HUMANO DRUŠTVO

Drugačija ekonomija - Ekonomija temeljena na resursima

 NAPOMENA

Ovaj tekst počiva na prethodnim tekstovima u navigaciji pod nazivima "NOVAC I POSLEDICE" i "ROBOTIZACIJA I RAD" i "ŠTA JE VAŽNO" . Dakle nemoguće je PRAVILNO razumeti ovaj tekst bez čitanja tekstova "NOVAC I POSLEDICE"i "ROBOTIZACIJA I RAD" i "ŠTA JE VAŽNO".

U ovom delu ćemo obraditi projekt Venus i njegovo promovisanje novog društvenog sistema nazvanog 'ekonomija temeljena na resursima'.

Opisaćemo njegovu osnovu u odnosu na industriju i rad, posebno raspravljajući o ulozi tehnologije i automatizacije, dok izdvajamo pet najvažnijih koraka za postizanje najefektivnijih i najdelotvornijih mogućih proizvodnih metoda.

Tada ćemo razmotriti ulogu takozvane vlade u tom novom sistemu, objašnjavajući sakrivenu prirodu institucije koja danas postoji, i kako ćemo kroz upotrebu naprednih metoda odlučivanja, moći otkloniti opasnu subjektivnost i samointeres trenutno na delu, i radije ćemo doći do odluka temeljenih na naučnoj metodi, upotrebom kompijuterske tehnologije.

Ekonomija temeljena na resursima koristi postojeće resurse radije nego trgovinu,

sva roba i usluge su dostupni bez upotrebe valute, kredita, razmene ili kakvog oblika duga i služenja.

Cilj ovog novog društvenog nacrta je osloboditi čovečanstvo od ponavljajućih, svetovnih i samovoljnih radničkih uloga koje nemaju prave važnosti za društveni razvoj dok podržava novi podsticajni sistem usmeren ka samoispunjenju, obrazovanju, društvenoj svesti i kreativnosti, kao suprotnost plitkim i egoističkim ciljevima bogatstva, vlasništva i moći koji su danas prevladavajući.

Projekt Venus prepoznaje da Zemlja obiluje resursima i da naše zastarele matode razumevanja kroz novčanu kontrolu više nisu važne.

Ustvari, one su vrlo kontrapriduktivne našem opstanku.

Novčani sistem je izmišljen pre par hiljada godina, tokom perioda velike oskudnosti.

Njegov prvobitni smisao je bio način raspodele roba i usluga temeljen na doprinosu rada.

Nije uopšte povezan s našom stvarnom mogućnošću proizvodnje roba i usluga na planeti danas.

Smisao je da su fizički opstanak i kvalitet života temeljeni samo na našoj upotrebi, upravljanju i očuvanju Zemljinih resursa.

Sada, s našom stalno rastućom domišljatosti za upotrebu tih resursa na najhumaniji, tehnnološki najkonstruktivniji i strateški način - tradicija rada za novac, i novac za resurse, sada nema legitimnih temelja.

Industrija Rada

Kako je pre spomenuto, statistika je pokazala da se ljudska bića, sve više zamenjuju automatizovanim mašinama u radnoj snazi, izazivajući nezaposlenost i stoga smanjenje u kupovnoj moći graðana, usporavajući takozvani ekonomski rast.

Posledično, sada vidimo namerno zagušivanje i zadržavanje tehnološkog razvoja, kako bi se ljudi zadržali zaposlenima.

To je kao da imate električnu bušilicu tokom posla, ali koristite ručnu bušilicu zato jer želite biti plaćeni za dodatne sate.

To je besmisleno i neodgovorno da se uspori i zanemari tehnološki razvoj, kako bi se održao zastareli društveni sistem.

Trebamo društveni nacrt koji se usmerava na maksimalizaciju naših tehnoloških mogućnosti, zbog oslobaðanja čovječanstva od mučenja i zbog povećanja proizvodnosti na najviši potencijal.

Sve manje od toga je neprihvatljivo.

Sada, zbog rasprave, zaboravimo potpuno na naš tekući društveni sistem temeljen na novcu, i bacimo novi pogled na nove industrijske proizvodne metode, kako bi one bile uključene u Ekonomiju Temeljenu na Resursima.

Pitanje za razmotriti je: Kako osmisliti sistem proizvodnje, koji maksimalizuje visoko kvalitetni učinak, smanjuje otpad, uzima u obzir dinamičku ravnotežu Zemlje, i smanjuje monotoni i mehanički ljudski rad?

Temeljeno na naučnojj Metodi, evo kako bi se logičko razmišljanje razvilo za industrijske proizvodne metode:

Korak 1: Napraviti kartu planetarnih resursa.

Korak 2: Odlučiti iz kojih potreba prozvoditi, orijentisanih prioritetima, u rasponu od osnovnih potreba kao hrana, voda, stanovanje, do proizvoda temeljenih na korisnosti kao što su sirovine, automatizirane mašine i tehnološki razvoj, do proizvoda namenjenih u manje korisne svrhe, kao zabavni mediji i ureðaji  itd…

Korak 3: Optimizacija proizvodnih metoda uz maksimalizaciju trajnosti proizvoda.

Korak 4: Metode raspodele za dostupnost ljudima.

Korak 5: Optimalizovano recikliranje proizvoda koji su zastareli ili ne rade.

Korak 1: Karta planetarnih resursa.

Kako je navedeno pre, kritično je znati šta imamo na ovoj planeti, jer to prelazi u koje su mogućnosti.

S ovim podatkom, industrijska proizvodnja je uvek prilagoðena za zamenu svake proizlazne oskudnosti, zajedno sa matematički najprikladnijom raspodelom sirovina, temeljenom na dostupnosti i najvažnijoj primeni.

Svaki oskudni resurs je stoga trenutno razmotren tražeći alternative i zamene.

Ova spoznaja može biti dobijena elektronskom povratnom informacijom u realnom vremenu koja dolazi od svih resursnih sektora na planeti, pohranjena u središnju kompijutersku bazu podataka koja prati rastuću oskudicu ili problem.

Ova ideja o praćenju resursa nije uopšte nedostižna, iako zvuči kompleksno.

Ova tačka će se više razmotriti malo kasnije u ovoj prezentaciji.

Korak 2: Odlučiti za šta je potrebna proizvodnja.

Šta trebamo? To je vrlo moćno pitanje, jer pored očitog hrana, voda, stanovanje, većina ljudi danas nemaju

pojma što stvarno žele ili trebaju, jer nisu bili obavešteni o stvarnom stanju tehnologije.

Ono što mislimo da trebamo je direktno proizvod stanja tehnološke razvijenosti.

Neko ko ima prašinu u kući može misliti, "Treba mi usisavač". Jesu li sigurni? Možda je ono što stvarno trebaju kućni vazdušni sistem koji onemogućava prašinu da ulazi, ili koji je opremljen elektrostatičkim filterima vazduha koji uklanjaju prisutnu prašinu.

Ako mislimo vrlo kritički o tome šta mislimo da trebamo u materijalnom smislu, možemo početi videti da su potrebe uvek u tranziciji.

Nauka i tehologija su barometri korisničkih ljudskih potreba, i stoga svi načinjeni proizvodi bi trebali biti najnapredniji koliko je moguće u tom vremenu.

Naš tekući novčani sistem, koji stalno stvara otpadne, zastarele proizvode samo da bi održao kompanije i kretanje ekonomije, nema mogućnosti ili želju proizvoditi najnaprednije oruðe za upotrebu.

To je zato što većina proizvedenih proizvoda danas ne bi postojala u društvu usmerenom na ono što najbolje služi potrebe samog društva.

Korak 3: Optimizacija proizvodnih metoda, maksimalizujući trajanje.

Kad bi hteo sebi napraviti sto, pokušao bih osigurati da taj sto traje što je duže moguće.

To ima smisla, zar ne? Ako se sto slomi, to znači da moram napraviti još jedan na trošak više rada i materijala.

činilo bi se logično da sve proizvedeno u društvu treba imati najduži mogući životni vek koji je tehnološki moguć.

Nažalost, dešava se upravo suprotno u tekućem sistemu, jer, kako je pre raspravljeno, novčani se sistem bogati na višestrukosti i smišljenom zastarevanju.

Bez njih bi cela ekonomija propala. U zdravijem svetu, napravili bismo da stvari traju.

Optimizacija proizvodnih metoda je upotreba najmoćijih materijala i metoda, da se proizvedu najdugovječniji i najefikasniji proizvodi.

Štaviše, ljudski rad se zamenjuje mašinama ne samo zbog efikasnosti troškova u sistemu zarade, mašinski rad je puno bolji od ljudskog rada, a izlazne statistike su to stalno pokazivale.

Ovo naravno, ne treba biti iznenaðenje, jer se mašina ne umara i uvek je preciznija i doslednija od čovjeka, mehanički.

Visokoefektivan automatizovani rad, spojen sa naučno upravljanim izobiljem resursa omogućiće tečan, skoro bez oskudni svet  koji bi mogao biti upravljan samo malim delom populacije.

Korak 4: Metode raspodele za dostupnost ljudima.

Metode raspodele bi takoðe zavisile o stanju tehnologije.

Naprimer, proizvodnja može teoretski postati tako modernizovana, da se proizvod napravi samo kad je zatražen.

Nezavisno, skladišta kao distributivni centri, zajedno sa automatizovanom dostavom, bili bi najjednostavniji za sada.

Takoðe, kako se u sistemu ne koristi novac, nema potrebe nakupljati stvari, i nema razloga da se krade nešto što je dostupno svima... a sigurno se ne bi moglo prodati..

Takoðe, u svetlu činjenice da je sva roba u Ekonomiji Temeljenoj na Resursima napravljena da traje što duže, vrednosti potrošačke kulture koje danas postoje bi se prerasle.

Da se ne spominju sve druge izobličene vrednosti postavljene reklamom, koje ljude čine pohlepnima, podreðenima ili glupavima.

Reklamiranje ne bi postojalo u ovom novom sistemu, osim opštih podataka o proizvodu dostupnih osobama koje misle da im trebaju.

Da bi dobila proizvod, osoba bi verojatno išla na internet, tražila funkcionalnost predmeta, označila ga i zatražila.

Uskoro bi predmet bio dostupan za podizanje ili dostavu.

Korak 5: Optimizovano recikliranje proizvoda koji su zastareli ili ne rade.

Ovaj korak počinje zapravo u trenutku proizvodnje, jer svaki smišljeni proizvod ima uključeno razmatranje o recikliranju.

Ništa upotrijebljeno u proizvodnji ne bi bilo neodrživo, ili bez mogućnosti recikliranja.

To je strateški razmotreno radi osiguranja da se svi stari proizvodi opet upotrebe, do maksimlnog broja puta omogućenog poznatim metodama, smanjujući otpad.

Sada, jedan od najviše zbunjujućih i teških delova mnogima za shvatiti je namerno usmeravanje upotrebe mašina radi zamene ljudskog rada gde je god moguće.

Pitanje je uvek, "Ko će održavati mašine?"

Mašine se danas spajaju s računarstvom. Izvorno, računar je mozak mašine i on govori mašini šta raditi.

Ovaj spoj mašine i kompijuterske inteligencije može biti pojmljen kao 'Robotizacija'.

Robotizovane mašine i danas su verovatno najmoćniji i najuticajniji izum koje je čovečanstvo stvorilo.

Mogućnosti ovog oruða su u ritmu za menjanje celog fabričkog društva, počevši s oslobaðanjem snage ljudskog rada.

Rečima Alberta Einsteina:

"Krajnja automatizacija će učiniti modernu industriju primitivnom i zastarelom kao što nama danas izgleda kameno doba".

Ova starnost nije nešto čemu se treba opirati, moramo to snažno prigrliti. Dok u monetarnom sistemu to znači otkaz na poslu, ovde je to oslobođenje!

Robotizacija je proglašenje osloboðenja za ljudsku vrstu, oslobaðajući nas mučenja običnog rada, otvarajući nove horizonte za ljudsko stvaralaštvo i istraživanje.

Ove robotizovane mašine daleko nadmašuju fizičku tačnost i trajanje ljudskog tela, dok su istovremeno sposobni računati neverovatnom brzinom, takoðe nadilazeći ljudsku brzinu računanja i mogućnosti ljudskog mozga.

Što se tiče primene, prvi korak je osigurati da su robotizovane mašine koje načinimo, vrhunskog kvaliteta delova i programiranja.

Kako bi to učinili morali bi prerasti novčani sistem, jer on podržava slabije proizvode zbog kružne potrošnje.

Nema razloga da sve u vašem domu od frižidera, do šporeta, do televizije, do računara, ne bi moglo nadtrajati vaš životni vek bez fizičke popravke.

Kako se to može reći sa pouzdanjem? Zato jer najbolji materijali dostupni na ovoj planeti kao titanijum, imaju održiva svojstva koja daleko nadmašuju život osobe hiljadama godina.

Robotizovane mašine ne bi bili kupovane i prodavane - one bi bili načinjene i smišljene da traju.

Ne samo da bi imali ekstremnu izdržljivost i dug životni vek, ovi napredne mašine će eventualno biti sposobne popravljati same sebe.

U današnjim automobili, postoje lampice upozorenja na ploči koje vas upozoravaju na problem s odreðenim delom auta - ova ideja može biti proširena na mašinae, do stepena gde ne samo da je ugraðen kompijuter u mašini svesan problema, nego se i dodatne mašine upućuju da zamene pokvareni deo u realnom vremenu.

Koliko se čudno činilo, samopopravne mašine, zgrade i čak strujna kola su rastuća stvarnost.

Problem je što proizvodnja te efektivnosti nije nagraðena u novčanom sistemu, tako da većina ljudi u društvu nemaju ideju šta je stvarno moguće.

Štaviše, uloga koju ljudi imaju u automatiziranom sistemu, biće kao nadzornici i ništa više.

Jednom kada industrijski sistem bude sklopljen, autonoman i robotizovan, samo je pitanje obnove sistema i osiguranja da je sistem u redu.

Kako vreme prolazi, možemo samo očekivati da će brzina naših tehnoloških mogućnosti nastaviti rasti usavršavajući sistem.

Sada, dok većina današnjih ljudi prepoznaje društvenu upotrebu mašinske automatizacije u proizvodnji i sličnom, mnogima je jako teško gledati kako automatizacija može biti primenjena na složene poslove kao lekar, arhitekta i slično.

Kako bi to razmotrili, moramo se prvo zapitati, koja je prava priroda uloge zaposlenih.

Šta je tačno lekar,vodoinstalater ili arhitekta? Šta oni ustvari rade?

Oni prepoznaju i deluju na posmatrane uzorke. Kad vas lekar pregleda, sve što oni rade je umno povezivanje s onim što je naučeno.

Ako idete dermatologu jer mislite da bi mogli imati rak na ruci, lekar će pregledati kožu i umno povezati uzorke koje je naučio.

Može uzeti uzorak kože za testiranje mašinskom analizom. To je tehnički proces.

Nema razloga zašto, naprimer, ne bi mogao biti izmišljen optički skener povezan sa kompijuterskom bazom podataka koji skenira vašu ruku i odmah shvati kakav problem postoji. čak hirurgija, koliko osetljivo izgledalo, je čisto tehnički proces.

Samo je pitanje vremena kada će krajnje napredne mašine zameniti hirurge.

Isto važi za svako postojeće korisničko zanimanje.

To dovodi do vrlo kritičnog shvatanja, onog koje će imati vrlo duboki uticaj na naš napredak na ovoj planeti.

Svesno prenošenje donošenja odluka na računare u sledećoj fazi društvenog razvoja.

Korisničke uloge koje ljudi zauzimaju u današnjem društvu su osnovno tehničke po prirodi, dok se čini očitim u odnosu na fizički rad, naš umni rad može biti prenešen takoðe na računare.

Ako vam to zvuči strano, molim vas primetite da ako ste ikad koristili digitron vi ste preneli svoje odlučivanje na mašinu.

Moramo se podsetiti da logično razumevanje - koje je kognitivna sposobnost za nalaženje rešenja za probleme sa stanovišta uzroka i posledice, je celokupno tehnički proces, temeljen na količini informacija koje imamo u to vreme.

Naprimer, ako imamo problem sa autom, išli bi smo mehaničaru i koristili bi njegove sposobnosti prepoznavanja uzorka i asocijativno pamćenje za razmotriti mogućnosti koje su mogle izazvati problem, zajedno sa mogućnostima rešavanja problema temeljenim na zaključivanju. To je objektivan, tehnički proces.

Ipak, mehaničarov ljudski mozak ima odreðenu količinu pamćenja i intelektualnu moć obrade.

Moderni programirani računar, s druge strane, može pohraniti strašno više podataka nego čovek i s time, brže obraditi podatak bez lenjosti i umora.

Naprimer, pretpostavimo da smo programirali računar podacima o autu koji je u pitanju. Računar je programiran da zna svaki deo, svaki zavar, i svaku elektronsku stazu itd., tog vozila.

Takoðe je programiran s primenom fizike, tako da se može povezati sa stvarnim uzrokom i posledicom funkcionalnosti i rada auta, ne samo s delovima.

Kad je auto doveden na popravku, mehaničar će samo otići do računala i upisati opis problema.

Može upisati: levo prednje svetlo ne radi. računar odmah prikaže popis stvari koje se odnose na svetlo, i predstavi niz okvirnih pitanja mehaničaru koji logički pokušava naći uzrok problema. računar može reći "proveri spoj kabla 15B" i prikazati crtež gde se taj deo nalazi na autu. Ako mehaničar naðe da to nije problem, unosi nove podatke u računar koji ide na sledeću logičku mogućnost. Ustvari računar donosi odluke.

Mehaničar se samo usredsređuje, kao na digitronu.

Smisao je da stvarno nema područja ljudskog delovanja koje se ne može krajnje poboljšati prenoseći procese donošenja odluka na kompijuterski inteligenciju.

činjenica je, jedina stvar koja nas odvaja od mašina je na kognitivnom korisničkom nivou, je naša sposobnost stvaranja složenih asocijacija u našem umu.

Niti jedan današnji računar nije efektivno odgovorio na složeno pitanje na Engleskom jeziku, ili nekom drugom jeziku, jer je potrebno jezik pretvoriti u takav za koji je računar programiran da ga razume, kao matematika.

Ipak, nova tehnološka polja kao veštačka inteligencija počinju rasti s neverovatnim mogućnostima za ovu vrstu osvešćenosti.

Vremenom, složeni procesi mišljenja za koje se mislilo mogućima samo za ljudski um, eventualno će biti dostignuti od računara.

Kad smo to shvatili, sad ćemo opisati kako će ova nova mogućnost prenošenja rada i odlučivanja na višeaspektni, visokoefektivni, kompijuterski sistem, biti ono što će predstavljati zamenu institucije koju poznajemo kao tradicionalna vlada.

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom