 |
|
JEDANAEST PRAVILA KORPORATIVNOG PONAŠANJA Sledeća lista je pokušaj da opišu obavezujuća pravila po kojima korporacije rade.
Neka pravila se preklapaju, ali uzeta zajedno mogu pomoći da se shvati zašto se korporacije ponašaju kako se ponašaju i kako su uspele da dominiraju okolinom i ljudskim bićima.
1. PROFIT Profit je jedino i krajnje merilo svih odluka korporacije. Profit kod korporacija ima prednost nad dobrostanjem zajednice, zdravljem radnika i stanovnika, očuvanjem prirode i sigurnošću. Korporacije će čak naći način da trguju sa tzv. "neprijateljskom" državom u ratu iako polise to zabranjuju. PROFIT i RAST su dva osnovna imperativa korporativnog ponašanja i zajedno čine korporacijski instikt za preživljavanje. 2. RAST Korporacije žive ili umiru zavisno od mogućnosti da dostignu rast.
U ovome zavise od investitora, berze, banki i doživljaja javnosti. Imperativ rasta podstiče želju korporacija da nađu i koriste deficitarne, retke prirodne izvore u siromašnim delovima sveta. Ovaj efekat je sada veoma vidljiv na par prastarih mesta koja su potpuno žrtvovana korporacijskoj proizvodnji. Ljudi koji koriste prirodne izvore, resurse i u bogatim oblastima se teraju da odbace tradicionalne načine korišćenja i pristanu na potrošačku kulturu proizvodnje.
Korporativni planeri uporno pokušavaju da dovedu "manje razvijena društva" do nivoa da naprave infrastrukturu za razvoj, da dovedu nove radnike i potrošače.
Korporacije tvrde da ovo rade iz altruističkih razloga da bi podigli standard življenja, ali korporcije nemaju altruizam. 3. NADMETANJE I AGRESIVNOST Korporacije stavljaju sve osobe u poziciju da se takmiče međusobno. Svaka osoba koja želi korporacijsku karijeru mora da iskoristi trenutak.
To se odnosi na nadmetanje sa drugom kompanijom ili kolegama u istoj kompaniji.
Kao zaposlena osoba očekuje se da budete deo tima, ali kao korporacijska osoba očekuje se da gazite preko svojih kolega. Korporativna ideologija drži da nadmetanje poboljšava radni učinak i korporativne performanse i tako pomaže društvu. Naše društvo je ove premise prihvatilo kao ispravne.
Nažalost to utiče nepovoljno na psihu i međuljudske odnose.
Živeći po standardima nadmetanja i agesije na poslu, ljudska bića se uče da ne umeju da izraze nežnost i lična osećanja. 4. NEMORALNOST Pošto nisu humane, korporacije nemaju moralne i altruističke ciljeve. Odluke koje su dobre po društvo i životnu sredinu nemaju podlogu u dobročinstvu.
Korporativne odluke se donose na "neemocionalnoj" bazi tj. na "objektivnim" procenama. Korporacije pokušavaju da sakriju svoju nemoralnost i pokušavaju da deluju kao da su altruistične, humane. Recimo tvrde da se brinu za čišćenja zagađene sredine, umetnost i programe lečenja. Korporativni napori da izgledaju humano su samo smicalice odnosa sa javnošću i alati za sebične projekte. Pravilo slobodne trgovine je da reklamiraju svoje kvalitete koje nemaju u cilju da smanje negativna osećanja javnosti o sebi. Kada korporacija kaže "Mi brinemo", to je da bi prikrili činjenicu da javnost vidi da nemaju osećanja i moral. Ako se korist po njih ne pojavi, "humane" radove prekidaju. Kada je Exxon firma uvidela da čišćenje obale Aljaske od naftnih mrlja nije poboljšalo sliku javnosti o njima, jednostavno su prekinuli radove. 5. HIJERARHIJA Korporativni zakoni nalažu da su korporacije po strukturi podeljene na superiorne, vladajuće i podređene sa centralizovanom piramidalnom strukturom(predsednik, direktori, načelnici...) Efikasnost ovakvog sistema(koji karakteriše vojsku, vladu i većinu ustanova u društvu) se retko dovodi u pitanje. Efekat na društvo od usvajanja hijerarhiskog modela je učinio da nam se čini da je sve spakovano po redosledu. Da su neki poslovi važniji od ostalih, da je neki stil života važniji od drugog, da su neke rase bolje, da su muškarci bolji od žena, zapadnjaci od nezapadnjaka.
Da su ljudi iznad prirode. Efikasni, ne hijerarhijski model organizovanja postoji na planeti milenijumima, ali on je retko poznat ljudima. 6. KVANTIFIKACIJA, LINEARNOST I SEGMENTACIJA Korporacije zahtevaju da se subjektivne informacije prevedu u objektivnu formu, brojeve. Subjektivan, duhovni aspekt šuma, na primer, ne može biti preveden, i stoga za korporacije ne postoji.
Šume su ya korporacije procenjene kao "drvna građa". Kada se od korporacija zahteva da smanje ispuštanje štetnih gasova u vazduh, one lobiraju da se usvoje lošiji standardi za dozvoljeni nivo, kako bi smanjili troškove filtracije.
