PROBLEMI SA ENERGIJOM IZ FOSILNIH GORIVA

Fosilna goriva poput uglja, nafte i gasa su zapravo neobnovljiva goriva. Dakle zalihe fosilnih goriva na planeti su ograničene. Zalihe uranijuma su takođe veoma ograničene i uskoro im se primiče kraj.

Korišćenje takvih goriva (neobnovljivih) stvara dva velika problema za sve ljude sveta i napredak civilizacije.

Želi smo da te upoznamo sa ova dva problema detaljno kako bi shvatio ozbiljnost situacije.

1. Problem (ako je resurs u ovom slučaju gorivo - ograničen)

 Kao jedan od primera, kojih je nebrojeno i na koji se ugledaju mnoge zemlje, navodimo da ekonomija USA fosilna goriva koristi u 85% svojih potencijala (http://www.energy.gov/energysources/fossilfuels.htm) pa je tako rat u Iraku bio posledica potreba za gorivom.

Dakle samo korišćenje takvih goriva (neobnovljivih) stvara rastuće kolonijalne sile koje žele kontrolu nad ograničenim resursom - gorivom u sadašnjosti i budućnosti.

Radi razumevanja termina "industrijski razvijenije zemlje" možemo sagledati na mapi zemlje članice OECD-Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, tj. upravo industrijski razvijenije zemlje.

 Kolika je razlika nad upotrebama goriva vidi se prema površini crvenog kruga, zeleni je obnovljiva eko energija.

Iz grafikona koji sledi vidi se planirana potrošnja u budućnosti, osim porasta, daje i prognozu gde će građani Kine i Indije (crveno) i USA (plavo), koristiti malo manje od ostatka čitavog sveta.

Dakle teško da će biti mira u Svetu dok se ekonomije oslanjaju na ograničen resurs. Strah od zaustavljanja ekonomije jednak je strahu od gladi i umiranja, dakle preovladaće nad svim ostalim etičkim pitanjima pravde, jednakosti, ljubavi i mira među narodima. Građani će prećutno podržavati takve imperijalističke politike, jer ih njihove ekonomije hrane.

Takođe u potrošačkim ekonomijama neprekidno raste i potrošnja energije.

Grafikoni preuzeti iz zvaničnih statistika USA vlade i pokazuje porast upotrebe nafte u R. Srbiji, dok na drugom grafikonu pad upotrebe uglja treba uzeti potpuno uslovno jer smo od 2003. god zvanično odlukom vlade ostali bez najvećih rezervi uglja na Kosovu, tome je prethodio i period višegodišnjih ekonomskih sankcija nad nama.

Manje industrijski razvijene zemlje (non OECD) koje poseduju reusurse fosilnih goriva ubrzano ih koriste kako bi se približile industrijski najrazvijenijim zemljama (OECD) i parirale im. Dakle prisutna je politika nadmoći, a ne saradnje i pomoći.

U krajnjem ishodu sa smanjenim količinama resursa i povećanom potrošnjom, dakle sa povećanom POTRAŽNJOM ratovi za goriva će besneti sve većom žestinom što može voditi istrebljenju ljudske i drugih vrsta usled upotrebe oružija za masovno uništenje ili velikim ekološkim poremećajima, siromaštvu i bedi usled korišćenja drugih konvencionalnih ili nekonvencionalnih oružija.

Osim toga, za podršku pravdi, jednakosti, ljubavi i miru među narodima Sveta potrebna su goriva kojima pristup imaju svi i uvek.            Takva goriva su jedino ekološka dakle obnovljiva goriva (sunce, vetar, uslovno voda i biomasa).

2. Problem (ako su gorivo ili tehnologija "prljavi" , tj. sa visokim rizikom)

Pri radu većine postrojenja EPS-a dolazi do emisija štetnih materija ili energije u okolinu. Najznačajniji zagađivači okolnog vazduha su termoenergetski objekti i rudnici za površinsku eksploataciju uglja.

Površinski kopovi uglja

Do najvećeg zagađivanja vazduha kod površinskih kopova uglja dolazi pri otkopavanju, transportu i pretovaru uglja i jalovine. Posebno značajni zagađivači (naročito kada duvaju jaki vetrovi) mogu da budu odlagališta jalovine, ako sadrže veće količine peska ili drugih rastresitih materijala.
Pri radu rudničke mehanizacije koju pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem, emituju se i štetni gasovi kao što su azotovi oksidi (NOx), ugljen-monoksid (CO) i sumpor-dioksid (SO2).

Jedna termoelektrana snage 1.000 megavata za godinu dana potroši oko 2,5 miliona tona uglja i proizvede osam miliona tona ugljen-dioksida, 40 miliona tona sumpor-dioksida, šest miliona tona prašine i pola miliona tona letećeg pepela.

Svake godine na svaki hektar u krugu poluprecnika od 100 kilometara oko Termoelektrane "Nikola Tesla" pada po 326 kilograma sumporne kiseline.
Svetski naučni eksperti smatraju da već 30 kilograma sumporne kiseline po jednom hektaru godišnje vodi u ekološku katastrofu, te se onda u krugu poluprečnika od 100 kilometara oko TE Nikola Tesla odvija jedanaest ekoloških katastrofa istovremeno.

 Na pepelištima i deset godina posleodlaganja pepela iz termoelektrana je uočeno povišeno prisustvo ARSENA od 33.3 mg/kg koji je ušao u podzemne i nadzemne delove biljaka. Količine arsena u pomenutim biljkama predstavaju opasnost da arsen uđe u lance ishrane i dovede do hroničnih arsenoza kod ljudi i životinja. Prema tvrdnjama EPS neke oblasti citiramo "rekultivisano oko 1,370 ha, a preostale rekultivisane površine su njive, livade, voćnjaci i rasadnici."

 Kod svih TE i TE-TO u postrojenju za hemijsku pripremu vode nastaju otpadne vode koje se posle neutralizacije koriste za hidraulicki transport ili ispuštaju u vodotokove.
U TE, koje kao pomoćno gorivo koriste mazut, nastaju ograničene količine voda znatno zagađenih mazutom. Problem prečišćavanja ovih voda u EPS-u još nije rešen. Sve TE na lignit, za transport pepela koriste tehnologiju hidrauličkog transporta, koja je nepovoljna sa stanovišta zagađenja voda. Ne postoje tehnički i ekonomski prihvatljiva rešenja zaštite vodenih recipijenata u okolini od ovih voda (oko 100 miliona m3 vode upotrebi se godišnje, a preko 80% prodre u prirodne recipijente-vodotokove i podzemne vode). Jedino realno rešenje je zato zamena tehnologije transporta i odlaganja.

Naftu, ugalj i gas zovemo fosilnim gorivima. Glavni uticaj jedinjenja zagađivača je na organe za disanje. Ugljen monoksid koji ispuštaju CO se vezuje sa hemoglobinom u krvi koji prenosi kiseonik. Od azotnih jedinjenja najopasniji je azot-peroksid (NO), koji lako prelazi u azot-dioksid (NO2). Gradsko naselje Kostolac nalazi se u neposrednoj blizini termoelektrana i rudnika sa površinskom eksploatacijom. Postoji rad koji razmatra pojavu malignih bolesti kod lokalnog stanovništva u periodu od 1996. do 2000. godine. Kao kontrolna grupa uzeta je populacija opstine Veliko Gradište. U posmatranom petogodišnjem periodu registrovano je 110 novoobolelih od malignih neoplazmi na području Kostolca, od toga 38 u 2000. godini. Najčešća primarna lokacija malignoma kod muškaraca su pluća i disajni putevi 36,83%, kod žena dominiraju maligne neoplazme materice i dojke 56,59%. Posmatrano prema životnoj dobi najveća inci-denca ovih bolesti je u dobnoj grupi od 65 do 74 godine.

  Domaćih rezervi uglja, bez Kosova, uz sadašnji nivo proizvodnje električne energije, ima za oko 50 godina.

Sa grafikona svetske prošle, sadašnje i planirane potrošnje prema tipu goriva vidim:

odnos dominantnih energenata i poraste upotrebe

- plavo su nafta i biogorivo(tečna goriva)

- ljubičasto je ugalj

- braon je prirodni gas

- zeleno su energija vode, vazduha i sunca

- crveno je nuklearna energija

Šta je to efekat staklene bašte?
Deo zračenja poreklom sa Sunca koje se odbije od površine zemlje se apsorbuje u stakleničkim gasovima (CO2, N2O, CH4, HFC, PFC, SF6) koji su deo omotača planete Zemlje.
To je značajan mehanizam održanja temperature atmosfere (bez tih gasova temperatura bi bila 30 stepeni niža).

Danas je već sa sigurnošću poznato da se koncentracija CO2 značajno povećala tokom poslednjeg veka, pa je gotovo sigurno da je to posledica ljudske aktivnosti.
Postoje i prirodni izvori promene koncentracije CO2 među ostalim i vulkanske erupcije.

Zemlja je dinamički a ne statički sistem.

 Dešava nam se najbrže menjanje klime u poslednjih 10 000 godina.
Zagrevanje ovakvih razmera uticaće na promenu temperature i raspodelu padavina.
To će prouzrokovati porast nivoa mora i promene u raspodeli snadbevanja vode za piće. Takođe će uticati na zdravlje ljudi, vitalnost šuma i drugih prirodnih oblasti, kao i na poljoprivrednu proizvodnju, hranu, migracije insekata. Zbog više vode u atmosferi biće više kiše i snega, što će uzrokovati poplave, eroziju tla i ogromne štete, dok će u drugim oblastima Zemlje biti suša. 

Za poslednjih 100 godina nivo mora porastao je za 10-25cm.
Topljenje glečera širom sveta doprinelo je povećanju nivoa mora. Topljenje i zagrevanje tundre (Sibir, Aljaska) dovodi do raspadanja organskih materija i oslobadanje ugljenika, stvarajući dodatni izvor stakleničkih gasova. Ušli smo u period nestabilnosti ekosistema. 

Kod nas su već napravljeni scenariji dezetifikacije Republike Srbije, koje je radila SEPA. 

 Na primeru ispod možemo videti da su najbogatije zemlje ili-i tzv. vojne super sile proizvele najviše ugljen dioksida.

 ŠTETNA EMISIJA UGLJEN DIOKSIDA CO2 PO REGIONIMA

U Republici Srbiji je na snazi zakon kojim je stavljen moratoriju-zabranja gradnje i zabranja spominjanja gradnje nuklearnih elektrana kod nas. Zadnjih godina političari pod zaštitom imuniteta od krivičnog gonjenja javno zagovaraju ovu opciju. Posebno smo obradili posledice upotrebe nuklearne energije kao energije za najvišim rizikom u navigaciji sa leve strane.

Šta mogu da uradim?

Iz zvaničnih izvora elektrodistribucije se vidi da su domaćinstva (tj. mi) najveći potrošači!
Broj stanovnika raste, time i potrošnja a takođe je i sve više uređaja koji rade na struju.

Odluka o štednji električne energije je nije samo pitanje imanja ili nemanja novca, to je odluka da se živi zdravo, da se podržava mir u svetu i očuvanje biljaka i životinja...

Štednjom električne energije dobijaš čistiji vazduh, stabilnu klimu, jeftiniju hranu, ušteđen novac, zdravlje, izbegao si radijaciju iz nuklearki i ratove oko energenata...
Na tebi je. 

Pogledaj koliko je lako prepoloviti račune za struju, sačuvati zdravlje i Prirodu na sledećoj stranici u navigaciji.

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom