Ljudsko ponašanje

 NAPOMENA

Ovaj tekst počiva na prethodnim tekstovima u navigaciji pod nazivima "NOVAC I POSLEDICE" i "ROBOTIZACIJA I RAD" i "ŠTA JE VAŽNO" i tekstu "HUMANO DRUŠTVO" . Dakle nemoguće je PRAVILNO razumeti ovaj tekst bez čitanja tekstova "NOVAC I POSLEDICE" i "ROBOTIZACIJA I RAD" i "ŠTA JE VAŽNO" i teksta "HUMANO DRUŠTVO".

U ovom delu ćemo raspraviti pojam ljudskog ponašanja i njegov odnos s prirodnim okruženjem, dok ćemo takoðe razmotriti pravni sistem i njegovu krajnje tiransku, naopaku osnovu za uticaj na ljudsko ponašanje.

Neki ljudi koji razmatraju načela ekonomije temeljene na resursima (vidi u navigaciji HUMANO DRUŠTVO) misle da bi takav sistem bio teško ostvariv zbog nečega zvanog 'ljudska priroda'. Argument ovih ljudi je da su ljudi nasledno kompetitivni, pohlepni i slepo sebični, i tvrde da bez obzira kako su stvari tehnički dobre u društvu, uvek će biti pokvarenih ljudi koji žele iskorištavati druge i tražiti dominaciju.

Lako je videti kako se predpostavka o čoveku kao rođenom lošem, očituje, jer ako pogledate istorijske zapise ljudske vrste, vidimo beskrajne ratove, genocide, osvajanja i zloupotrebe moći. Ali isto tako ovi ljudi previđaju činjenicu da isto tako ljude karakteriše veći broj dobrih nego loših dela - jer jednostavno da nije tako, ne bi nas ni bilo, naša vrsta bi bila uništena. Dakle čovek je napravljen da bude dobar prema ljudima da bi smo opstali kao vrsta.

Da odgovorimo i na pitanje zašto ovi ljudi previđaju dobru ljudsku prirodu, a prisećaju se samo loše!? U mozgu ljudi postoji centar koji se zove Amigdala i on je zadužen da pamti loše stvari. Ako ste se jednom opekli na ringlu šporeta, on pamti i u vama izaziva strah od ringle šporeta za ceo život...Amigdala dakle ima ulogu da nas čuva od opasnosti i u stanju je da kod nekih ljudi blokira sve ostale centre, pa i centar za razmišljanje...Takođe ovaj centar u mozgu jer brži od svih ostalih sistema jer ne analizira - automatski je. U današnjim društvima mnogo ljudi pati od poremećaja prenadraženosti ovoga centra a da toga nisu ni svesni.(za detaljnije pojašnjenja videti knjigu Socijalna inteligencija, Daniel Golleman)

Ljudska priroda je definisana kao: zajednički psihološki atributi čovečanstva koji su smatrani da su deljeni od svih ljudskih bića.

 Osamdesetih godina 20 veka, dr. Plomin je izneo (sada već znamo ) pogrešne tvrdnje proučavajući blizance koji su živeli u svojim biološkim porodicama sa blizancima koji su usvojeni i poređenjima zaključio da 60% na učenje u školi utiču geni. Tvrdio je i da genetika utiče na osećaj sopstvene vrednosti u iznosu od 30%, a na moralnost 25%. Međutim naučnici su ga napali jer je koristio vema mali broj uticaja na decu, posmatrao je samo porodice, ali ne i prijatelje, školu i drugu sredinu...Oformljena je Rajsova grupa koja je pretražila čitavu USA i napravila najširu lepezu od blizanaca, braće, polubraće, tražili su i lepezu različitih porodica, duge veze, tek razvedene, davno razvedene...i mnogo drugih faktora sredine...Ali istraživanje je dobilo neočekivan obrt - istraživanje koje je polazilo od pretpostavke da svako dete doživljava porodicu na isti način, zapravo je preraslo u istraživanje u kome su uvideli da blizanci istu porodicu doživljavaju različito. Mnogo je razloga, porodice nisu statične, uvek iste u vremenu, sve se menja, društvo, pa i porodice. Ovo je bio prvi udarac ovom istraživanju. Drugi udarac je nastao kada je otkriveno da svako dete ima mišljenje o sebi samome - to dovodi da se recimo svaki od blizanaca ponaša drugačije prema roditeljima, pa kao posledica toga roditelji se opet ponašaju različito prema njima, deca se ponašaju različito prema drugovima, a to pet izaziva reakciju da se ovi ponašaju različito prema njima...istraživanje je postalo vrzino kolo. Bilo je nemoguće odrediti uticaj sredine i gena - postojalo je bezbroj faktora.

Ono što je šokiralo javnost je jedno drugo otkriće na isto pitanje (geni ili vaspitanje) a to otriće kaže SREDINA MENJA UKLJUČUJE I ISKLJUČUJE GENE TOKOM ŽIVOTA (a da se ne menja DNK) ! Neuronaučnik Džon Krejb dokazao je da na identičnim genima, različiti uticaji okruženja izazivaju da se gen ponaša drugačije, pa ga tako aktiviraju ili gase. Samo je aktivan gen bitan za ponašanje. Sredina naime ne samo da aktivira gen nego ga programira i koliko će on dugo biti aktivan. Gen ne može da funkcioniše bez sredine. Gene oblikuju signali iz našeg okruženja,  ukjlučujući i hormone i neurotransmitere u mozgu kojise aktiviraju u našem kontaktu sa nekim ljudima i u nekim situacijama. Nauka o tome se zove socijalna epigenetika.

Dakle pitanje šta utiče geni ili sredina je zapravo pogrešno jer su sredinai geni jedno. (holistički pristup nasuprot redukcionistikom)

Kriminalno ponašanje

Takozvano kriminalno ponašanje je u središtu psihologa već neko vreme.

 Kada vidimo da istorija beleži slične loše postupke ljudi, lako je pretpostaviti da je nešto u ljudskoj prirodi da se ponaša na načine koji se istorijski ponavljaju.

Prvo, šta je ustvari kriminalno ponašanje?

Kako ćemo kvalifikovati razlike u ponašanju koje su izmišljene od čoveka, i menjane sa vremenom?

Celi koncept kriminala je vremenski i relativan obzirom na vrednosti kulture i koncepte moralnosti.

Pre samo 600 godina, navodna domorodačka kultura u Meksiku je činila masovno ljudsko žrtvovanje, često ubijajući hiljade istovremeno.

Da li je to kriminalna aktivnost? Nama, možda, njima je to bio prihvaćeni društveni običaj.

Šta s generacijama i generacijama prihvaćenog ropstva?

Da li je kriminalac onaj koji krade hranu da bi nahranio gladnu porodicu?

Suština svega je da nema čvrstog naučnog dokaza koji stvarno podržava pretpostavku da je bilo koje ponašanje usko vezano za našu genetiku. Nivo senzorne osetljivosti čula da, ali opšte ponašanje ne, a pogotove ne donošenje odluka.

Pretpostavka o ljudskoj prirodi je uveliko mitološka, potiče od primitivne dualnosti da je čovek dobar ili zao nasledno.

Traganje ljudi koji traže gen ili slično, koje je navodno uzrok nekog ponašanja, je u biti oblik praznoverja.

Činjenica je, dok neurohemikalije i psihološke odlike, odreðuju sklonosti za ljudske reakcije i društvene pripadnosti, prirodno okruženje je ono koje stvarno stvara naše vrednosti i ponašanje.

Nema čvrste, predodreðene 'ljudske prirode'.

Naše vrednosti, metode i dela su razvijeni i dobijeni iz iskustava.

Suština je da je naše ponašanje temeljeno na onome šta naučimo, spojeno sa bio-društvenim pritiscima sa kojima smo suočeni kako bi preživeli.

Što se tiče društva danas, najosnovniji uslov za agresivno ponašanje je dobijen iz novčanog sistema.

Kako je navedeno, novčani sistem podstiče korupciju, raslojavanje, oskudicu i nedostatak.

Takozvana dostojnost ne može postojati u svetu takmičenja, neravnoteže bogatstva, siromaštva i oskudice.

Tiransko ponašanje koje vidimo danas u svetu nije rezultat ugraðenih, genetskih sila, i ono je ustvari rezultat godina oskudice i kompeticije.

Pravni sistem

Kao odgovor na to, društvo danas pokušava kontrolisati ljude putem pretnje koristeći zakone.

Zakoni su ništa drugo nego 'zakrpe' koje ne razmatraju korenske uzroke ponašanja.

Ako je osoba uhapšena za kraðu, vrlo malo pažnje je posvećeno tome zašto je osoba odlučila krasti.

Radije nego da se razmotre korenski uzroci, društvo ide lakšim putem, i obično ukloni tzv. 'kriminalce' u zatvore.

Izvor svakog tzv. kriminala je ustvari samo društvo..

Ne postoji nešto kao "kriminalac".

Kako je pre rečeno, Novčani sistem stvara korupciju samom svojom graðom.

Kao što je pre jasno pokazala Merva & Fowels studija, društveno agresivno ponašanje je direktno povezano s društvenoekonomskim prilikama.

Velika većina ljudi koji su u zatvorima dolazi iz osiromašenih društvenoekonomskih položaja.

Stoga, ako želimo promeniti ponašanje ljudi, moramo promeniti društvene uslove.

Ne stavljamo znak za sigurnost koji kaže 'Ograničenje brzine 55 kmh' .

Izgradimo sistem prevoza u koji je ugradena bezbednost i time je ljudska greška ili naveliko smanjena ili nije moguća.

Ako ne želite da osoba krade, učinite im dostupno ono što trebaju bez potrebe za dugom, podčinavanjem ili takmičenjem.

S napretkom tehnologije danas, imamo mogućnost napraviti novi društveni sistem koji će svim ljudima dozvoliti pristup životnim potrebama bez cene, duga ili služenja.

To će imati duboki uticaj na način kako ljudi postupaju meðusobno i u društvu.

Rezultat bi bio zapanjujući pad kriminala, jer većina zločina je vezana uz novac.

Štaviše za zločine koji bi se mogli desiti, kao osoba koja bi ubila iz ljubomore, ona ne bi bila smatrana kao kriminalac, nego kao bolesni pacijent.

Društvo će shvatiti da su ljudi proizvod njihovog prirodnog okruženja i raðe će ih menjati nego osuditi osobu na hladnu betonsku ćeliju u kojoj će postati još bolesnija.

U zaključku,

Od davnina, veliki religijski i svetovni filozofi, su konstantno pozivali na miroljubive, jedinstvene ideje za čovečanstvo.

Od Hrišćanstva do Hinduizma, ideja o viðenju drugoga kao sebe samog je dugostojeća dispozicija. Nažalost, brzi pogled na društvo danas navodi na pitanje zašto ideja o univerzalnom vrednovanju i poštovanju bližnjeg ljudskog bića, i zajedničkog rada, se nije nikad ukorenila.

Današnji samointeres i društvo orjentisano na novac stvaraju prirodno okruženja koji ne želi dopustiti univerzalnu brigu za drugoga.

Ovaj sistem je temeljen na podržavanju sebe na trošak drugih, i stoga neće nikad dopustiti svet u ravnoteži i skladu.

Činjenica je, da je vreme za prestati moliti se, prestati želeti i prestati slepo pričati o pretpostavljenim humanističkim i religijskim idealima, već stvarno raditi da se oni ostvare.

Ekonomija Temeljena na Resursima stavlja u praksu sve o čemu su veliki religijski  i filozofski učitelji uvek pričali u odnosu da prigrlimo jedni druge, i radeći zajedno u obostranu korist kao jedna ljudska porodica.

Dok mnogi ljudi gledaju s bojazni i strahopoštovanjem na likove Majke Tereze i vide njenu nesebičnu prirodu, malo njih vidi Alexandra Fleminga, čoveka koji je izumeo Penicilin, na isti romantičan način. Penicilin je spasio bezbroj života više nego bilo koja dobrotvorna organizacija.

Suština je da su nauka i tehnologija božanstvenost u akciji. (ali ne u novčanom sistemu).

Ne možemo čekati neko božansko otkrivenje ili "velikog čoveka" da nas vodi.

Moramo shvatiti da smo sami sa sobom na ovoj planeti i od nas zavisi  da li ćemo promeniti svet na bolje.

Vreme je da prestanemo uzvišavati i laskati onim duhovnim vrednostima koje religijski i svetovni filozofi raspravljaju hiljadama godina i konačno ih počnemo primenjivati.

Nauka je oruðe za ovu funkcionalnu duhovnost i ako budemo primenili njene metode za poboljšanje same civilizacije MOŽEMO dosegnuti duhovne ciljeve koje smo gledali od davnina.

"Zajedno opstajemo, podeljeni propadamo"

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom