Podaci su pokrili samo 75 % Francuske teritorije (RNDE, 2002).

U Danskoj je 2001.g na 27 % izvorišta bilo detektovano prisustvo pesticida i to u koncentracijama od 8.5 % i time je prelazilo dozvoljene vrednosti (GEUS, 2002). Izvor podataka Evropska agencija za zaštitu životne sredine

U Velikoj Britaniji je 2000.g oko 9 % izvorišta bilo zatrovano i neupotrebljivo prema zakonu (ENVIRONMENT AGENCY, 2002). Švedska iako je tvrdila u početku da im pesticidi ne prave problem je potvrdila njihovo prisusutvo u vodi (Swedish EPA, 2002).

Detaljniji podaci o stanju u okolnim EU zemaljama po pitanju prisutnosti pesticida u vodi dati su u izveštaju http://themes.eea.europa.eu/Specific_media/water/indicators/WHS01a%2C2004.05/WHS1a_PesticidesGroundwater_110504.pdf

Direktiva EU o pijaćoj vodi (The Drinking Water Directive) zahteva da koncentracija pesticida u vodi ne prelazi 0.1 μg/l pojedinačnog pesticida i 0.5 μg/l svih pesticida u vodi (98/83/EC).

PRAVILNIK O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE ZA PIćE ("Sl. list SRJ", br. 42/98 i 44/99), zahteva od vodovoda da je potrebno određivati samo one pesticide koji se koriste i imaju uticaja na izvorište.

Istim pravilnikom koji je pušten u javnost, GREŠKOM u Listi IIIc određene su DOZVOLJENE KONCENTRACIJE PESTICIDA U VODI ZA PICE u jedinicama mere: mg/l

Postavljamo javno tri važna pitanja :

1. Koji je kriterijum da se odaberu pesticidi čije se prisustvo prati u vodi kada na svetskom nivou nije tačno utvrđeno koji pesticidi sve imaju uticaja na vodu? 
2. Koja je tehnologija korišćena u otkrivanju pesticida, jer ako nije adekvatna, oni se ne mogu ni otkriti?
3. Zašto se u naše pravilniku pu[tenim u javnost nalazi jedinica mere miligram, a u EU direktivi mikrogram! Razlika je 1000 puta vi[a koncentracija...

Supstancije pesticidi čije se prisustvo utvrđuje pravilnikom u mg/l

UKUPNO 0,5-alahlor 0,1-aldrin/dieldrin 0,03-atrazin 0,1-bentazon 0,1-DDT 0,1-(2,4-D) 0,1-heksahlor-benzol 0,01-heptahlor i heptahlor-epoksid 0,03-hlorotoluron 0,1-izoproturon 0,1-karbofuran 0,1-lindan 0,2-MCPA 0,1-metolahlor 0,1-molinat 0,1-pendimentalin 0,1-pentahlorfenol 0,1-permetrin 0,1-piridat 0,1-simazin 0,1-trifluralin 0,1-hlorfenoksin herbicidi drugaciji od (2,3-D) i (MCPA 2,4-D)-0,1-dihlorprop 0,1

KUVANJE JAVNOSTI

Prenosimo delove teksta iz NINa pod nazivom "Kuvanje javnosti", originalni tekst je uklonjen iz nepoznatih razloga pa vam dajemo link na google arhivu... "Sve je, izgleda, počelo kada je neka laboratorijska krtica dojavila medijima da se u vodi atrazin, pesticid, sredstvo koje se koristi za zaštitu bilja. Tako je Anđelka Mihajlov, tadašnja ministarka za ekologiju, ničim uznemirenoj naciji “stručno” preporučila sledeće mere odbrane i zaštite: “Taj atrazin se kuvanjem uništava. Dakle, oni koji imaju bebe ili ikakvu rezervu prema tim podacima (‘koncentracija atrazina je ispod onih koji mogu štetiti ljudskom zdravlju’), neka prokuvaju vodu.” I to nije sve. Tvrdila je, kako ona tako i Aleksandra Makaj, pomoćnica republičkog ministra za zdravlje da je u svetu dozvoljena koncentracija “dva miligrama po kubnoj litri” a da je kod nas propis stroži pa je limit “0,1 miligram po kubnoj litri”. Kontraargument-Prvi komentari ns sajtu B92 posle ovih izjava mogli su se pročitati od slušalaca i gledalaca ove medijske kuće. Neki od obzirnijih su ministarku predložili za Nobelovu nagradu za tehnologiju zbog otklanjanja atrazina iz vode. Neki su se prisetili školskog gradiva pa su bili bezobzirniji i postavili sledeće pitanje: “Da li je ‘kubna litra’ (ne postoji takva jedinica za zapreminu) litar tj. kubni decimetar ili kubni metar. Razlika u koncentracijama je 1:1.000!’”
Za NIN se Anđelka Mihajlov ravnodušno (u stilu “ljudski je grešiti”) odrekla svog recepta za uništavanje atrazina: “Ja nisam stručnjak za tu oblast. Tu informaciju dobila sam od jednog uglednog stručnjaka i prenela sam je javnosti. Tek kasnije sam čula da se atrazin tako ne neutrališe.” Što se ostalih gafova tiče, pretpostavimo da je reč o lapsusu. Postavlja se međutim, pitanje zbog čega se ministarka Mihajlov, kad joj je predočena greška oko “kuvanja”, nije ponovo obratila građanima i demantovala samu sebe.
I njene kolege iz Saveznog hidrometeorološkog zavoda i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja u Beogradu ne mogu da se podiče da im je preciznost jača strana. Uporno su odbijali da navedu najveću pronađenu koncentraciju atrazina u vodi, a danima unazad tvrde da su njegove vrednosti “juče bile četiri puta manje od maksimalnih koje su zabeležene 20. decembra”. Prema nekim medijima atrazin je prvi put registrovan 13. decembra, prema nekima još 10. decembra 2003.g, neki očekuju još dva talasa (odmah za ovim) zbog čega će nam život ponovo biti “začinjen” maksimalno dozvoljenom koncentracijom atrazina.

Pukovnik prof. Dragan Joksović, načelnik Centra za toksikologiju na VMA i predsednik Udruženja toksikologa Jugoslavije, prilikom razgovora za NIN i sam ima potrebu da demantuje netačne informacije. “ Nadležni tvrde da je voda kontrolisana i na VMA. To nije tačno, ni Centar za kontrolu trovanja ni Institut za higijenu VMA koji se bavi vodama, nisu dobili bilo kakav uzorak na analizu. Takođe, ne raspolažemo nikakvim zvaničnim podacima o tome kolike su koncentracije atrazina do sada pronađene.

Škole mišljenja-Prethodnih godina Republički hidrometeorološki zavod registrovao je atrazin u površinskim vodama. To više ne čini. Ovog puta atrazin je Gradski zavod za zaštitu zdravlja pronašao i u podzemnim i u površinskim vodama - Savi i Dunavu koje se zahvataju kod Vinče, i u vodi za piće. Posle su još neke laboratorije potvrdile njegove rezultate. Direktor ove ustanove Slobodan Tošović, specijalista toksikolog, kaže za NIN da je naš pravilnik do 1997. godine dozvoljavao “20 puta veće koncentracije od sadašnjih”. “Tada su bile dozvoljene koncentracija atrazina od dva mikrograma po litru a danas su 0,1. Prihvatili smo strože norme jer smo naše zakone uskladili sa zakonima EU. Te norme, međutim, SAD nisu prihvatile jer se kod njih atrazin nalazi i u površinskim i u podzemnim vodama. Njihova norma je tri mikrograma, znači dozvoljena je 30 puta veća koncentracija a u Kanadi čak i više od toga.” Na kraju Tošović konačno obznanjuje koje su dosad najveće koncentracije pronađene kod nas: “U vodi za piće bilo ga je preko 0,15 mikrograma i jasno je da ta količina ne može da šteti ljudskom zdravlju.”
Neke evropske zemlje uključujući i Sloveniju zabranile su ovaj preparat za upotrebu. Zašto, ako nije štetanđ
“Sva organska jedinjenja koja se sporo raspadaju polako se izbacuju iz upotrebe. Atrazin je relativno slabo razgradljiv: polurazgradljiv je posle 200 dana a u literaturi se može pročitati da mu je poluvek i dve godine. I dr Tošović je pristalica mišljenja koja podržava kuvanje. “Atrazin kuvanjem gubi svoja herbicidna svojstva. U literaturi može da se pročita da na temperaturi od 70 stepeni dolazi do hidrolize. Ja ne kažem da je ono što nastane benigno, ali to više nije atrazin.

Kraj teksta iz NINa.

PESTICIDI I NJIHOVA OPASNA JEDINJENJA U HRANI

Mapa pokazuje procente pesticida u povrću, voću i žitaricama koje su zvanično evidentirane tokom 2006.g. Žuta boja označava da podaci nisu dostavljeni. Mapa i podaci o merenjima tokom 2006. g sa pesticidima u hrani u zemljama EU http://www.pesticide-residues.org/food.html

Ali odakle pesticidi u biljkama i zašto?

Dva su glavna uzroka zaostajanja pesticida u biljkama (eng. pesticide residues), čak i kada proizvođač poštuje navedeni period karence! Pojam karenca se prvenstveno odnosi na period toksičnosti sredstva sa kojim je prskana biljka. Pa ako se kaže da je karenca 25 dana, onda se biljka ne sme jesti, niti upotrebljavati za druge svrhe, sve dok taj period ne istekne.

1. Pesticidi ulaze u samu biljku i ostaju u njoj tokom rasta. Ponekad pesticidi dospevaju iz okolnih parcela koje su prskane čak iako sama biljka nije prskana (tretirana). 2. Pesticidi kontaminiraju zemlju i vodu i ostaju dugo u njima, pa se tako prenose i u biljku.

Prema definiciji WHO rezidui predstavljaju zaostale količine aktivne supstance, njene metabolite i nečistoće u namirnicama i vodi za piće. mnogi metaboliti mogu biti toksičniji od polazne aktivne supstance, kao što je to, npr. slučaj sa paraoksonom – metabolitom parationa!

Do toksičnih efekata pesticida može doći usled:
-akutnog trovanja (slučajnog ili namernog)
-profesionalne izloženosti
-štetnog delovanja rezidua pesticida preko hrane i vode na opštu populaciju.

U okviru predmeta Kontrola zdravstvene ispravnosti namirnica proučava se ulazak pesticida u lanac ishrane i izloženost humane
populacije njihovim rezidualnim količinama preko hrane, vode za piće, kao i mogućnost njihove identifikacije i odreñivanja u hrani i
vodi.

Perzistencija predstavlja vreme zadržavanja nekog pesticida u prirodnoj sredini i ona zavisi od hemijskih (osetljivost prema hidrolizi, oksidaciji, svetlosti), fizičkih (rastvorljivost u vodi, lipidima, napon pare), bioloških (površina i priroda biljke) i metereoloških
faktora.

Na međunarodnom nivou dozvoljene zaostale količine pesticida u hrani procenjuje FAO i WHO u okviru komisije Codex Alimentarius http://www.codexalimentarius.net/mrls/pestdes/jsp/pest_q-e.jsp

Na međunarodnom nivou pri WHO / FAO postoji posebna komisija za rezidue pesticida (Joint Meeting on Pesticide Residues, JMPR) http://www.who.int/ipcs/food/jmpr/en/
JMPR redovno evaluira sve dostupne podatke o korišćenju pesticida i njihovoj toksičnosti i njihovom uticaju na životno okruženje i donosi:
-pozitivne liste pesticida koji se mogu koristiti (generičke formulacije)
-PDU vrednosti
-preporuke za MDK vrednosti u vazduhu, vodi, zemljištu, namirnicama
-preporuke za korišćenje analitičkih metoda
-uputstva za upotrebu, preventivne mere
-specifikacije
-mesto u GAP sistemu
-procenu dijetarnog unosa
-metaboličke puteve u organizmu i degradacione puteve u okruženju
-klasifikacija opasnosti po okruženje
-način skladištenja, čuvanja i odlaganja

OECD i zemlje koje mu pripadaju, uradile su zajednička istraživanja o kojima možete čitati na eng. jeziku na http://www.oecd.org/document/10/0,3343,en_2649_34383_31951370_1_1_1_1,00.html

Ukratko zaključak je da su u klimatski toplijim oblastima zaostajale znatno manje količine pesticida u hrani nego u hladnim oblastima.

Da bi se utvrdile i najmanje količine zaostalih pesticida u hrani, što je VEOMA bitno, trebalo bi da se koriste gasna hromatografija - Spektrometar mase (GS-MS), Tečna hromatografija - Spektrometar mase (LC-MS) ili sa Tečna hromatografija pod visokim pritiskom (HPLC).

Prema tvrdnjama ovi se testovi kod nas nisu koristili, pa takokada kažu da je recimo tokom 2009. samo u jednom uzorku detektovana nedozvoljena količina pesticida, to znači samo da METODOM KOJOM SU ONI ISPITIVALI nije pronađena nedozvoljena količina pesticida, ali ne i da ona ne postoji.

Domaća zakonska regulativa

NAŠA LISTA SA NAPOMENAMA O BEZBEDNOSTI PESTICIDA

Istraživanja koje su zemlje OECD radile nalaze se u državnoj USA bazi na linku http://www.epa.gov/NCCT/toxrefdb/

Osobine pesticida smo pregledali u međunarodnoj nezavisnoj bazi koju čini 600 organizacija sa stručnjacima iz U.S. Environmental Protection Agency (U.S. EPA), World Health Organization (WHO), National Toxicology Program (NTP), National Institutes of Health (NIH), International Agency for Research on Cancer (IARC), the European Union (EU), and the State of California. i čija se baza nalazi na internet adresi http://www.pesticideinfo.org/Search_Chemicals.jsp

Nadamo se da će naša lista sa NAPOMENAMA dovesti do zabrane upotrebe ovih hemikalija!

Sprovodimo opsežnu akciju na više državnih nivoa po ovom pitanju kao i medijsku kampanju, jer član 15. ZAKONA O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILjA glasi:

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom