ISTINA O KESAMA

Pre nego se odlučimo za papirne, plastične kese, biorazgradive ili za neke druge bolje i zdravije opcije moramo da počnemo od početka i razmotrimo sledeće navode.

 Potrošnja kesa raste:

U USA je 1960.g potrošeno 6.3 milijardi plastičnih  kesa, a 1970 tri puta više. 1988. godine u USA je potrošeno 50 milijardi plastičnih kesa. Wall Street Journal procenjuje da se danas u USA godišnje se upotrebi 100 milijardi kesa. Australijanci troše 6.9 milijardi kesa godišnje. To je 326 plastičnih kesa po australijancu godišnje. Između 500 biliona i 1 trilion plastičnih kesa se upotrebi širom sveta u toku godinu dana.  Prosečna porodica potroši oko 1000 kesa godišnje. 53%  plastičnih kesa se distribuira kroz supermarkete i samoposluge. 4 od 5 kesa u USA su od plastike. 2002 u EU potrošeno je 38 miliona tona plastičnih kesa.

OBIČNE PLASTIČNE KESE

Prvi put su proizvedene 1977. godine ali su tek 1983.g. doživele ekspanziju. Kese kakve poznajemo nisu pravljene od najlona kako se često misli, već od plastike.

Prave se od nafte i što se često ne zna od prirodnog gasa iz kojih se dobija plastika polietilen i to:

1. Polietilen niske gustine LDP reciklažnog broja 4
2. i polietilen visoke gustine HDP reciklažnog broja 2.

Mane:

U okean Pacifik je bačeno  3 miliona tona plastičnih kesa. 46,000 komada kesa prekriva svaku kvadratnu milju okeana.  2.5 miliona bačenih kesa stigne do okeana svakoga sata. Kese su stigle čak do Antartika.
U vodi se nalazi 6 jedinica plastike od ovih kesa prema jednoj jedinici planktona!
100 000 morskih sisara kao što su kitovi, delfini, foke umre godišnje od gutanja ovih kesa jer ih brkaju sa svojom hranom meduzama. 86% ugroženih morskih kornjača imalo ih je u stomaku. Umiru u najtežim mukama jer kese izazivaju laganu smrt upetljavanjem u želudac ili gušenje…


Takođe od njih se redovno dave i brojne ptice.

Prave se od nafte i što se često ne zna od prirodnog gasa. Osim ogromne potrošnje nafte za ove potrebe, smanjili bi se i ratovi oko nafte i zagađenje okeana naftom. Kese od obojene plastike štetne su i opasne i zbog toga što u sebi sadrže toksične materije otrovne teške metale, tihe ubice ljudi. Poznato je da se spaljivanjem plastike oslobađaju otrovni gasovi, POPS, dioksini i teški metali izazivači raka. Opasan je i njihov otrovni pepeo. Kese od plastike idealni su prenosnici bakterija.

Reciklaža plastičnih kesa?

Ove kese bi se mogle reciklirati, ali: Studija u Australiji je pokazala da 60% tankih plastičnih kesa ljudi koriste da u njih bace otpatke. Organski otpad (hrana, papir i tečnosti) bačen sa ovim kesama ih toliko uprlja da bi čišćenje i pranje drastično poskupelo reciklažu. Zato većina reciklažnih centara odbija da reciklira plastične kese.

Pošto je organski otpad (ostaci od hrane, lišće i granje) čine od 50% do 70% od ukupnog otpada domaćinstva, ove kese blokiraju njegovo prirodno razlaganje (kompostiranje). Stanice za kompostiranje ne smeju primati organski otpad ni sa najmanjim količinama plastičnih kesa. Zanemarljivo mali deo ovih kesa se reciklira. Pa tako USEPA navodi da  se 2000.godine u USA samo 1% plastičnih kesa recikliralo, 2003. g.  5.8% kesa, a 2007.g oko 7%. plastičnih kesa. Prema BBC samo 1 od 200 plastičnih kesa u UK je reciklirana. Australijanci od 6.9 milijardi kesa godišnje,  49,600,000 dakle skoro 500 miliona plastičnih kesa bace u prirodu…a ne nadeponije ili odnesu u reciklažne kontejnere. Prosečna porodica ponovo upotrebi samo 7% kesa za neku namenu. Kese od deblje plastike se koriste dugotrajno.