Komercijalni lov
III - Neki "lovci" tvrde da je lov zabava. "MI SHVATAMO SVE FORME NASILJA VEOMA OZBILJNO. NASILJE PROTIV LJUDSKIH BIĆA,VERUJEMO, JE PROIZIŠLO IZ NASILJA NAD ŽIVOTINJAMA... ŽIVOTINJE MOGU ZAMENITI LJUDSKE ŽRTVE. ONE SE PREVIJAJU U BOLOVIMA, PATE, KRVARE I UMIRU.
Nasilni činovi prema životinjama već dugo su poznati kao pokazatelji veoma opasne psihopatije koja nije uperena samo ka životinjama.
To može biti prvi znak nasilne patologije koja uključuje ljudske žrtve.
IV - Neki "lovci" odvode decu da gledaju masakre.Ubijanje se ne može smatrati zabavom ni obrazovanjem!
Pročitajte tekst o dečaku koji je lovio sa dedom, a koji je izvršio masakr lovačkom puškom nad svojim vršnjacima Od Ričarda De Angelisa Četiri škole, dvanaest mrtvih i četrdeset i četiri ranjena u samo sedam meseci od prošlog oktobra do maja. Postajemo naviknuti na sliku dece koja jecaju, uplašenih roditelja i zanemelih dečaka iza rešetaka zatvora. Svaki put kada se to desi, reporteri, roditelji, vaspitači i preživeli se pitaju "ZAŠTO?". Dok su bežali, policija ih je uhvatila i oduzela od njih arsenal od devet pušaka. Deda dečaka ubice je rekao policiji da je neposredno pred maskr dečak provalio u kuću i uzeo četiri puške od kojih i najsmrtonosniju za lov na jelena.
Komercijani lov je opasan i zakonom zabranjen za decu!
V - Koliko je ljudi stradalo ili namerno upucano u lovu od "Lovaca" ?
NOVINSKI ČLANAK Komercijalni lov je ubijanje, komercijalni lovac je ubica sa niskim pobudama, bez obzira na vrstu koju ubija.
VI - "Lovci" tvrde da ubijaju da bi štitili domaću živinu od "štetočina".
Lovci ne ubijaju "štetočine", već prave NEMERLJIVU ŠTETU!
VII - "Lovci" tvrde da ubijaju divlje životinje predatore (grabljivice) kako bi štitili biljojede.
"Lovci" UBIJAJU SVE.
VIII - "Lovci" tvrde da uzgajaju divljač i obogaćuju fond.
Lovci trajno uništavaju genetski fond divljači. IX - "Lovci" tvrde da oni štite od bolesti (besnila i dr.).
Uporedo sa trendovima u okolnim zemljama, kontrolne mere primenjene u Češkoj Republici tokom 60-tih godina su bile usmerene na smanjenje broja populacije crvene lisice. Osnova ovakvom pristupu bila je Danska istraga koje je tvrdila da smanjenje broja prekomerne gustine populacije crvene lisice na optimum ,i.e. jedna crvena lisica na 500 ha, može dovesti do sprečavanja širenja rabies. Iz ovog razloga, ponuđena je nagrada od 100 Čeških Kruna za svaku ulovljenu lisicu predatu veterinarskoj ustanovi od 1969. Ideja iza ove mere je bila podstaći interes za lov, da bi se obezbedili uzorci za monitoring besnila unutar populacije crvene lisice, da bi se otkrili prodori i vrhovi topografskog prodiranja i dinamika bolesti. Od 1977 g. nagrada je povećana na 150 Čeških Kruna i u isto vreme početo je sa trovanjem(fumigacijom) populacije. U 1979toj g. fumigacija je zamenjena trovanjem gasom preparatima koji ispuštaju hidrogen fosvat. rezultat ovoh mera nije bio ubedljiv. Štaviše, metod trovanja mladunaca crvene lisice kosio se sa lovačkom etikom i tradicijom, i efekti su bili drastično različiti u različitim oblastima. Ova mera nije vodila smanjenju gustine rabies(besnila) u čitavoj zemlji. Paradoksalno, smanjenje populacije u nekim malim oblatima doveo je do povećane seobe lisica iz okolnih oblasti, dovodeći do ubrzanog oporavka populacije. Uslovno dozvoljeno trovanje strihninom bilo je neefikasno, neselektivno zahvatajući druge životinje i čak ljude. Epidemiološka situacija je ostala veoma nepovoljna i kulminirala tokom 80-tih godina. Oralna vakcinacija donela je značajan napredak u kontroli rabies kod životinja u divljini i značajno doprinela epidemiološkoj situaciji u Evropskim zemljama.
X - "Lovci" tvrde da oni štite divljač i prehranjuju je.
Preneto sa sajta Udruženja SLOBODA ZA ŽIVOTINJE Nedeljković pojašnjava da tužilaštvo nije podnelo ni jednu krivičnu prijavu zato što ovdašnje lovačko udruženje Soko nije prijavilo ni jedan slučaj krivolova. Kako saznajemo, krivolovci u pohode na divljač odlaze organizovano u grupama i love automatskim puškama i sačmarama, uz pomoć pasa goniča koji nisu dozvoljeni za upotrebu u legalnom lovu.
Lovci neprestano ugrožavaju divljač i istrebljuju je, a prehranjuju je samo u blizini zaseda (tzv. čeka) zbog lakšeg lova. XI - "Lovci" tvrde da pomažu prirodi i da su njeni ljubitelji.Posle najveće krivolovne afere zaštićenih i retkih vrsta ptica u Evropi, pod nazivom Balkanske ptice, koja se odigravala upravo na našim prostorima pod pokroviteljstvom Lovačkog saveza, lovci su izazvali niz drugih lančanih katastrofa.
Usled istrebljenja ptica, šume su napali insekti gubari, koje bi ptice inače jele i brojčano kontrolisale. Pojedinci u vladi koja šume gledaju kao drvnu masu (novac), a ne kao biotičke sisteme, su izdali naredbu da se šume moraju prskati pesticidima, koji truju sve životinje i biljke, tj. čitav ekosistem. Posle hajki lovaca sa po 2000 do 5000 učesnika, progona i istrebljivanja životinja grabljivica, njive su napali glodari (divlji zečevi, hrčkovi i miševi), kojima bi se grabljivice hranile i kontrolisale bi njihov broj. Usledilo je trovanje glodara, po njivama. Grabljivice su migrirale u susedne države, a "lovci" su poremetili ekosistem. Opširnije možete pročitati o svakoj stavci ponaosob na na dnu strane. Lovci uništavaju prirodu, izazivajući ogromne poremećaje i na tome zarađuju, Ni po jednom osnovu lovci nisu ljubitelji prirode.
XII - "Lovci" tvrde, da imaju kodeks i moral. Član 6 - kodeksa kaže
Član 14 Kodeksa kaže da se na ptice može pucati kada su u letu i kada nisu u jatu. Na slici desno je jedna čeka, zaseda, u Vojvodini, sa koje se puca na ptice... Iz rupe u zemlji se puca na ptice u vodi... Član 24. kodeksa lovaca Srbije kaže: Kodeks imaju samo lovačka plemena koja love zbog hrane. XIII - "Lovci" tvrde da poštuju zakon.
Lovačka udruženja ne poštuju zakon, njihovi lovočuvari ne poštuju zakon, lovne agencije ne poštuju zakon, a ni lovci ne poštuju zakon.
NOVINSKI ČLANAK
NOVINSKI ČLANAK
Zašto se lovi u Republici Srbiji?
Ono što je uočljivo su 3 razloga. 1. Iživljavanje, kao pokazatelji veoma opasne psihopatije koja nije uperena samo ka životinjama. To su domaći visokobrojni lovci, koje podstiču vođe lovne mafije. 2. Nezamislivo veliki novac od ubijanja divljači koji uzimaju malobrojne organizovane kriminalne grupe, koje podstiču prvonavedene. Kada otvore lovno turističku agenciju daju oglas i cene u inostranstvu poput sledećih:
U lovištima Negotinske Krajine „Deli Jovan“, „Vratna“, „Miroc“, „Alija“ i „Štrbac“, po popisu divljaci od 31. marta 2000. godine, bilo je oko 1.250 grla muflona, jelena lopatara, karpatskog jelena, divljih svinja, srnece i ostale krupne divljaci. Sada u ovim lovištima nema više od 400 grla krupne divljaci.
Šta da učinim? Širi istinu o pročitanom, jer to je najbitnije za stvaranje uslova da se ubijanje zaustavi. DOSIJE: BALKANSKE PTICE I LOVNA MAFIJA
20 Decembar 2001 TANJUG U POKUŠAJU ŠVERCA STRADALO PREKO 120.000 PTICA IZ JUGOSLAVIJE BEOGRAD - Afera "Balkanske ptice" tokom koje je 12 tona zamrznutih ptica prošvercovano u Italiju dosada je najveći zableležen zločin nad ptičjom vrstom u kojem su stradale i 120.702 ptice i 389 sisara sa naših prostora, saopštilo je u četvrtak Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije. Trajne afere: Krajem prošle godine u Italiji je otkrivena afera šverca desetina hiljada mrtvih ptica, velikim delom iz reda ugroženih ili zaštićenih vrsta. U Jugoslaviji, gde su ptice ubijane, kao da se niko među zvaničnicima nije potresao. Četiri meseca pošto je na slovenačko-italijanskoj granici zaplenjeno preko 120.000 ptica ilegalno ulovljenih u Jugoslaviji, situacija u vezi sa aferom poznatom pod nazivom "Balkanske ptice" je ovakva: u Italiji je uhapšeno nekoliko saradnika agencija koje dovode lovce u Vojvodinu, u ovdašnjim medijima objavljeno je više tekstova o pticama nego ikad, zvanični organi i nadležna ministarstva "ispituju slučaj", a vlasnici zamrznute lovine čekaju da se "stvari malo srede". Ovih dana, tvrde očevici, jedna hladnjača puna ptica upućena agenciji Erik Mir otišla je za Italiju, a u hladnjačama Panonke u Somboru još od 1998. leži kontingent zamrznute divljači (oko 300 fazana i 900 prepelica) koja je oduzeta agenciji Re di Quaglie jer nisu postojali prateći papiri. Jedino što je posle afere postalo očigledno jeste da u Srbiji neko, pod nečijom zaštitom i za veliki novac, ubija ptice koje su u svim ostalim evropskim zemljama zaštićene zakonom. TURIZAM: Do sredine devedesetih lovni turizam je bio od države kontrolisana delatnost koja se obavlja preko legalnih lovačkih društava i agencija. Prema rečima direktora Lovotursa Zorana Ristića, tada je preko ove agencije u zemlju dolazilo oko osam hiljada lovaca godišnje – za svaku ulovljenu pticu oni su plaćali taksu, a novac se slivao u državnu kasu. U međuvremenu, broj turista spao je na 250 (2000. godine), odnosno 500 (2001), a preostali su se okrenuli novoosnovanim privatnim agencijama. "Naši bivši vodiči preuzeli su deo klijenata, ali glavni krivci za trenutnu situaciju nisu oni, već lovačke organizacije koje omogućavaju lov na svom terenu. Neko iz lovačkog društva im to dozvoljava, ali novac ne odlazi društvu, već toj osobi lično. Ako se zna da kod nas deluje 35 agencija, a da se po lovcu može dobiti i do 50 nemačkih maraka, računica je jasna. Sve to poznato je već deset godina, ali tim povodom niko nije ništa uradio", kaže Ristić u razgovoru za "Vreme". Situacija na terenu, međutim, pokazuje da su i lovačka udruženja bila svesna problema, ali da su im ruke bile vezane. Po rečima Dragana Breke, predsednika Lovačkog udruženja Mostonga iz Odžaka, to udruženje je imalo pravo na korišćenje dela lovišta Gornja šuma do 2005. godine, ali im je to pravo 8. juna 2001. oduzeto i ustupljeno agenciji Re di Quiglie. "U zakonu čak stoji da se lovišta ne mogu davati na korištenje i upravljanje stranim državljanima", kaže Dragan Breka. "U tom lovištu više nema divljači, nema kontrole šta se tamo lovi i ono će da bude potpuno uništeno. Što se ostalih tiče, vlasnici agencija koji su uhapšeni imali su ugovor s nama za lovišta u Ratkovcu i Brestovcu, ali mi nemamo tragove da su oni lovili zaštićene vrste. To smo saznali iz italijanske štampe." čak i u mnogo sređenijoj državi može se dogoditi da se neko na tuđem terenu bavi nedozvoljenim aktivnostima, ali u ovoj priči ostaje diskutabilno kako je moguće da lovište jednostavno pređe iz ruke u ruku. Tim povodom je Udruženje lovaca podnelo tužbu protiv Ministarstva poljoprivrede. Reakcije za sada nema, a u agenciji tvrde da je, što se njih tiče, sve u najboljem redu. U razgovoru za "Vreme" Oliver Lepori, direktor Re di Quaglie objašnjava da je u agenciji zaposlen od Nove godine i da je sve što zna o slučaju pročitao u novinama: "Ta afera nas ne dodiruje ni u jednoj tački, sem što se takvim postupcima kalja ugleda jednog viteškog sporta kakav je lov. Sve to je veliki udarac za lov i turizam. Mi smo skoro imali kontrolu i ko god dođe i za to je nadležan može slobodno da šeta po agenciji, a nas po zakonu kontrolišu republička lovna i veterinarska inspekcija, Inspekcija za zaštitu životne sredine, Upravna, Sanitarna, Tržišna i Finansijska inspekcija, Služba platnog prometa i Sekretarijat unutrašnjih poslova. Mi smo pre svega agencija i naše lovište je malo u odnosu na hiljade okolnih. Sve dažbine uredno plaćamo državi. Mi smo jedina agencija koja posluje čisto." Zvanično, dakle, stvari stoje u mestu: lovišta čije je korišćenje u nadležnosti lokalnih lovačkih udruženja ustupljena su privatnim agencijama, tužbe protiv resornog ministarstva su (verovatno) u proceduri, a agencije uspešno deluju čak i posle otkrivanja afere "Balkanske ptice". Što se tiče ugovora koje sama lovačka udruženja sklapaju s privatnim agencijama, oni (što je očigledno iz primera Gornje šume) vrlo lako mogu da se pretvore u privatni dil s nekim ko je voljan da turiste zvanično pristigle u lov na dozvoljene vrste povede u krivolov. U zvanične dokumente uvode se upravo dozvoljene vrste, one zaštićene se do transporta čuvaju u kućnim zamrzivačima, a obično ih otkrivaju tek mađarski ili italijanski carinici. U međuvremenu, Jugoslavija je potpisala CITES konvenciju o lovu, prometu i zaštiti ugroženih životinjskih vrsta i naša carinska služba je o tome obaveštena – poslednji primeri, međutim, pokazuju da ne postoje oprema i adekvatno edukovan kadar koji bi utvrdio da li je neka vrsta na listi ugroženih. EFEKTI: Zahvaljujući papazjaniji s korišćenjem lovišta, ćutanju nadležnih inspekcija i ministarstava, Jugoslavija je za krivolovce zaista zemlja iz snova. "Kada je izbila afera sa zaplenjenim pticama, vlasnik Re de Qiglie grof Pjetro Arvedi d'Emiliano je istog dana stigao u Doroslovo. Mislim da je grof zaista bogat – sam je rekao da je ovde uložio tri miliona maraka, što znači da je zaradio minimum deset", kaže nam poznavalac krivolovačkog tržišta na severu Vojvodine. Prema njegovim rečima, osnovna krivica za trenutno stanje jeste na domaćem zakonodavstvu: "Cena odštete za jednu ubijenu prepelicu kod nas je pet nemačkih maraka, grlice tri, šumske šljuke oko 20, dok se u Hrvatskoj za nju plaća 200 nemačkih maraka. U Mađarskoj prepelica i grlica spadaju u zaštićene vrste, a za njihovo ubijanje plaća se odšteta od 400 maraka za prepelicu i 100 za grlicu. Kod nas treba da se zaštite prepelica i grlica, kao što je to slučaj u Evropi, pa italijanski lovci ne bi dolazili u avgustu. Agencija Erik Mir dala je 20.000 nemačkih maraka za zakup ribnjaka Bač tokom cele sezone, a prosečan lovac dnevno može da ubije 30 ptica. Lovna sezona traje od 1. avgusta do 28. februara, a 90 odsto novca ostaje lovačkom društvu, odnosno agenciji koja vodi Italijane." Upućeni u lokalna dešavanja objašnjavaju da u lovištima strance treba da vode lovočuvar i jedan predstavnik lovačkog udruženja i da sama ta činjenica upućuje na zaključak da su "svi umešani" i to naravno za određenu nadoknadu: "Strani lovci na primer ubiju deset prepelica, a plate pet. Ali, ako se ide na viši nivo, onda se uključuje i predsednik udruženja i stranci tada mogu da love šta god hoće." KAČKAVALJ I GAĆE: Osim žmurenja na jedno oko kad su u pitanju broj i vrsta ulovljenih ptica, žmuri se i kad je reč o upotrebi zabranjenih sredstava za lov: po zakonu, kod nas je dozvoljena upotreba vabilica i petometki tipa "broving", ali samo pod uslovom da se ispale dva metka. Praksa (i, konačno, 120.000 ubijenih ptica) pokazuje da se ispaljuje mnogo više od toga. Ako se zna da je sačma kojom strani lovci ubijaju male ptice veličine makovog zrna i da takva sačma nađena u ptici znači da je ona ubijena u prirodi i da je njena cena zahvaljujući tome dvostruko veća, efekti ovog žmurenja su očigledni. Dodatni problem predstavlja i činjenica da je za dve opštine zadužen samo jedan lovni inspektor – za vojvođanski teren svakako premalo. U toj situaciji, italijanski lovac može mirno da uplati 1200-1300 maraka za "turistički aranžman", da predvođen predstavnicima svoje agencije i lokalnog lovačkog udruženja dođe u lov na dozvoljene ptice, a da se kući vrati sa pticama čija vrednost dostiže astronomske sume i koje ne bi smeo da lovi nigde drugde u Evropi. Bar ne bez velikog rizika. Re di Quaglie na svom prospektu javno reklamira ubijanje drozda! Somborski lovno-šumarski inspektor Radoslav Vukičević 1998. godine oduzeo im je tovar ptica jer one nisu imale propratnicu – nije se znalo gde su i kada lovljene, niti gde bi trebalo da završe. U februaru ove godine Slobodan Puzović, savetnik u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, i republički lovni inspektor Snežana Stević bavili su se tim slučajem, ali nisu mogli ništa da učine jer se te vrste ne vode kao ugrožene. Kao da se namerno čeka da slučaj zastari. U međuvremenu, ne samo da se love zaštićene vrste već se lovi na 50 metara od sela", kaže Dejan đapić, aktivista Ekološkog pokreta "Stanišić". Govoreći o stanju ugroženih ptičijih vrsta u Jugoslaviji, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu dr Vasilije Vasić kaže nam da se ptice mogu loviti ali kontrolisano i sa pauzama, da bi se njihov broj stabilizovao: "Situacija je kao ona sa vodokotlićem. Kad jednom povučete vodu, morate malo da sačekate da biste je povukli i drugi put. U protivnom, živećete u onome što voda nije odnela." Šta to znači kada je u pitanju ubijanje ptica jasno je svakom iole upućenom u pravila lanca ishrane i održavanja prirodne ravnoteže. Posledice ćemo ovog puta direktno osetiti svi – naravno, samo u slučaju da nadležno ministarstvo nastavi da dodeljuje lovišta raznoraznim agencijama, da lovačka udruženja i dalje ćute, njihovi predstavnici žmure kada se otvoreno krši zakon, a carinske službe da i dalje ostanu nespremne za šverc koji je mnogo ozbiljniji od transporta mađarskog kačkavalja ili rumunskih gaća.
Velika tamnožuta kuća bez zavesa, na čijoj su fasadi okačeni rogovi jelena kapitalca, naslikani grb italijanske grofovske porodice Arvedi i dva rodina gnezda na dimnjacima, svakako se razlikuje od niza "švapskih kuća" koje se protežu duž glavne džade u selu Doroslovo blizu Odžaka, a nedaleko od Sombora. Radove na ovoj kući i pratećim objektima agencija Re Di Quaglie otpočela je 1998. godine s namerom da u nenarušenom vojvođanskom seoskom ambijentu dobrom uslugom i ekskluzivnim smeštajem privuče elitne lovce prvenstveno iz Italije. Velika žuta kuća, kao glavni objekat, sastoji se od restorana, konferencijske sale i bifea koji treba da počne da radi čim se dobije potrebna dozvola. U restoranu, u kojem se uz sva jela najčešće služi grofovsko vino, na svim lusterima okačeni su jelenski rogovi, a po zidovima ispod pojedinih trofeja okačena su imena ministara, političara i aristokratija s kojima se druži grof Pjetro Arvedi de Emilej. Restoran je s konferencijskom salom na prvom spratu povezan sa stepenicama i teretnim liftom. Prostorije greju najrazličitiji tipovi kaljavih peći, čiji je grof pasionirani kolekcionar, kao i starog stilskog nameštaja koji otkupljuje od stanovnika Doroslova i lokalnih sela. Na glavnu zgradu naslanjaju se prizemni objekat s nekoliko soba, parking s voznim parkom uključujući i četiri terenska vozila, puškarnica, boksovi za pse, tradicionalno opremljena klanica i kuhinja, te veliki zamrzivač za ulovljenu divljač. U kompleks su vremenom uključene i lokalne kuće, koje su pretvorene u pansione i apartmane. Kompaktnu celinu kvari kuća čiji vlasnici nisu pristali na ponudu agencije i prodaju svog imanja. Preko puta glavne zgrade nalaze se kancelarija i stambeni objekat vlasnika agencije grofa Arvedija i još nekoliko kućica opremljenih za boravak lovaca. Hronologija "slučaja" leto 1998: U okolini Sombora (selo Stanišić) grupa lovaca predvođena predstavnikom agencije Re di Quaglia vabilicom je lovila prepelice, prethodno se sastajući sa predsednikom lokalnog lovačkog društva. Nije poznato koliko su ptica ulovili. avgust 2000: Ribolovac iz čantavira posvedočio da je video italijanske lovce koji "pucaju na sve što leti". Predsedništvo Lovačkog društva Senta ubijanje zaštićenih ptica okarakterisalo je kao "kolateralnu štetu"; nije postavljeno pitanje odgovornosti, dok je svedok krivolova optužen da zlonamerno kvari ugled Lovačkog društva. početak 2001: Lovočuvarima je zabranjen pristup u lovište Gornja šuma kod Odžaka. Iz lovišta se povremeno čula pucnjava i pronađena je sitna sačma. Predstavnik lokalnog lovačkog udruženja izjavio je da odlično sarađuje s agencijom Re di Quaglia. februar 2001: Privatni zoološki vrt iz Koluta dobio je od agencije Lube-YU oko 1600 kg zamrznutih ptica. Pošiljka je čekala prenos preko granice u Italiju, a bila je smeštena u hladnjačama DD Somboled. Ležarina je istekla, dalje nije plaćena, a ptice su morale da budu izvađene iz hladnjače – meso je završilo kao hrana za medvede, a ubijene ptice bile su uglavnom iz korpusa prirodnih retkosti. leto 2001: Na istoj lokaciji italijanski lovci ubijali su domaće golubove i gugutke. Lovno-šumarski inspektor u Somboru izjavio je tada da nije nadležan za ovakve slučajeve i da se plaši eventualnih konsekvenci. leto 2001: Na više lokacija u Vojvodini pronađene su vabilice, žive ptice u kavezima koje služe kao mamci. leto 2001: Kod ribnjaka "Srpski Miletić" lovci turisti ubili su crvenokljunog labuda (kazna za ovo delo iznosi 4000 nemačkih maraka) decembar 2001: Na slovenačko-italijanskoj granici u kamionu hladnjači otkrivena je do sada najveća pošiljka ubijenih ptica u Evropi – 120.702 ptice od kojih mnoge pripadaju zaštićenim vrstama (patka čegrtuša, prdavac, carska šljuka, stepska i riđogrla treptaljka...) Recepti Punjeni labud u umaku, Pašteta od slavujevih jezika (Za pravljenje 50 g paštete potrebno je 500 jezika slavuja.)...
Kritične, ugrožene, ranjive... Kritično ugrožene ptičije vrste u Jugoslaviji su pelikan, čaplja kašikara, ibis, crvena lunja, belonokta vetruška, šljuka ostigar i tankokljuna carska šljuka – procenjuje se da se na teritoriji cele zemlje nalazi manje od 100 primeraka svake od ovih vrsta. Praksa pokazuje da se bez stručnih mera ovakve vrste ne mogu održati. (U tom smislu najbolji primer su havajske guske ne-ne kojih je, zato što su im jaja jeli pacovi, ostalo svega 40; posle transporta u Englesku i veštačkog programa očuvanja vrste, broj gusaka porastao je na 400 i nesmetano je nastavljena prirodna reprodukcija.) Prema podacima Prirodnjačkog muzeja u Beogradu i knjige Biodiverzitet Jugoslavije, u ugrožene vrste spadaju crni orao, orao krstaš, patuljasti orao, planinski soko, veliki tetreb, velika droplja, noćni potrk, zijavac, divlji golub pećinar, sivi voljič, voljič maslinar, vrabac kamenjar i snežni vrabac – njihov broj u dužem vremenskom periodu opada. Na spisku ranjivih vrsta, koje pokazuju da gube vitalnost, nalazi se više desetina ptica, među kojima i mnoge od onih koje su naročito na ceni u italijanskim kuhinjama: kraljevska prepelica (prdavac), šumska šljuka, grlica, mala ševa, poljska treptaljka, mala čaplja, žuta čaplja,... Od ukupno 83 vrste ptica zaplenjenih u decembru prošle godine, 33 vrste (18 odsto) spadaju u prirodne retkosti, 20 vrsta se kod nas viđa samo zimi, dok se 63 odsto gnezdi u našoj zemlji. Pored krivolovaca, najveću opasnost za njih predstavlja upotreba otrova u poljoprivredi (na ribnjaku kod Koluta ove zime je od sredstava za deratizaciju uginulo 40 divljih gusaka i tri labuda), kao i uništavanje njihovih prirodnih staništa – močvara, bara i jezera.
Izvor: Savet ministara Srbije i Crne Gore Afera "Balkanske ptice" ugrozila lovni turizam Srbije
Afera "Balkanske ptice" i dalje traje
Afera prodaje i preprodaje divljih ptica - Glavni osumnjiceni na slobodi Beograd, 20. maj (FoNet) -- Drustvo za zastitu divljih ptica Jugoslavije saopstilo je juce da je glavni osumnjiceni za masakr 200.000 divljih pticjih vrsta Ivan Borovac na slobodi, kao i da je svoju firmu za sverc ptica preregistrovao. - Izjava savetnika za ekologiju u vladi Srbije Srde Popovica, da je jedan od glavnih organizatora zlocina Ivan Borovac uhapsen i da se nalazi u pritvoru, potpuno je proizvoljna i sluzi iskljucivo zavaravanju javnosti i upornom odlaganju resenja problema", navodi se u saopstenju Drustva. Drustvo saopstava da je "ministar Andelka Mihailov, iako upoznata sa aferom balkanske ptice, pre nego sto je ona zvanicno otkrivena od policije, odbila da preduzme bilo kakve mere". - Doticna gospoda ne samo da, povodom ovog skandala, ne razmislja o povlacenju sa funkcije, koju nazalost trenutno zauzima, vec uz pomoc odredenih osoba koje je na njoj uporno drze, nastavlja da planira proturanje satanskog predloga za novu uredbu o zastiti prirodnih retkosti, cije bi usvajanje znacilo pocetak potpunog istrebljenja vecine nasih divljih pticjih i zivotinjskih vrsta", stoji u saopstenju.
28.09.2004. BLIC
Italijanski grof D’Emilei, uhapšen je pre nekoliko dana, da bi ubrzo, kako „Blic“ nezvanično saznaje, pušten da se brani sa slobode „jer je star“. Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica, kaže za „Blic“ da sumnja da će državni aparat i dozvoliti da se Arvedi nađe pred sudom jer bi u tom slučaju bio primoran da, kako kaže, saopšti imena državnih činovnika i funkcionera koji su umešani u šverc ptica. Somborska policija saopštila je juče da je 24. septembra uhapsila italijanskog državljanina Pietra Arvedi (75), vlasnika „Kraljevska prepelica“ d.o.o. iz Doroslova, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo krijumčarenja, kao i Dragana đurovića (43) iz Sombora, radnika u istoj firmi, zbog sumnje da je pomagao u vršenju ovog dela, saopštio je MUP. Pietro Arvedi Emilei osumnjičen je da je zajedno sa đurovićem, 17. septembra ove godine, naložio utovar oko 8.000 komada očišćenih i upakovanih prepelica, grlica i gugutki u kamion hladnjaču, bez posedovanja propisane veterinarske dozvole i dozvole za izvoz iz Republike Srbije. Te ptice su 19. septembra otkrili hrvatski carinici na graničnom prelazu Tovarnik, navodi se u saopštenju MUP-a. Ptice, koje su otkrili hrvatski carinici, ubijene su u Srbiji i trebalo je da budu prokrijumčarene u Italiju. Vrednost tovara, koji je težio oko jedne tone, procenjuje se na oko 50.000 dolara. Mreža mnogo šira Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije optužilo je tim povodom policiju i službenike Ministarstva za zaštitu životne sredine, kao i Pokrajinskog sekretarijata za životnu sredinu za pomoć „ptičjoj mafiji“. Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica, komentarišući poslednje saopštenje somborske policije tvrdi da je reč o mnogo širem lancu i „perfidno organizovanoj mreži krijumčara čiji pipci dosežu do državnih službi kao što su Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Carina, policija, šumska uprava...“. Društvo je u svakodnevnom kontaktu sa italijanskom policijom koja vrši nezavisnu istragu i čije će podatke izneti do kraja nedelje. Aleksandra Tadić kaže da i njihovi podaci govore da je italijanski grof uključen u mrežu kriminala, ali da on nije jedini. Ona potvrđuje da su ptice ubijene na teritoriji oko Sombora, što pokriva i teritoriju „Kraljevske prepelice“, ali naglašava da je lanac kriminala mnogo širi. Ko je sve u lancu - Još 2001. godine smo policiji i tužilaštvu predali dokumentaciju koja otkriva čitav taj lanac u koji su uključeni i državni službenici iz Ministarstva poljoprivrede i šumarstva, Ministarstva za zaštitu životne sredine, policije, carine... Sigurno je da strani državljanin ne može sam da organizuje takav ilegalni posao a da nema potporu u državnom aparatu. Zato ga sada državni aparat i štiti - kaže Tadićeva. Poznati scenario Ona sumnja da je italijanski grof uhapšen. Veruje da je Arvedi pozvan na informativni razgovor. - Ivan Borovec, osuđen u Italiji za krijumčarenje ptica, nakon afere „balkanske ptice“ 2001. godine, somborska policija izdala je saopštenje da je on uhapšen. Međutim, on je samo priveden. I to je bio čitav epilog afere. Danas se sve odigrava prema istom scenariju. Imamo saopštenje MUP-a, a uskraćeni smo za konkretna imena zaposlenih iz carine, policije i ministarstava koji su u toj priči sudelovali - kaže Tadićeva. Ona sumnja da će državni aparat i dozvoliti da se Arvedi nađe pred sudom jer bi u tom slučaju bio primoran da, kako kaže, saopšti imena državnih činovnika i funkcionera koji su umešani u šverc ptica.
Izvor: B92 Beograd -- Na graničnom prelazu Tovarnik, između Hrvatske i SCG, u jednom italijanskom šleperu, otkriveno je više od 10.000 divljih ptica. Društvo za zaštitu divljih ptica Jugoslavije saopštilo je u ponedeljak da su ptice ubijene na teritoriji Srbije, a da je trebalo da budu prokrijumčarene u Italiju. Društvo saopštava i da je, među već obrađenim telima mrtvih ptica, zapakovanim u plastične kese, pronađeno 8.300 prepelica, oko 1.500 gugutki i grlica i određen broj golubova. Većini ptica odsečene su noge i glava, a doktor Saša Marinković sa Instituta za biološka istraživanja objašnjava da se na taj način otežava prepoznavanje zakonom zaštićenih vrsta ."Pretpostavljam da su pticama odsečene glave da bi se što teže vršila identifikacija vrsta o kojima je reč. S druge strane, u restoranima glave i noge ne znače ništa, tako da pretpostavljam da su one bile spremne za prodaju po restoranima na zapadu", kaže Marinković. O ubistvu zakonom zaštićenih ptica u Srbiji, Mir oslav Nikčević, direktor uprave za zaštitu životne sredine pri Vladi Srbije kaže da je o tome čuo iz medija. "Mi do sada nismo imali takve informacije. Naši inspektori nam nisu javili da je neko ubijao zaštićene vrste ptica u proteklom periodu", kaže Nikčević. U Društvu za zaštitu divljih ptica Jugoslavije kažu da je ova hladnjača, bez problema prošla našu carinu,a doktor Marinković, kaže da je taj tovar bio ogroman. "Sad imamo priliku da čujemo da je reč o toni ptica. Ptice su jako lake, tako da možete zamislite koliko ptica stane u jednu tonu. To je ogroman broj ptica i sa velikog područja", kaže Marinković. Vrednost ptica, koje su ubijene u Srbiji, a namenjene tržištu Italije, procenjuje se na oko 50.000 dolara. Ovo je ustvari nastavak poznate afere "Balkanske ptice", koja je bila aktuelna pre godinu ipo dana kada je u Italiji osuđeno sedam lica, koji su priznali da su ubijali ptice po Srbiji. Kod nas, međutim, iako su podnošene prijave i vođene istrage za ova krivična dela niko nije odgovarao.
Izvor: http://www.netnovinar.org
Srbija: Otvoreni lov na zaštićene vrste Polaznik programa “Istraživačko novinarstvo i organizovani kriminal» Mediacentra Sarajevo i Centra za istraživačko novinarstvo iz Zagreba, dokazao je da se zabranjeni lov na zaštićene vrste ptica u Vojvodini odvija potpuno neometano i veoma organizovano, ugovorio takav ilegalni lov sa jednom lovnom agencijom koja na svom web siteu poziva klijente na lov na zaštićene vrste, a bivši vodič jedne od takvih organizacija, otkrio mu je detalje njihovog “rada”. U Srbiji se odvija neprestani i strahovit, ilegalni pokolj divljih ptica, za izvanrednu zaradu. Piše: đorđe Padejski, Zrenjaninske novine “Ptičja” mafija u SCG Još je akcija italijanske policije „Balkanske ptice“ iz 2001. godine, otkrivanjem šverca desetina hiljada mrtvih ptica velikim delom iz reda ugroženih ili zaštićenih vrsta, pokazala da u Srbiji i Crnoj Gori postoji dobro organizovana “ptičja mafija”. U Srbiji gde su ptice ubijane, među odgovornima se tada niko nije javno “potresao”, a do prvih optužnica po ovoj akciji čekalo se duge četiri godine, sve do maja 2005. godine, kada je somborsko opštinsko tužilaštvo pokrenulo krivične postupke protiv Ivana Borovca iz Sombora i Mire Milićević iz Kruševca. To dvoje vlasnika lovnih agencija “Lube YU” i “Eric Mir”, prema presudi italijanskog suda u Vićenci (Vicenza), krivo je za zločin udruživanja radi obavljanja kriminalne delatnosti, zločina krijumčarenja i ilegalnog uvoza divljih životinja i ptica zaštićenih vrsta. Sud je utvrdio da su samo ove dve firme u periodu od 1995. do 2001. u Italiju prokrijumčarile više od dva milona ptica ubijenih u Srbiji. A akcija italijanske policije na graničnom prelazu Gorica sa Slovenijom u novembru 2001. godine predstavljala je do tada najveću pojedinačnu zaplenu tovara ptica sa 120.702 komada i ujedno najveći zabeleženi masakr divljih ptičjih vrsta u bližoj istoriji Evrope. Novac i struktura kriminala Bez obzira na odjek te stvarno poznate afere, ptice su u Srbiji u međuvremenu ponovo pale u zaborav, posebno jer one ne odlučuju o visini penzija, pravcu spoljne politike i kod njih nema korupcije ili sukoba interesa. Neki zvaničnici su se potrudili i da umanje značaj i razmere ove kriminalne aktivnosti. Tako su iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije (državne ustanove zadužene za praćenje stanja zaštićenog prirodnog dobra i preduzimanje mera njegove aktivne i pasivne zaštite) dolazile ocene da se radi o izuzetnom preterivanju kada je reč o razmerama kriminala. Ali neke stvari su ipak ostale nepobitne, a to su izveštaji Programa UN za zaštitu životne sredine (UNEP) i CITES-a, Međunarodne konvencije o trgovini ugroženom faunom i florom. Prema tim izveštajima, procena je da trgovina divljim i egzotičnim životinjama godišnje dostiže vrednost od oko 20 milijardi američkih dolara, čime se nalazi odmah iza trgovine drogom i oružjem. Srbija i Crna Gora ubrajaju se u prvih pet zemlja u Evropi po ovoj vrsti kriminala. A mnogi krijumčari životinja trguju primercima koji po kilogramu “vrede” više od kilograma kokaina ili heroina, kaže se u jednom CITES-ovom saopštenju, kojim se od nacionalnih vlada zahteva snažnija akcija protiv krivolovaca i krijumčara. Prema procenama nekoliko domaćih organizacija koje se direktno ili indirektno bave brigom o pticama u našoj zemlji godišnje u ilegalnom poslu šverca ptica nestane blizu milion različitih primeraka, a više od polovine čine štiglići, slavuji i druge ptice pevačice. Najčešće iz porodica zeba, drozdova i grmuša, strnadica, vrabaca, voljiće, senica, i ševa, ptice pevačice se prodaju ili krijumčarežive ili mrtve, a cena po ptici počinje od pet i može dostići čitavih 150 evra po komadu, u zavisnosti od tržišta na kojem se prodaje. Barske ptice po brojnosti zloupotreba čine drugu skupinu, među kojima se nalaze patke, guske, čaplje, gnjurci, kormorani, barske koke i ostale, i na crnom tržištu se uglavnom nalaze mrtve, po ceni od deset do 100 evra za pticu. Takozvani bastardi, ptice nastale genetskim inženjeringom, ukrštanjem divljih ptica pevačica sa nekom ezgotičnom pticom, prodaju se mnogo manje i to žive, a cena im je od 100 do 200 evra po komadu. Pticama grabljivicama, najčešće iz porodica sokolova i orlova, jastrebova, eja i lunja, trguje se naravno živim primercima, a njihova cena kreće se od 500 do neverovatnih 50 hiljada evra. Kako se ptice kupuju za najrazličitije potrebe, od konzumacije do odgoja, njihovu krajnju finansijsku vrednost zapravo i nije moguće proceniti, potvrđuje vrsni poznavalac ove problematike, Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica Srbije i Crne Gore. Deo ptica definitivno je namenjen ponudi u italijanskim restoranima, gde porcija nekog od jela može da se kreće i do 200 eura, pa je zato svakako teško proceniti stvarne zarade “ptičje mafije”. - Postoje tri glavna ogranka ptičje mafije, objašnjava Tadićeva. - To su pre svega trgovci živim ili mrtvim pticama pevačicama, zatim sa njima blisko povezane legalne i nelegalne organizacije lovnog turizma (šverc mrtvih ptica) i trgovci živim pticama grabljivicama. Prva dva ogranka imaju često veoma bliske veze i tesno sarađuju, jer sitne krivolovce i trgovce agencije angažuju kako bi im preneli robu preko granice, ili zbog hvatanja ptica, koje im inače služe za lakši odstrel. Po selima u Vojvodini su podignute ilegalne, pokretne, priručne radionice u kojima se, prema saznanjima Tadićeve, ptice obrađuju. Prostorije adaptirane za tu vrstu delatnosti često se dislociraju. To su ilegalna postrojenja iz kojih čak i zakonom zaštićene vrste ptica izlaze očerupane, bez glava, očišćene od iznutrica. Prema njenoj proceni, oko hiljadu ljudi angažovano je u ilegalnom poslu šverca, a osim lovaca i lokalnih seljaka, tu su i radnici po lovištima, zatim u raznim državnim institucijama, carini, ministarstvima... Prisutni su svi elementi organizovanog kriminala. Postoji zločinačko udruživanje u činjenju krivičnih dela, zato što organizacije imaju prave odlike mafije, ostvaruju se ogromni profiti, zna se ko naredjuje, zna se ko sluša i izvršava. Ptice uglavnom „putuju“ preko Crne Gore, Makedonije, Kosova, te BiH, a ka Hrvatskoj od nedavno nešto ređe, jer je hrvatska carinska služba pooštrila kontrole. Uglavnom su u pitanju granični prelazi bez veterinarskih kontrola. Novica može sve Snimci telefonskih razgovora za koje aktivisti Društva za zaštitu divljih ptica tvrde da su nedavno vodili sa članovima udruženja odgajivača ptica u Srbiji, a predstavljajući se kao potencijalni kupci ptica, potvrđuju neke od navoda Tadićeve. U jednom od razgovora, za koji aktivisti društva tvrde da je vođen sa autorom knjige „Standardi za ocenjivanje ptica“, aktuelnim predsednikom Upravnog odbora Saveza odgajivača i sudijom za ocenjivanje ptica, Slobodanom Kulićem, čuje se: Vodič - insajder Dugogodišnji radnik u lovnom turizmu (izvor koji je želeo da ostane anoniman), koji je ovaj posao napustio pre nekog vremena, potvrdio nam je da se u poslu dovođenja stranaca u lov po Vojvodini okreće odličan profit. On kaže da prosečni trodnevni (vikend) boravak stranog lovca (uglavnom iz Italije, Nemačke, Holandije) na tzv. „small game hunting“ u Vojvodini, može da košta i preko 2000 evra, izuzimajući neke dodatne troškove, kao što su put, viza i dr. Agencija uzima oko 2000 evra po klijentu, a u zavisnosti od „aranžmana“, klijent mora platiti i vodiče, koji minimalno uzimaju 50 evra dnevno – kaže on. Vlasnik agencije za koju je radio, bio je u veoma bliskim kontaktima sa bivšim predsednikom SAD-a, Džordžom Bušom starijim, a ne redak korisnik usluga ove globalne agencije za lovni turizam bio je i Silvio Berluskoni, aktuelni italijanski premijer. Tako je i lista „visoke“ i „srednje“ klijentele ove agencije poprilično duga. On objašnjava da agencija vrlo jednostavno obezbeđuje lovišta. Sa nekim lovačkim udruženjem, koje ima pravo gazdovanja nad lovištem, sklapa se interni dogovor o „zakupu“ lovišta, odnosno lovnih dozvola za period kada su „aktuelne“ određene vrste (kao na primer prepelica i grlica od 1. avgusta do 20. septembra). Agencija takođe može da dobije i samo lovište na korišćenje od Ministarstva poljoprivrede. Istovremeno, sklapaju se dogovori i oko smeštaja, inostrani lovci borave u hotelima u Vojvodini, a desi se i da agencija zakupi kompletan hotel, ili odmaralište, koje onda dobije karakter smeštaja „zatvorenog“ tipa. Naravno, dolaze u obzir i smeštajni kapaciteti koji se nalaze u blizini lovišta. - Grupe klijenata se dočekuju automobilom na surčinskom aerodromu i trudimo se i mi i oni da što manje primetno provedu boravak u našoj zemlji i za to su uvek bili najbolji hoteli zatvorenog tipa – kaže insajder koji nije želeo ni da potvrdi, ali niti da demantuje priče o povezanosti agencije sa javnim kućama, odnosno prostitucijom, ali se na taj pomen nasmejao i odgovorio: „Pa, služimo narodu“. - Za provode inostranih lovoturista po Vojvodini, uvek je obezbeđeno najbolje piće, kaže insajder, i najbolja klopa – divljač. Jedino je nevolja što oni ono što ulove žele i da ponesu sa sobom. E tu definitivno prestaju lov i lovni turizam, a počinje krijumčarenje. A kako izgleda jedan aranžman, objašnjava i Tadićeva: - Tu ima svega i svačega. Od prostitutki do droge, a lovci pucaju u šta stignu i gde stignu, pa tako pijani i drogirani ne mogu ništa ni da ubiju, pa angažuju nekoga da im ulov donese – kaže ona i dodaje da je u aferi „Balkanske ptice“ bilo dokazano da ševe nisu mogle biti ubijene u letu, nego da su im prethodno čupana krila. - Ovde agenciju i dalje može da otvori ko hoće, iako je Ministarstvo poljoprivrede saopštavalo da će uvesti ozbiljnu kontrolu lovnih agencija. Te agencije ne moraju da saopštavaju koga dovode, kada dolazi, dovoljno je da imaju registrovanu delatnost – kaže Tadićeva. - Lovne agencije su početak i kraj priče o „ptičjoj mafiji“, kaže ona. Telefonskom proverom saznali smo da novosadska agencija „Donavista“ (www.donnavista.co.yu) ovih dana sasvim uredno prima ponude za lov na prepelice, grlice i barske ptice. Interesantno je da ova agencija, bez obzira na očigledno potencijalno krivično delo, u svojoj ponudi na sajtu ima postavljen tačan broj ptica koje kupac aranžmana dobija i uslugu izvoza, plus sertifikat veterinara . Naravno, sve piše na engleskom jeziku. Doslovce stoji: „40 quails shooting and export“ („četrdeset prepelica, pucanje i izvoz“). Na pitanje za poslenima u agenciji, da li moj prijatelj iz inostranstva može poneti sa sobom ulov, prvo nam je odgovoreno da to nije preporučljivo, ali kasnije, i da se „možemo sve lepo dogovoriti kada bukiramo aranžman i dogovorimo detalje“. Ali lično, ne preko telefona. I „Kraljevska prepelica“ („Re di Quaglie“ - www.rediquaglie.com) iz Doroslova kod Sombora, sasvim lepo radi ovih dana, potvrđuju izvori iz njene okoline, iako njen vlasnik grof Pjero Arvedi d'Emilei, prema saznanjima policije, nije dolazio u zemlju od kraja septembra prošle godine, kada je bio uhapšen zbog sumnji da je hteo da prokrijumčari ptice u Italiju. Hrvatska carina zaplenila je na graničnom prelazu Tovarnik tovar od 8.300 prepelica i 1.479 grlica, težak čitavu tonu, u kamionu hladnjači, koja navodno prevozi drva. D'Emilei je pušten iz pritvora da bi se za par dana našao u avionu za Italiju. Prema informacijama iz Italije, tamošnjoj policiji d'Emilei jeste poznat, ali srpska policija do ovih dana nije dostavila nikakve dokaze protiv grofa, niti bilo kakav zahtev za pokretanje istrage, te je d'Emilei na slobodi. O ovom grofu i njegovoj povezanosti sa švercom mrtvih ptica dosta je napisano, a zna se da je on prisutan na terenima Vojvodine sigurno od 1998. godine. Ipak, najinteresantnije je da je Ministarstvo poljoprivrede 2002. godine grofovoj firmi dalo na upravljanje lovište „Gornja šuma“, a baš u to vreme je tadašnji ministar Dragan Veselinov bio čest gost kompleksa „Kraljevska preplica“. I tadašnji predsednik Skupštine AP Vojvodine, Nenad čanak, primio je u nekoliko navrata italijanskog grofa, koji je u to vreme predstavljan kao veliki investitor u razvoj seoskog i lovnog turizma na severoistoku Bačke. Mnogo manje medijski poznata, ali ne i u globalnom svetu lova na ptice, je i agencija „Safari international (www.safariinternational.com) registrovana u Sremskoj Kamenici, kao deo „International Safaris Corporation“, vlasnika Sergia Dimitrijevica. Ovo je, preciznije, Srđan Dimitrijević, koji je kao posrednik učestvovao u prodaji srpskog „Telekoma“ italijanskom partneru koji je za to, prema ličnom priznanju italijanskoj parlamentarnoj komisiji, koja je osnovana zbog neregularnosti čitave transakcije, primio proviziju tešku 16 miliona nemačkih maraka. Fotografije i ponuda na sajtu ove korporacije, govore čime se bavi. Od lova u Tanzaniji, preko Mongolije, Armenije, Ukrajine i Sibira. Hrvatska i Srbija, naročito Vojvodina zauzimaju veći deo ove lovno-turističke ponude. Kraj leta – vreme za „otvoreni“ lov na prepelice i grlice Adam Bugar, predsednik Udruženja lovaca Srednjeg Banata, koji je lično bio svedok organizovanim krivolovima u Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“ (gde je to, naravno, strogo zabranjeno), kaže da se u periodu lova na prepelice i grlice od 1. avgusta – 30. septembra u rejonu rezervata mogu pronaći nedozvoljene vabilice, i čaure od metaka sitne sačme koje se koriste za lov na sitnu divljač, odnosno ptice. Pošto lovac sa psom na tradicionalan način za jedno jutro može da ulovi od tri do deset prepelica, organizatori lova pripomažu se magnetofonskim vabilicama sa snimljenim ljubavnim zovom mužjaka ptice. Kad čuju glasove mužjaka, prepelice smatraju da je mesto bezbedno i tu se okupljaju noću. Ujutro dođu lovci, naprave pokolj, pobiju i po 300 ptica koje, umesto pasa ptičara, kupe retriveri. Plen završava u zamrzivačima lovačkih domova sve dok se ne nakupi ugovorena količina. Nemoguće je ne utvrditi da se lov, pa time i krivolov, dešava danas na gotovo svim povoljnim mestima u Vojvodini, jer se neprestano javljaju prijave o postavljenim krivolovnim alatima. česte su prijave na terenima lovačkih udruženja "Zapadna Bačka", "Kurjačica", "Subotička peščara", dakle Ada, Senta, Sombor, lovištima u okolini Bača i Zrenjanina, a 2003. posebno intenzivno na Bisernom Ostrvu kod Bečeja. Ovih dana u hotelu “Sibila”, koji se nalazi u samom Specijalnom rezervatu prirode “Stari Begej – Carska bara” kod Zrenjanina, nemoguće je uzeti smeštaj, jer je sve prebukirano do kraja septembra. Lov na prepelice ujedno je fatalan za mnoge primerke globalno ugroženog prdavca (trajna zabrana lova), ševe, trepteljke i mnoge druge ptice pevačice, jer tokom seobe koriste ista staništa kao i prepelica. - Tražimo da se grlice i prepelice stave u režim trajnog lovostaja kao što je to učinjeno i u drugim zemljama Evrope – kaže Dejan đapić, iz Ekološkog društva Stanišića. - Prepelice i grlice su u većem delu Evrope zaštićene, a u toku seobe kod nas su na hranjenju - njive i livade koriste za odmor i tu se masovno ubijaju. Zakonska zaštita je neophodna i zato što se pod maskom lova na grlice i prepelice ubijaju vrste zaštićene Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti. Zavod za zaštitu prirode Srbije, podržao je ovu inicijativu, koju su pokrenuli Liga za ornitološku akciju Srbije i Crne Gore, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine i Ekološko društvo Stanišića, jer se beleži konstantan pad brojnosti populacije ovih vrsta kod nas, što svedoči o njihovoj ozbiljnoj ugroženosti. Prema podacima ornitoloških društava, za dva meseca prošle godine u toku lovne sezone odstreljeno je 38.000 prepelica, što prevazilazi veličinu populacije koja se gnezdi u Vojvodini. Dragan Simić iz Lige za ornitološku akciju SCG, kaže da u Srbiji i Crnoj Gori samo u poslednjih 15 godina pad brojnosti iznosi 20 odsto za prepelicu i 15 odsto za grlicu. Poslednjih godina je u Srbiji lovni pritisak na prepelicu porastao za 63 odsto, što je, nakon drastičnih promena staništa, druga po intenzitetu opasnost za opstanak ove vrste u našoj zemlji. U najvećem broju evropskih zemalja (Mađarska, češka, Slovenija) grlica i prepelica se odavno nalaze pod režimom trajne zabrane lova, dok naše zakonodavstvo dozvoljava odstrel obe vrste u periodu od 1. avgusta do 30. septembra. Poseban problem je kršenje zakonskih propisa u lovu. A ovi ornitolozi procenjuju da se preko 90 odsto primeraka odstreljuje zabranjenim metodama (upotrebom magnetofonske vabilice i pušaka petometki bez blokera u ležištu). Zašto je Srbija toliko atraktivnađ Lov, posedovanje i trgovina zaštićenim divljim ptičjim vrstama, kao i trgovina nezaštićenim pticama, po našem zakonodavstvu predstavljaju krivična dela za koje se može izreći kazna zatvora do pet godina. Korisnik lovišta ne može lovište ili njegov deo ustupiti drugom korisniku na gazdovanje ili ga dati u zakup. Po zakonu, lov za strance organizuju domaća lovačka udruženja i to se uglavnom organizuje u Vojvodini. Ali nedostaje sprovođenje zakona, a zarada je ogromna, naročito za Italijane, tako da oni rado švercuju ptice iz Srbije. Naravno, zarada lokalnih "izvršilaca" je mnogo manja od one koju ostvari organizator lova i agencija za lovni turizam. A ptice poručuju i sasvim „obični“ Italijani. Tako je tokom afere „Balkanske ptice“ otkriveno da su između sto Italijana, ptice poručili ili ih prethodno upucali, Ansaloni Vittorino iz Modene, keramičar, Arfini Giuseppe iz Valenze, zlatar, Albiero Renato iz Brogliana, profesor, Ederle Giuseppe iz Verone, Pietro Miglioli iz Breše, Lorenzo Parisi iz Latina... - Malo ko zna da je u Srbiji dozvoljen lov na samo 20 vrsta ptica, koje se love u strogo propisanim uslovima, kaže Tadićeva. - Iako nisu na listi prirodnih retkosti, prepelice su, takođe, zaštićene različitim zakonskim propisima - lovostajem, upotrebom dozvoljenih vrsta oružja, zabranom vabilica i slično. - Problem nije u zakonu, već u tome što lovačka udruženja - love ono što oni hoće. Iako je lov na ptice grabljivice, pevačice, čaplje i druge vrste zabranjen, oni ih opet love, objašnjava Tadićeva, ali i dodaje da postoje neke nade i za sprovođenje zakona. Prvi put u Srbiji je, u oktobru 2004. u Nišu, presuđena kazna za trgovinu i krivolov pticama, a od tada je izrečeno još 15 uslovnih kazni zatvora. Pravi „presedan“ je bila presuda Petog opštinskog suda u Beogradu januara ove godine - uslovni zatvor za samo jednu ubijenu pticu. - Međutim, svi koji su do sada odgovarali su sitne ribe, kaže Tadićeva. - Odlaganje procesa za aferu „Balkanske ptice“ nije urađeno u cilju zaštite samih Ivana Borovca i Mire Milićević, kao ni stotina sitnijih kriminalaca koji su za njih ubijali i hvatali ptice, ili vršili druge poslove, već kako bi se izbeglo spominjanje imena osoba na raznim položajima u državi, zahvaljujući kojima se krijumčarenje naših ptica već decenijama neometano odvija, a što bi se na jednom ovakvom suđenju moglo očekivati – kaže Aleksandra Tadić i zaključuje: - Menjaju se ministri, ali „služba“ (Bezbednosno informativna agencija, bivša Služba državne bezbedbnosti, prim. red.) - ne. Izvor: NINKuda “lete” ptice Srbije Zarade krijumčara ptica često su ravne, zaradama krijumčara droge tvrdi Aleksandra Tadič, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica Prošlo je godinu i po dana od afere nazvane “balkanske ptice” , u kojoj je ubijeno 12 tona ptica, uglavnom retkih i zakonom zaštićenih, a svi počinioci još nisu pronađeni, a kamoli kažnjeni. Da ovaj slučaj nije jedini, iako je najupečatljiviji, potvrđuju ne samo aktivisti Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije, več i republički MUP, tvrdeći da nelegalni lov i šverc zaštićenim ptičijim vrstama kod nas nije retka pojava. U MUP-u se, međutim, hvale akcijom u kojoj su uhapšeni Italijan Stefan Moro (ustrelio 267 prepelica), Ivan Borovac, direktor somborskog preduzeča “Lube Ju” i Lajoš Sedlak, predsednik lovačkog udruženja “Panonija” iz Stare Moravice, inače, organizatori ovog lova. Izvor: Zavod za zastitu prirode Srbije SAOPSTENJE ZA JAVNOST POVODOM NEZAKONITOG IZLOVA PTICA NA PODRUCJU VOJVODINE - AFERA "BALKANSKE PTICE"
Od samog izbijanja afere "Balkanske ptice" Zavod za zastitu prirode Srbije izrazava ogorcenje i revolt zbog nanetih teskih posledica nacionalnoj i evropskoj fauni ptica i jos jedne tamne senke u odnosu coveka prema zivotnoj sredini - uprkos visegodisnjim naporima na unapredjenju svesti i zajednicke odgovornosti za suzivot na Planeti. patka cegrtusa (30) Na osnovu do sada raspolozivih podataka, sumorna slika toka i posledica ovog organizovanog ubistva s predumisljajem pokazuje sledece: Procena je da je navedeni nelegalni odstrel divljih ptica u inostranom lovnom turizmu na nasim prostorima bio lokalno prisutan i prethodnih godina, ali na niskom nivou i bez dostizanja drasticnih razmera. Pokazalo se da su ove akcije ekoloskog kriminala posebno intenzivirane 2000. i 2001. nakon NATO bombardovanja i pocetka tranzicije, kada su naglo osnovane brojne privatne i mesovite (strane-domace) lovno-turisticke agencije, ali i do opsteg osiromasenja stanovnistva koje je postalo jos sklonije korupciji. Tada je zarad oporavka unosnog lovnog turizma, kod nekih pojedinaca doslo do oglusivanja o postojeca ogranicenja i krsenja zakonskih normi. Zavod apeluje na sve nadlezne i odgovorne institucije i pojedince, da preduzmu sve neophodne mere iz svoje nadleznosti, radi sprecavanja izbijanja slicnih afera, ubijanja ptica u buducnosti, a pre svega radi ocuvanja neponovljive raznolikosti autohtonih prirodnih stanista u Srbiji, koja su osnovni ekoloski okvir za zivot ne samo brojnih vrsta divljih ptica vec i samog coveka
Tekst lige za ornitološku akciju SCG
Ponovo krivolov! Mart 2005 - Na graničnom prelazu Batrovci, na granici sa Hrvatskom, 7. marta 2005. srpski carinici su otkrili i zaplenili veću količinu zamrznutih ptica i divljači. I ovaj put ptice su prevožene na već poznati način u kamionu-hladnjači sa ogrevnim drvima, smeštene u kartonske kutije obložene stiroporom i prekrivene ledom. Vlasnik prevozničkog preduzeća "Buda i sinovi" je Milomir Tovarović iz Šida. U tovaru se ukupno nalazio 3141 primerak raznih vrsta ptica, 20 zečeva, 20 kg srnećeg mesa i 3 kg mesa divlje svinje. Većina ubijenih ptica bila je očišćena i bez perja, dok je manji deo bio sa perjem. Identifikovano je: * Prepelica -1550 očišćenih i 216 primeraka u perju Sve pronađene vrste sem Prepelice, Grlice, Krže, Gluvare i Fazana zaštićene su trajnim lovostajem na osnovu Zakona o lovstvu i Naredbe o lovostaju. Dve vrste iz tovara, Prdavac i Riđogrla trepteljka zaštićene su i Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti. Primerci ove dve prirodne retkosti su preneti u zbirku Zavoda za zaštitu prirode dok će ostale ptice biti uništene prema pravilima carinske službe. Ovaj tovar još jednom pokazuje na veličinu problema ilegalnog lova ptica kod nas i potvrđuje da tokom organizovanih lovova u velikoj meri stradaju i zaštićene i retke vrste. Nakon saslušanja pred istražnim sudijom, vlasniku preduzeća "Buda i sinovi" Milomiru Tovaroviću određen je pritvor od 30 dana, a carinska služba, lovna inspekcija i inspekcija za zaštitu životne sredine najavljuju podnošenje prijava. Za kraj, utešna vest stiže od Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja na svom veb sajtu (9. mart 2005.) kaže da je u toku donošenje uredbe o lovostaju kojom će Grlica i Prepelica biti trajno zastićene. (LOA - G. Sekulić)
Nastaviće se... Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom   
 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Socijalna pravda
Eko gradovi i kuće
Zagađenje
Ekološko pravo
Energija
Hrana
Životinje
Biljke
Minerali i rude
Zaštićene oblasti
Šta je Šumko?!
Dodaj nas u Explorer ili Firefox
Trenutno prisutni:
0 users
and 85 guests
online
KreativnaKomuna
Najnoviji kreativci
Zelene žurke
Eko Bioskop
...i fb PRIJATELj !
Komentariši ovo na fb
Šalji link na ovu stranu i svoj komentarEko zabava
Naš radio-Izvor radio
U pripremi - super muzika, vikendom uživo razgovori *Ugasi firewall
Duboka ekologija
Galerija radova
Obavesti prijatelje
Uradi sam
EkoWebMagazin
Medijski prijatelji
Istražujemo
Loading Poll...
