|
MENTALNO ZAGAĐENJE - ZAGAĐENJE SVESTI - SOCIJALNO ZAGAĐENJE
" Zagađen um zagađuje prirodu i obratno." - pojava je u nauci poznata pod nazivom socijalno zagađenje. Orwell je imao mračnu viziju koja se nije ispunila, ali postoji autor, Aldous Huxley, koji je imao drugačiju viziju koja se ispunjava. Orwell je verovao da ćemo biti savladani spolja nametnutim ugnjetavanjem, a po Huxley-jevoj viziji neće Veliki Brat lišiti ljude samostalnosti, zrelosti i istorije, već će ljudi sami zavoleti tlačenje i diviti se tehnologiji koja negira potrebu da misle. Orwel je verovao da će zabraniti knjige, a Huxley je verovao da ljudi više neće hteti da ih čitaju, pored televizije. Orwel se plašio da će nam zabranjivati informacije, a Huxley se plašio da će nas zatrpavati morem bespotrebnih, tako da bitne informacije nećemo ni videti...Orwell se plašio da ćemo postati zarobljenička kultura, a Huxley trivijalna, bolesna kultura.
Percepcija - umno opažanje stvarnosti
Percepcija ili umno opažanje stvarnosti je proces po kome se usvajaju informacije. Ono što osoba opaža nikako nije stvarnost!
Ono što osoba opaža zavisno je od prethodnog iskustva i načina na koji je osoba naučena da razume. Veoma pojednostavljen primer za to je “Jeste li čaša do pola puna ili do pola prazna? ”
Ako pojava ne nalazi uporište u iskustvu ili u načinu poimanja – verovatno neće ni biti opažena. Dakle određeni pojavni oblici su za svakoga od nas nevidljivi!
Proces opažanja poziva iskustvo viđenog, doživljenog, naučenog, pa tako i kada vidi novu pojavu pokušava da je stavi stare okvire.
Dakle čovekovo poznavanje stvari, kreira sopstvenu stvarnost, koju prihvata kao istinu. Kada vidimo objekat koji ne razumemo um će u njemu tražiti nešto što prepoznaje, sa ciljem da dalje obradi viđeno.
Takođe veoma bitan uticaj ima i jačina osećanja koju primamo dok nas “bombarduje” pojava. Takođe takvo iskustvo se kalemi na prethodno, dakle naš um teži da se obogaćuje...
Spomenuli smo osećanja i upravo njih možemo tumačiti kao složene emocije. Dakle hajde da kažemo da više emocija čini osećanje. Osećanja se oslanjaju na nagone.
Da se vratimo priči sa početka, percepcija ili umno opažanje stvarnosti služi da usmeri čovekovu akciju.
Da smo izloženi prirodnim stimulusima sve bi radilo savršeno, ali...
TV I ISPIRANJE MOZGA
Novembra 1969. godine, istraživač Herbert Krugman (koji je kasnije postao menadžer ispitivanja mišljenja javnosti u štabu General Electric-a) odlučio je da ispita šta se događa u fiziologiji mozga osobe koja gleda TV.
On je na glavu svoje 22-godišnje sekretarice postavio elektrode.
Elektrode su žicama bile povezane na detektor laži Grass Model 7 Polygraph i dalje na računar Honeywell 7600 i računar CAT 400B.
Dok je TV program trajao, Krugman je nadgledao moždane talase subjekta.
Ono što je otkrio kroz ponovljene pokušaje je da u roku od 30 sekundi, tokom gledanja televizije, moždani talasi prelaze iz predominantnih beta koji su oprez i svesna pažnja u alfa talase koji su nefokusiranost, nedostatak pažnje, maštarenje i fantaziranje, budno sanjanje ispod praga svesnog bez obzira na gledani sadržaj!
Kada je subjekat zamoljen da čita časopis talasi su se vratili u svesno, kritičko stanje!
Ono što je iznenadilo Krugmana, koji je testirao neke McLuhanesque-ove hipoteze o prirodi TV gledanja, je kako se brzo ulazi u alfa stanje.
Daljna istraživanja su ukazala da leva hemisfera mozga, koja obrađuje informacije logički i analitički, se isključuje kada osoba gleda televiziju. To isključivanje dozvoljava desnoj hemisferi mozga, koja informacije obrađuje emocionalno i nekritički da radi pojačano.
"Proizilazi da" pisao je Krugman, u izveštaju svog otkrića, "da je režim rada mozga pod televizijom manje više konstantan i drugačiji od onog pri čitanju štampe.
Osnovni odgovor mozga je jasno izložen medijumu (televiziji), a ne kritičkom sadržaju.
Televizija je komunikacioni medijum koji naporno prenosi ogromne količine informacija ne misleći na vreme izloženosti."
Uskoro su stotine agencija pokrenule svoja istraživanja i razvijale tehnike kontrole uma.
Kao što je Herbert Krugman primetio u istraživanjima koja su promenila industriju, mi nesvesno i neracionalno primamo materijale iz TV-a, u svoje nesvesne dubine za vreme emitovanja. Kasnije, kada recimo vidimo proizvode na policama u prodavnici, između onog proizvoda koga ne poznajemo i onog sa televizije, okida asocijativni centar i kupujemo proizvod sa TV-a.
Funcija reklamnog postera u prodavnici i na ulici je da ponovo poziva to iskustvo.
Ne tražiš ti proizvod, nego proizvod tebe!
Žene se posebno obučavaju od medija da sebe vide kao nedovoljne. Uče se da su druge žene, preko odeće, kozmetike i drugih predmeta, više ženstvene i poželjnije od njih. Potrebe da se stalno potvrđuje kupovinom postaju preokupacija, profitabilna za industriju, ali pogubna za pojedinca. Ostale ciljne grupe su deca, tinejdžeri, usamljenici, porodica...Niko nije pošteđen.
Iskustvo iz realnog života, zamenjeno je medijativnim iskustvom televizijskog gledanja.
Političarima i korporacijama je postalo lako da okidaju po mozgu masa. TV svet je postao samoispunjujuće proročanstvo: masovno oblikovanje svesti, a njegovi učesnici deluju u skladu sa TV impulsima i veruju da sve dolazi iz njihovih sopstvenih želja i potreba.
U takvoj situaciji, ko kontroliše ekrane, kontroliše budućnost, prošlost i sadašnjost.
UTICAJ PODSVESNIM PORUKAMA
Ljudskom mozgu su potrebne 24 sličice (frejma) u sekundi, da bi smenjivanje slika doživeo kao pokret, tj. film.
Naša "budna svest" sve preko toga ili brže od toga ne opaža, ali podsvest to opaža i pamti, što je omogućilo manipulaciju sa ukupnom svešću čoveka, koji gleda medij.
Šta se nalazi skriveno u slici, kada je to počelo i koliko je takva tehnologija odmakla?
Prvu ozbiljnu zloupotrebu 1957. g. izveo je James Vicary, istraživač tržišta, koji je osnovao firmu Subliminal Projection Company, gde je tokom 6 nedelja, tokom filma u bioskopu, u deliću od 1/3000 delova sekunde, na svakih 5 sekundi, prikazivao poruku
"pij kokakolu" i "jedi kokice".
Tokom testova u New Jersey prodaja tih proizvoda je porasla za 57.5 % u odnosu na standardnu.
Ubrzo zatim tvrdio je da Vlade država i okultne grupe koriste ovu tehnologiju.
Usledila je zvanična zabrana u Velikoj Britaniji, Australiji, pa u Americi 1958.godine.
Tadašnje istraživanje je pokazalo da većina medija (i radijskih) koristi tehnologiju podsvesnih poruka.
Iako je asocijacija od preko 90% nezavisnih medija tada potpisala konvenciju da više neće koristiti podsvesne poruke, mali procenat najvećih medija je odbio da prestane sa kontrolom uma, a oni su držali najveći deo držišta. U radijskoj audio tehnologiji to je neuro-lingvističko programiranje.
Od 1957. do danas tehnologija nasilnih podsvesnih poruka je usavršavana.
Danas u USA postoji 1115 ( hiljadu sto petnaest ) zakona koji regulišu ovu oblast.
Moskovski sveruski institut za TV i radio, oduzeo je 2000.g. licencu ATN tv stanici jer su dokazali "negativan podsvesni uticaj na ljude."
VNIITR zamenik direktora Svetlana Nemtsova, 2002. godine je najavila da grade specijalizovan kompijuter koji motri na sve TV kanale, obradom nalazi takve poruke i snima ih kao dokaze...Zakon o oglašavanju u Republici Srbiji zabranjuje ovaj vid uticaja / Član 5. Zabranjeno je oglašavanje usmereno na podsvest, kao i preporučivanje proizvoda i usluga tokom emisija koje nisu namenjene oglašavanju i drugi oblici skrivenog oglašavanja.
Primer Macdonalds subliminalne poruke na TVu koju je primetio običan građanin. Jedna od novijih afera je nastala kada je profesionalac za medije otkrio da njegovo dete preko TV-a, u CRTANOM FILMU ZA DECU mentalno "pije" bud pivo. Tokom crtanog filma pojavila se sabliminalna poruka, sa napisom "Bud" i logom firme. Naime, subliminalna, u ovom slučaju znači da se poruka pojavila tako brzo i nestala da je budna svest nije ni primetila, ali podsvest jeste. Poruka je ostala trajno u mozgu deteta do trenutka okidanja... Gledajući crtaće, dete će imati sliku Bud piva i za koju godinu kupovaće samo to pivo... Računar, vaš voljeni PC kompijuter, naravno, ne razlikuje se po pitanju skrivenih poruka od TV-a. Programi i internet mogu takođe da obavljaju ovaj prljavi posao. MARKETING / EKONOMSKO PROPAGANDNI PROGRAM Marketing ima sve prisutan uticaj na decu i adolescente. Mladi vide više od 40 000 reklama godišnje samo na televiziji i sve više bivaju izloženi reklamama na internetu, u magazinima, i školi. Ovakva izloženost značajno doprinosi dečijoj gojaznosti, nezdravim navikama u ishrani, upotrebi alkohola i nikotina i usvajanju potrošačkog mentaliteta. Obrazovanje putem medija pokazalo je značajno anuliranje ovih efekata. Decu treba učiti da kritički posmatraju reklamu. Prosečno dete vidi 3000 reklama dnevno na televiziji, bilbordima, u magazinima ili na internetu! Ubrzano marketing stručnjaci pokušavaju da ciljaju sve mlađu i mlađu decu jer pokušavaju da uspostave “usađeno ime brenda” u što mlađem dobu. U USA ovo se događa jer je marketing industrija teška 250 000 000 (milijardi) dolara, sa 900 000 brendova koje prodaju, adolescenti troše 155 ooo ooo (milijardi) dolara godišnje, deca mlađa od 12 godina troše još 25 000 000 (milijardi) dolara godišnje i obe grupe utiču na roditelje da potroše još oko 200 000 000 (milijardi) dolara godišnje. (Izvor podataka: PEDIATRICS Vol. 118 No. 6 December 2006, http://pediatrics.aappublications.org/cgi/content/full/118/6/2563)Nekoliko evropskih zemalja zabranilo je ili ozbiljno ograničilo reklamiranje čija su ciljna grupa deca. Kod nas se u praksi prodaja deci smatra prodajom kao i svaka druga iako Zakon o oglašavanju kaže potpuno drugačije. Izvodi iz Zakon o oglašavanju ( Republike Srbije )
Član 17.
U dečjim emisijama koje traju duže od 30 minuta mogu se emitovati samo oglasne poruke namenjene deci pod uslovima iz st. 1. do 6. ovog člana.
Član 73.
Oglasnom porukom namenjenom maloletnim licima ne može da se zloupotrebljava nedostatak iskustva ili znanja maloletnih lica i njihova lakovernost, naročito putem onemogućavanja ili otežavanja razlikovanja stvarnosti od mašte.
Član 77.
Oglasnom porukom koja je namenjena maloletnim licima ne može da se preporučuje proizvod ili usluga koja nije namenjena tim licima.
Član 79.
Zabranjeno je oglašavanje mleka, druge hrane i pića za novorođenčad i odojčad, kao i pribora za njihovo korišćenje.
Zabranjeno je oglašavanje koje podstiče ponašanje kojim se ugrožava zdravlje, psihički i moralni razvoj maloletnih lica.
Oglasna poruka namenjena maloletnim licima ne može da sadrži informaciju koja bi navodila to lice na ponašanje kojim bi moglo da povredi svoj fizički, duševni, emocionalni ili drugi integritet.
Član 81.
Oglasna poruka namenjena maloletnim licima ne može da sadrži prikaz nasilja, uključujući i scene nasilja između animiranih likova, lutaka i sl.
Član 82.
Oglasna poruka namenjena maloletnim licima ne može da sadrži poruke kojima se sugeriše da se korišćenjem proizvoda ili usluga stiču fizičke, intelektualne ili druge društvene prednosti nad ostalim maloletnim licima koja te proizvode i usluge ne koriste.
Očigledno kršenje zakona možete videti na svim komercijalnim dečijim festivalima, itv emisijama. Emisija Festival decije muzike MEDELA CAROLIJA Audicija u Svilajncu 03.10.2009. EFEKTI MARKETINGA NA DECU Istraživači su otkrili da su deca mlađa od 8 godina potpuno bespomoćna protiv reklama. Ona ne razumeju smisao potrebe da se proda, i najčešće usvajaju marketinške tvrdnje kao istinske vrednosti. Zapravo još kasnih 1970-tih Federal Trade Commission (FTC) je zaključila da je nefer i obmanjujuće ciljati marketingom decu mlađu od 6 godina. Švedska i Norveška zabranile su reklamiranje koje se obraća deci mlađoj od 12 godina, Grčka je zabranila reklamiranje igračaka do 22 časa, a Danska i Belgija su drastično ograničile reklamiranje koje cilja decu. MARKETING U RAZLIČITIM MEDIJIMA Marketing na televiziji Deca i adolescenti u USA vide 400 000 reklama godišnje samo na TV. Ovo se događa iako postoji zakonski akt u USA o tv i deci iz 1990 (Pub L No. 101–437) koji ograničava vreme izloženosti tokom dečijeg programa na 10.5 minuta/h vikendom i 12 minuta/h radnim danima. Međutim deca su izložena reklamama tokom gledanja programa za odrasle. Marketing u filmovima Tokom 2000.g istraga Federalne komisije za trgovinu FTC ustanovila je da su filmovi sa nasiljem, muzika i video igre kreirani tako da ostvaruju namerni marketinški uticaj na decu i adolescente. Iako u USA postoji rangiranje za prikladnost prema uzrastu, u slovnim oznakama za muziku, film i video igre, proizvođači su svoje proizvode u dečijim časopisima i sl. Takoše imena dečijih filmova koriste se za imena restorana brze hrane, nezdrave proizvode i igračke. U periodu od godinu dana 1997–1998.g u USA, 8 kompanija koje prodaju alkohol svoje proizvode smestilo je u 233 igrana filma i u 181 TV seriju. Marketing u štampanim medijima Prema USA Uniji potrošača, preko 160 magazina cilja decu. Deca vide vide 45% više reklama za pivo i alkohol u tinejdžerskim časopisima nego odrasli. Uprkos sporazumu sa industrijom duvana iz 1998.g, reklame za duvan su u 38 časopisa za mlade plaćene $217 milion dolara u 2000.godini. Marketing na internetu Pojačan je trend da se vrši pritisak na decu da kupuju putem interneta. U USA tinejdžeri su potrošili više od 1 000 000 000 milijarde dolara na internet kupovinu ili kako je zovu e-kupovinu, a industrija je platila 21,6 miliona dolara na internet reklamne sličice (banere) samo tokom 2002. Godine. Za reklamiranje se koriste sajtovi, socijalne internet mreže(Fejsbuk i druge), čet sobe, Youtube i onlajn internet igrice. Marketing u video igrama
Video igre proizvode gubitak osećaja za vreme i stvaran prostor, efekat dobro poznat svim igračima i nažalost onima koji žive uz njih. Igrač odbija odmor, hranu, san, fiziološke potrebe kako bi nastavio igranje video igre...Time nastaju fizički poremećaji metabolizma, ali i ... Video igre visoke produkcije su pune sabliminalnih poruka koje ulaze u podsvest.
Komercijalne i dr. poruke su skrivene u:
a) bljesku, tj. specijalnom efektu
b) u perifernom vidnom polju, dok je budna svest vezana za centralni deo ekrana, recimo za put kojim vozite, a reklamne poruke brzo promiču na obodima ekrana ulazeći u nezaštićenu podsvest.
c) u ravnima, jer se slika sastoji iz više različito providnih ravni, što daje utisak dubine. Ravni su poluprovidne, a ako je ravan previše providna, svest je ne vidi, ali je podsvest opaža i pamti.
Video igre visoke produkcije napadaju emocionalni sklop. Kreirane su da hrane "zabranjenim voćem". "Igrao sam igru Komanči (vojni helikopter) samo 3 sata i leteći iznad mora opazio sam jahtu sa turistima koji igraju i pevaju po palubi. Prilikom prethodnog igranja sa civilnog broda sam bio gađan raketom ali ne i ovoga puta. Raketirao sam civilnu jahtu bez ikakvog razloga!
Svesnost o činu i šok sam doživeo tek kada sam video lica i grimase bola civila koji gore u plamenu...ali igra se nastavljala. Nikakvu kaznu nisam dobio za zločin..." Odnedavno se i korporacije hvale da napredni software (programi) testiraju ljudsku inteligenciju i uče. Takođe i vojne firme razvijaju civilne igre! Ovo se zna javno. Razmisli ko testira vojne simulacije na igračima i za šta se koriste rezultati civilnog igranja! Dobro došao u "Partnerstvo za rat"...Visoko budžetne video igre su deo vojnog i komercijalnog eksperimenta.
Video igre aktivno pospešuju nasilje. Skoro da ne postoji igrač koji nije igrao ubijanje iz prvog lica. Na ekranu vidite cev, nišan svog oružija i pucate po ljudima i cveću. Nekada je sve to bilo nerealno, dok danas to izgleda zaista zastrašujuće i realno koliko i akcioni film. Možete igrati umreženi sa prijateljhima i ubijati se međusobno. Pitajte bilo kog Counter Strike igrača da li je sve ljude gledao kroz nišan kada izađe na ulicu posle višečasovnog igranja. Potvrdiće da je imao te probleme... MARKETING TEHNIKE Reklamni stručnjaci koriste tehnike kojima su deca podložnija pa tako proizvode smeštaju u TV emisije zabavnog karaktera, takve emisije povezuju sa recimo restoranima brze hrane, filmove sa igračkama koje nose imena junaka. Mobilne telefone marketinški targetiraju deci od 6 do 12 godina. Coca-Cola za zvanično platila Warner Bros. Studio $150 miliona za globalna marketinška prava na dečiji film "Harry Potter and the Sorcerer's Stone," 20% restorana brze hrane nudi igračke uz obrok. Zakonska regulativa moraće drastično da se postrožava jer će tokom 2010. početi digitalna TV koja omogućuje da deca tokom gledanja programa kliknu na aktivne linkove i odu na internet sajtove. Nudiće im se promotve video igre i deca neće moći da razlikuju tv program od marketing promocija. Interaktivna tehnologija će takođe omogućiti da se sakupljaju podaci o navikama i ponašanju dece i korisnika putem digitalne televizije i da se targetiraju pomoću takvih informacija. Dakle vaš televizor će dostavljati podatke o vama - nekome, a taj neko nekome. REŠENJEShvati naše upozorenje ozbiljno: U narednim godinama na globalnom nivou će doći do velikih društvenih i socijalnih promena. Samo oni sa izraženom mentalnom jasnoćom će biti u stanju da se trajno štite i opstanu. Prestani da koristiš televizor. Prestani da koristiš video igre. Prestani da učestvuješ u svim vidovima kreirane zabave i obmana. Istraj u tome da očistiš svoj Um! Uvidećeš da drugačije opažaš realnost. Uskoro će na ovim stranama biti dostupan i priručnik sa tehnikama za povećanje mentalne jasnoće. Potraži ga.
|
Zagađenje svesti
Loading Poll...