Rezultat je da se po njihovim računicama određeni broj ljudi treba razboleti i umreti. Korporativni moto nije "bezbedno koliko je moguće", već pre bezbedno "koliko profit za održavanje dozvoli". 7. DEHUMANIZACIJA U velikoj većini korporacija zaposleni se vide kao cifre, zamenivi od drugih ljudi ili mašina. Za zaposlene u menadžmentu, ne postoje subjekti, već uvek moraju praktikovati donošenje odluka koje ne ostavljaju mesta emocijama.
To se odnosi na otpuštanje zaposlenih, kao i na životnu sredinu i društvo. 8. EKSPLOATACIJA Korporativniprofit zasnovan je na jednostavnoj formuli.
Profit je jednak razlici između iznosa plaćenog zaposlenom i i ekonomske vrednosti obavljenog rada i/ili razlici između iznosa plaćenog za sirovinu sa troškovima procesa i krajnjom prodajnom cenom. Radniku nije kompenzovana puna cena rada... 9. PROLAZNOST Korporacije postoje van vremena i prostora, one su legalne tvorevine koje postoje samo na papiru. One ne umiru prirodnom smrću i nadživljuju svoje kreatore.
One nemaju obavezu prema mestu, zaposlenima ili komšiluku.
Nemajući rok trajanja, bez obaveza prema mestu, one su nefizička tvorevina
(fabrike su recimo fizički entitet jer su vezane za mesto).
Korporacije mogu premestiti svoju centralu i sve svoje operacije na prvi znak neugodnosti, zahteva zaposlenih, viših taksi ili novih ekoloških zakona.
Tradicionalna ideja angažovanja zajednice je strana korporativnom ponašanju. 10. OPOZICIJA PRIRODI Čak iako zaposleni u korporacijama vole prirodu, same korporacije i korporativna društva, su suštinski posvećena lošem uticaju, zameni i promeni prirode.
Za korporacije odgovorne za proizvodnju robe, profit dolazi od transformisanja sirovih materijala u prodajnu formu. Rude se prerađuju u recimo automobile, drveće u recimo nameštaj i papir i sl.
Kada se prirodni resursi potroše u jednom delu sveta korporacije se sele u drugi deo sveta. Banke finansiraju proces prerade, a osiguravajuća društva umanjuju poslovni rizik.
Ovaj proces ne može trajati u nedogled, jer su prirodna bogatstva ograničena. 11. HOMOGENIZACIJA Zagovornici konformizma, robnog društva tvrde da takvo društvo donosi veće izbore i raznovrsnost od ostalih društava.
Izbor ovde označava izbor robe na tržištu.
Zapravo korporacije žele da svi živimo na identičan način, da dostižemo zadovoljenje kupovinom stvari u svetu gde svaka porodica živi izolovano od druge i ima identične mašine.
Cilj je fenomen‚ "usamljenika" jer je on produktivniji od porodice, jer svaka usamljena osoba duplira potrošački obrazac, tj. treba joj recimo 1 veš mašina, kao i za čitavu porodicu. Životni stil i ekonomski sistem gde ljudi dele komfor i posao, koji ne ohrabruje ljude da nagomilavaju komfor ili koji slavi nematerijalne vrednosti, nisu dobri za posao, smatraju korporacije.
Ljudi koji žive kolektivno, koji dele dobra, mašine i uređaje (ili još gore žive bez njih) su čudaci za korporativno robno društvo. U nerazvijenim delovima sveta, satelitska komunikacija predstavlja Zapadnu televiziju i marketing, a poboljšanja u tehničkoj infrastrukturi ubrzavaju razvoj.
Većinu ovih aktivnosti sponzoriše Svetska Banka i Međunarodni Monetarni Fond, kao i US Agencija za međunarodni razvoj, Inter-Američka Banka i Azijsko-Američka banka i sve navedene služe korporacijama. Moramo odbaciti ideju da će korporacije reformisati same sebe, jer to je isto što i verovati da će armije prihvatiti pacifizam kao filozofiju.
 KAKO SE OSLOBODITI?
Borba za pravdu nikada ne bi trebala biti odbačena jer druga strana ima novac i oružije.
Naprotiv istorija je pokazala da su MOTIVACIJA, UPORNOST, DOSETLJIVOST I HRABROST uvek davali dobar ishod za pravedne ciljeve.
Rešetke kaveza nisu štetne korporacije, mada su velike i moraju biti zaustavljene.
Niti su rešetke našeg kaveza struktura moći napravljena od džinovskih korporacija sada većih od većine država, mada te strukture moraju biti trajno zamenjene institucijama koje razdeljuju moć i profit za razliku od korporacija koje ga gomilaju.
Rešetke našeg kaveza leže u našim sopstvenim umovima koji su postali kolonizovani uvrnutom dominacijom korporacija nad našim životima i nad našim društvom.
Ove korporacije sve više određuju ne samo ko će koji posao da radi, ko će šta da jede, pije, oblači, već i kako da se misli.
Rezultat vladavine korporacija je NI fenomen: "nema izbora".
Netačno je da ne postoji izbor. Za razliku od korporacijskog življenja, gradimo modele koji hrane pitomo održivo društvo.
|
|
Korporativno ponašanje
Loading Poll...
