Kućni otpad visoki rizik

Građani EU svake godine bace 1.3 milijarde tona otpada - od kojih je 40 miliona tona opasan otpad. 

To je oko 3.5 tone otpada godišnje po svakom čoveku, ženi i detetu.  (Izvor - European Environment Agency statistics.)

Od 1990 do 1995, količina otpada koji se proizvede porasla je za 10%. (Izvor - OECD).

Od ukupne količine otpada oko 67% se baci na deponije ili spali. Oba ova metoda nanose veliku ekološku štetu - jer truju zemlju, vodu i vazduh i zauzimaju velike površine zemljišta.

Ako nas bude do 2020. godine, predviđa se da ćemo proizvoditi  45% više otpada nego 1995. godine! (Izvor - OECD).

 EU cilja na to da će u tri koraka drastično saseći količinu otpada:

1. pri samom nastajanju otpada - insistiraće se da kupci kupuju proizvode sa manje ambalaže, zelene proizvode, da se tehnologija proizvodnje ograniči tako da se pravi manje otpada, kao i da se smanji količina opasnih hemikalija u proizvodima.

2. Reciklažom i ponovnom upotrebom. Neke EU zemlje su dostigle 50% reciklaže ambalažnog otpada.

3. Drastičnim pooštravanjem odlaganja na deponije i kontrolu deponija. Neke vrste otpada neće smeti da se odlažu na deponije!

Evropska komisija / direktorat za zaštitu životne sredine je odredio sledeće kategorije kućnog (komunalnog) otpada koji su rizični:

• Sve hemikalije u tečnom stanju
• Hemikalije za foto i štamparske procese
• Pesticide
• Neonske, štedljive sijalice, i ostale proizvode koji sadrže živu
• One koje štete ozonskom omotaču (chlorofluorocarbons)  gasovi u klima uređajima, frižiderima, penama i izolacijama pod trgovačkim nazivima "Freon," "Genetron,"  "Isotron", "Styrofoam"
• ulja i masti
• farbe, boje i lepkove 
• deteržente
• lekove (citotoksike i citostatike)
• baterije i akumulatore
• odbačene električne uređaje
• drvene proizvode natapane hemikalijama

 Ključne reči “household hazardous waste (HHW)”, 

 European Commission - Directorate-General Environment, Table 2.4 Household products containing hazardous substances

OTROVAN OTPAD IZ INDUSTRIJE

Zakonom o zaštiti životne sredine date su osnove za upravljanje otpadom, a Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS, br. 12/95) je izvršena kategorizacija opasnog otpada u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Sl. list SRJ, međunarodni ugovori, br. 2/99).

Ovim Pravilnikom uređuje se način postupanja sa pojedinim otpacima koji imaju svojstva opasnih materija, način vođenja evidencija o vrstama i količinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, prometu, skladištenju i odlaganju. Prema ovom Pravilniku obradu opasnog otpada obavlja generator otpada, odnosno drugo preduzeće koje ima odgovarajuću tehnologiju, uređaje i opremu *videti na sajtu ministarstva spisak ovlašćenih firmi. Takođe je propisano da se opasni otpad sakuplja, privremeno skladišti, prevozi i obrađuje u posebno obezbeđenim objektima.

Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS, br. 55/01) propisana je procedura za postupanje sa otpadom u smislu razvrstavanja, obeležavanja i dokumentovanog prosleđivanja do mesta odlaganja, reciklaže, odnosno uništavanja. Takođe je predviđen Dokument o razvrstavanju i Dokument o kretanju otpada. Prema ovom Pravilniku otpad se razvrstava prema poreklu, karakteru i kategoriji. Poreklo se određuje indeksnim brojem iz Kataloga otpada koji je sastavni deo ovog Pravilnika. U postupku karakterizacije otpada, nakon određivanja indeksnog broja, postupcima kojima se utvrđuju fizičke, hemijske i biološke osobine otpada, utvrđuje se da li otpad poseduje opasne karaketristike. Postupkom kategorizacije otpadu se određuje pripadnost Listi otpada (zelena, oker i crvena lista), koja je sastavni deo Pravilnika, oznaka otpada i utvrđuje se da li ima upotrebnu vrednost. (Navod preuzet od Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj )

Deo teksta prenet iz:
GTZ – SKGO – Radio Bandini  Ciklus: Korak po korak – u čistije sutra
Emisija br. 4 - Tema: Opasan otpad  Gost: Nevena Čolić, dipl. inž. tehn.  Miteco, Beograd

1. Šta je opasan otpad i koje su njegove karakteristike?

Definicija opasnog otpada data je Pravilnikom o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada: ..." opasan otpad je opasna otpadna materija koja ima bar jednu od opasnih karakteristika..., kao i ambalaža u kojoj je bio ili jeste spakovan opasan otpad; otpad naveden u Listi 1, kao i otpad naveden u Listi 2. ako ima opasne karakteristike, predstavlja opasan otpad...".
Listu opasnih karakteristika otpada daje Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija.

Opasni otpaci u smislu ovog Pravilnika, jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti, a sadrže materije, odnosno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu, život i zdravlje ljudi.

2. Ko su najveći generatori otpada u našoj zemlji?

Velika industrijska postrojenja su najznačajniji generatori opasnog otpada. U našoj zemlji se kao izvori opasnog otpada, između ostalih, uglavnom javljaju:
1. energetika
2. farmaceutska industrija
3. hemijska industrija
4. prehrambena industrija
5. industrija ambalaže

Zone pod udarom industrije *Mapa izvor podataka - Balkan Task Force (pre NATO napada)

3. Kako se tretira opasan otpad kod nas?

Trenutno u Srbiji nema izgrađenih objekata za skladištenje opasnog otpada, nema postrojenja za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, nema postrojenja za termičku destrukciju-spaljivanje, nema deponija za odlaganje opasnog otpada i pepela iz postrojenja za spaljivanje.

3.1 Koje rešenje je za našu zemlju adekvatno u narednom periodu od 5-10 godina?

Imajući u vidu nedostatak tehničkih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom, kao i nedostatak finansijskih sredstava za investicije u izgradnju ovakvih objekata u skorije vreme, jedino rešenje za bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada je izvoz u zemlje EU koje poseduju ovu vrstu objekata.

3.2 Da li je izvoz opasnog otpada skupo rešenje?

Zemlje EU su osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka imale ekspanziju izgradnje objekata za zbrinjavanje opasnog otpada. Tokom proteklog perioda su ove zemlje uglavnom rešile problem zaliha otpada, oslobađajući time deo kapaciteta postrojenja za otpad iz drugih zemalja. Samim tim ni cene više nisu na nivou na kome su bile u prvom periodu rada ovih postrojenja, već znatno niže, i po mom mišljenju, prihvatljive za industrije koje rade u skladu sa principima zaštite životne sredine.

4. Šta je pravni osnov za izvoz opasnog otpada?

Osnova kontrole prekograničnog kretanja (izvoza) opasnog otpada je Bazelska konvencija, usvojena 1989. godine od 116 zemalja učesnica konferencije koju je organizovao UNEP (United Nations Environment Programme).

4.1 Zašto izvoz opasnog otpada?

– Države potpisnice će pristupiti prekograničnom kretanju otpada samo ukoliko ne postoji ekološki prihvatljivija alternativa
– DRŽAVE POTPISNICE ĆE PRISTUPITI PREKOGRANIČNOM KRETANJU OTPADA UKOLIKO NEMA TEHNIČKIH KAPACITETA I NEOPHODNIH POSTROJENJA ZA ODLAGANJE OTPADA NA EKOLOŠKI PRIHVATLJIV I EFIKASAN NAČIN

5. Kako se uništava opasan otpad u razvijenim zemljama?

Tretman opasnog otpada – termička destrukcija
Uništenje opasnog otpada je najefikasnije u postrojenju za insineraciju prema proceduri koja obezbeđuje uništenje bez negativnog uticaja na životnu sredinu, o čemu se izdaje odgovarajući sertifikat. Navedeno postrojenje poseduje insinerator sa rotacionom peći u kome je moguće obraditi i čvrsti i tečni otpad. Takođe, sistem sa rotacionom peći sadrži komoru za sekundarno sagorevanje koja obezbeđuje kompletnu destrukciju opasnog otpada.
Insineracija upotrebljava toplotu kiseonika iz vazduha za uništavanje organskih frakcija u otpadu. Zahteva visoke temperature od 900 °C i više. Sa hemijskog stanovistva insineracija predstavlja egzotermni oksidacioni proces koji konvertuje organska jedinjenja u ugljendioksid i vodenu paru, uz oslobađanje toplote.
Insineracija halogenih organskih jedinjenja (PCB) rezultuje stvaranjem halogenih kiselina, što zahteva dalji tretman radi osiguranja zadovoljavajuće emisije vazduha iz procesa insineracije. Halogena jedinjenja su najcešće halogeni ugljovodonici koji se nalaze u opasnom otpadu. Njihova insineracija u višku vazduha dovodi do stvaranja ugljendioksida, vode i hlorvodonika. Hlorvodonik se mora ukloniti iz otpadnih gasova koji odlaze u dimnjak, a to se obezbeđuje sistemom za prečišćavanje gasova. Ovo je integralni deo insineratora, i projektuje se tako da obuhvati gasove sagorevanja i druge proizvode za dalji tretman, pre njihovog ispuštanja u atmosferu.
Posebne vrste otpada, kao što su npr. azbestna užad se nakon solidifikacije odlažu na posebno uređene deponije.
Opasan otpad sa teškim metalima i pepeo i postrojenja za spaljivanje odlažu se u napuštenim rudnicima soli.

5.1 Da li postoji još neki pozitivan efekat spaljivanja otpada?

Osim spaljivanja otpada i rešavanja problema deponovanja otpada kao takvog, u evropskim postrojenjima za spaljivanje otpada usvojen je koncept iskorišćenja energije od spaljivanja za proizvodnju toplotne ili električne energije. Odličan primer za ovakvu ekonomičnost je grad Beč, u kome postrojenja za spaljivanje otpada posluju u saradnju sa gradskim toplanama, proizvodeći toplotnu energiju za grejanje 90 % stanovništva.

6. Možete li nam nešto više reći o opasnom otpadu iz pojedinih grana industrije

Opasan otpad iz energetike – kondenzatorske baterije i transformatori punjeni PCB uljem
Polihlorovani bifenili su smeša organskih jedinjenja proizvedenih hlorovanjem bifenilnih molekula. PCB se odlikuju otpornošću na vatru, malom električnom provodljivošću, visokom otpornošću na temperaturu, visokim stepenom hemijske stabilnosti i otpornošću na hemijske oksidanse i druge hemikalije. PCB su nerastvorni u vodi, ali se lako rastvaraju u mastima, ugljovodonicima i drugim organskim jedinjenjima.
Zbog veoma velike rasprostranjenosti PCB-a u transformatorskim stanicama, došlo je i do njihovog širenja u životnu sredinu, naročito zbog neodgovarajućeg rukovanja, u akcidentima ili zbog curenja iz industrijskih objekata. Otuda i postoji moguća opasnost po životnu sredinu i naročito po ljudsko zdravlje. PCB-i se akumuliraju u masnim tkivima životinja i ljudi koji su izloženi PCB-ima.
Akutno izlaganje visokim koncentracijama PCB-a praćeno je osipima po koži i svrabom, nadražajem očiju i promenom boje noktiju, poremećajima u funkcionisanju jetre i imunog sistema, nadražajem disajnih puteva, glavoboljom, vrtoglavicom, depresijom, gubitkom pamćenja, nervozom, umorom i impotencijom. Hronični uticaji malih koncentracija PCB-a dovode do oštećenja jetre, reproduktivnih organa i razvojnih smetnji i moguće i kancera.
Ovde postoji mogućnost da su se ulja sa PCB koristila (više se ne koriste u praksi EP) i, naravno, u izvesnoj meri i prosula u okolinu. Ispitivanja, nažalost, nisu vršena, ali zvanično nisu registrovani podaci o izlivanju trafoulja ni akcidentno, ni pri redovnim zamenama.
U cilju poslovanja u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine, preporučuje se isključivanje energetske opreme sa PCB uljem iz dalje upotrebe.

Rizici u odnosu na korišćenje PCB transformatora:
a. Rizik prosipanja;
b. Rizik požara;
c. Rizik približavanja kraju električnog veka, kad je potrebna reklasifikacija (remontna radnje sa zamenom ili remedijacijom ulja)

Efekti PCB na ljudski organizam:
a. Oboljenja bubrega i drugih organa;
b. Izaziva glavobolju ako se udiše;
c. Izaziva hlorne akne ako se apsorbuje preko kože
d. Problemi reproduktivnog sistema

6.1 Kakva je situacija kada je u pitanju otpad iz farmaceutske industrije?

Lekovi sa isteklim rokom trajanja ili neodgovarajući lekovi smatraju se opasnim otpadom, što znači da pri transportu preko granice podležu pod Bazelsku kovenciju o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njegovom odlaganju. Prema aneksu I Bazelske konvencije, farmaceutski otpad kao deo opasnog otpada je podeljen u tri kategorije:
- otpad koji potiče iz proizvodnje i pripreme farmaceutskih proizvoda (Y2)
- otpad od farmaceutskih proizvoda, droga, lekova (Y3)
- otpadi iz proizvodnje, formulacije i korišćenja biocida i fitofarmaceutskih proizvoda (Y4).

Poseban problem u ovoj oblasti predstavljaju velike količine lekova sa isteklim rokom trajanja iz humanitarne pomoći koja je pristizala poslednjih 10-ak godina, koja je praktično zatrpala prostor za lekove u zdravstvenim ustanovama (ambulantama, domovima zdravlja, apotekarskim ustanovama, itd.). Za sada nadležni organi nemaju strategiju za rešavanje ovih problema, niti planirana sredstva u budžetu. Bolnički otpad nastaje tokom pregleda, lečenja i previjanja ljudi i životinja.
Takode i pri eksperimentima. Ovaj otpad je raznovrstan jer sadrži makaze, natopljene zavoje, gumene rukavice, lekove, kulture bakterija, delove organa...Ovaj otpad može biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa pravilno i ako se ne uklanja stručno.
Grubo je procenjeno da je od 4 kg medicinskog otpada 1 kg infektivan.

Do 2008 godine u Republici Srbiji se infektivan otpad odlagao u običe kontejnere, zajedno sa svim ostalim otpadom i bacao na otvorena smetlišta...

Tokom 2007. putem medija obavešteni smo da je samo grad Beograd kupio mašine za uništavanje medicinskog otpada.

OPASAN I MEDICINSKI OTPAD

Prema podacima projekta „Plan upravljanja opasnim i medicinskim otpadom“ procenjuje se da se u Srbiji proizvede između 230.000 t i 460.000 t godišnje opasnog industrijskog i medicinskog otpada, uključujući otpadna motorna ulja, mešane organsko-vodene emulzije i ostali opasan otpad. Ne postoje  postrojenja za tretman i odlaganje opasnog otpada, niti odgovarajući prostor za skladištenje. Opasan otpad se privremeno skladišti u uglavnom, neodgovarajućim uslovima na mestu nastanka , ali se često bez ikakve kontrole odlaže na komunalne ili divlje deponije.

Poseban web sajt koji se bavi ovom problematikom sa obiljem informacija je Srpski zdravstveni forum za zaštitu životne sredine. Ovaj forum je osnovan kao mesto gde zainteresovani mogu da se informišu o aktivnostima i inicijativama koje sprovode zaposleni na projektu Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom koji u Srbiji finansira Evropska unija. Ovaj sajt je sredstvo za informisanje i edukaciju, a namenjen je svim zdravstvenim radnicima. On je posebno osmišljen za one koji su ili će postati odgovorna lica za upravljanje medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama kako iz državnog tako i iz privatnog sektora.

6.2 Koji su načini postupanja sa laboratorijskim otpadom?

Sa laboratorijskim otpadom je neophodno postupati izuzetno pažljivo, kako bi se izbeglo neželjeno mešanje laboratorijskih hemikalija koje može uzrokovati požar, eksploziju, emisiju toksičnih gasova, i dr.
U slučaju velikog broja različitih hemikalija, potrebno je izraditi program segregacije hemikalija, koji se odnosi na razvrstavanje i prepakivanje hemikalija u plastičnu i limenu primarnu ambalažu, u zavisnosti od vrste i trenutne težine, kao i grupisanje kompatibilnih hemikalija u odgovarajuću sekundarnu ambalažu.

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom