Kazneno-pravna odgovornost i  građansko-pravna odgovornost i osobenosti postupka

Želja nam je bila da vas upoznamo sa mogućnostima i pravima koje imate, kao i nekim osobenostima. Možda vam neće biti toliko interesantno međunarodno pravo, ali vas molimo da uočite da ga možete koristiti, kao i da se pri kraju teksta zapravo nalaze brojna pitanja poput  mogućnost oslobađanja od snošenja troškova postupka, da li je i pre pokretanja postupka moguće izdejstvovati određene radnje suda i slično....

Građansko-pravna zaštita i naknada štete zbog zagađivanja životne sredine (ekološke parnice)

U domaćem zakonodavstvu

Zakon o zaštiti životne sredine posebnu pažnju posvećuje pitanju zagađivanja životne sredine, odgovornosti zagađivača i naknadi koju je dužan da učini. Sredstva koja su ostvarena prihodom od naknada se dele između Republike i jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji je došlo do zagađenja. Zagađivač je odgovoran po načelu objektivne odgovornosti, a dužan je da preduzme neophodne mere za sanaciju nanete štete koje su predviđene sanacionim planom Republike ili jedinice lokalne samouprave ili ako sanacija nije moguća da nadoknadi štetu u visini uništenog dobra. 

U pogledu naknade štete predviđa se da svako ko pretrpi štetu ima pravo na naknadu od zagađivača, odnosno od lica koje ga osigurava, u okvirima hitnog sudskog postupka. Pravo na naknadu, ako nema drugih lica, zadržava Republika Srbija.
Zakon o zaštiti životne sredine upućuje na primenu pravila obligacionog prava, odnosno Zakona o obligacionim odnosima, u postupcima naknade štete za sve slučajeve koji nisu predviđeni ovim zakonom. Zakon o obligacionim odnosima predviđa postojanje sudske zaštite od izvora opasnosti koji preti neodređenom broju lica, odnosno pravni osnov za tzv. ekološku tužbu. Ovom tužbom se štite različiti interesi, a interes žaštite životne sredine samo je jedan od njih. Zakon predviđa da ovu tužbu mogu da podnesu lica kojima preti neposredna opasnost, ali i lica koja nisu izložena opasnosti, a u ime lica kojima opasnost preti.

Pokretanje postupka za naknadu štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik saznao za štetu i učinioca štete, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za 20 godina od kada je šteta nastala (član 107). Na pitanja o odgovornosti za štete nanete životnoj sredini koja nisu posebno uređena Zakonom o zaštiti životne sredine primenjuju se opšta pravila Zakona o obligacionim odnosima (član 108).

Jedan od suštinskih problema u slučajevima naknade za štetu nanetu životnoj sredini jeste pitanje sudskog veštačenja.

Kazneno-pravna odgovornost zbog zagađivanja životne sredine (ekološke krivice - krivična dela, prestupi, prekršaji)

U domaćem zakonodavstvu

– uništenje, oštećenje i iznošenje u inostranstvo zaštićenog prirodnog dobra (čl. 265. st. 3. KZ) – u delu koji se odnosi na protivno propisima izvoženje ili iznošenje u inostranstvo prirodne retkosti ili posebno zaštićenih biljaka i životinja za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine;

– unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija (čl. 266. st. 1. KZ) – u delu koji se odnosi na protivno propisima unošenje u Srbiju radioaktivne ili druge opasne materije ili opasnih otpadaka, ili na prevoženje, preradu, odlaganje, sakupljanje ili skladištenje takvih materija ili otpadaka za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora do 3 godine;

– šumska krađa (čl. 275. st 1. i 2. KZ) koja predviđa kažnjavanje za pokušaj za oba oblika krivičnog dela bez obzira na visinu zaprećene kazne koja je za stav 1. – novčana kazna ili zatvor do jedne godine a za stav 2. – novčana kazna ili zatvor do tri godine. To je jedino krivično iz ove grupe gde je za svaki oblik predviđena kazna i za pokušaj što ga izdvaja od ostalih krivičnih dela iz ove grupe.

Takođe, karakteristika pojedinih krivičnih dela iz ove grupe po čemu se ona razlikuju od ostalih krivičnih dela iz KZ je da za neka od ovih krivična dela KZ izričito propisuje mogućnost izricanja uslovne osude uz obavezu učinioca krivičnog dela da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine. U pitanju su sledeća krivična dela:

- zagađenje životne sredine (čl. 260. KZ);

- nepreduzimanje mera zaštite životne sredine (čl. 261. KZ);

- protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu (čl. 262. KZ);

- oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine (čl. 263. KZ);

- oštećenje životne sredine (čl. 264. KZ);

- unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija (čl. 266. KZ),

Za pojedina krivična dela predviđeno je da se sredstva za izvršenje krivičnog dela i predmet krivičnog dela oduzimaju. U pitanju su krivična dela:

- nezakonit lov (čl. 276. KZ);

- nezakonit ribolov (čl. 277 KZ).

Iz svega navedenog proizilazi da krivično delo može izvršiti samo fizičko lice.

Član 260
(1) Ko kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine zagadi vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri ili na širem prostoru, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(5) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 4. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine.
Nepreduzimanje mera zaštite životne sredine
Član 261
(1) Službeno ili odgovorno lice koje ne preduzme propisane mere zaštite životne sredine, ili ne postupi po odluci nadležnog organa o preduzimanju mera zaštite životne
sredine, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana došlo do zagađenja životne sredine, učinilac će se kazniti za krivično delo iz člana 260. ovog zakonika.
(4) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog člana, sud može naložiti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine.
Protivpravna izgradnja i stavljanje u pogon objekata i postrojenja koja zagađuju životnu sredinu
Član 262
(1) Službeno ili odgovorno lice koje protivno propisima o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine dozvoli izgradnju, stavljanje u pogon ili upotrebu objekata ili postrojenja ili primenu tehnologije kojima se u većoj meri ili na širem prostoru zagađuje životna sredina, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do uništenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(3) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine.
Oštećenje objekata i uređaja za zaštitu životne sredine
Član 263
(1) Ko ošteti, uništi, ukloni ili na drugi način učini neupotrebljivim objekte ili uređaje za zaštitu životne sredine, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do zagađenja vazduha, vode ili zemljišta u većoj meri ili na širem prostoru, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(4) Ako je usled dela iz stava 2. ovog člana došlo do zagađenja vazduha, vode ili zemljišta u većoj meri ili na širem prostoru, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
(5) Ako je usled dela iz st. 1. i 3. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(6) Ako je usled dela iz st. 2. i 4. ovog člana došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.
(7) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 6. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine.
Oštećenje životne sredine
Član 264
(1) Ko kršeći propise, iskorišćavanjem prirodnih bogatstava, izgradnjom objekata, izvođenjem kakvih radova ili na drugi način izazove oštećenje životne sredine u većoj meri ili na širem prostoru, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. i 2. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene mere u cilju otklanjanja štetnih posledica po životnu sredinu.
Uništenje, oštećenje i iznošenje u inostranstvo zaštićenog prirodnog dobra
Član 265
(1) Ko uništi ili ošteti posebno zaštićeno prirodno dobro, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(3) Ko protivno propisima izveze ili iznese u inostranstvo prirodnu retkost ili posebno zaštićenu biljku ili životinju, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(4) Za pokušaj dela iz stava 3. ovog člana će se kazniti.
Unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija
Član 266
(1) Ko protivno propisima unese u Srbiju radioaktivne ili druge opasne materije ili opasne otpatke, ili ko prevozi, prerađuje, odlaže, sakuplja ili skladišti takve materije ili otpatke, kazniće se zatvorom do tri godine.
(2) Ko zloupotrebom svog službenog položaja ili ovlašćenja dozvoli ili omogući da se u Srbiju unesu materije ili otpatci iz stava 1. ovog člana, ili omogući da se takve materije ili otpatci prevoze, prerađuju, odlažu, sakupljaju ili skladište, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana došlo do uništenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagađenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.
(4) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
(5) Ako izrekne uslovnu osudu za dela iz st. 1. do 4. ovog člana, sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku preduzme određene propisane mere zaštite od jonizujućih zračenja ili druge propisane mere zaštite.
(6) Ko organizuje vršenje dela iz stava 1. ovog člana, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
(7) Za pokušaj dela iz stava 1. ovog člana kazniće se.
Nedozvoljena izgradnja nuklearnih postrojenja
Član 267
Ko protivno propisima odobri ili pristupi izgradnji nuklearne elektrane, postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva ili postrojenja za preradu isluženog nuklearnog otpada, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Povreda prava na informisanje o stanju životne sredine
Član 268
Ko protivno propisima uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju životne sredine i pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po životnu sredinu i preduzimanje mera zaštite života i zdravlja ljudi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Ubijanje i mučenje životinja
Član 269
(1) Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Prenošenje zaraznih bolesti kod životinja i biljaka
Član 270
(1) Ko za vreme epidemije neke bolesti životinja koja može ugroziti stočarstvo ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za suzbijanje ili sprečavanje bolesti, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko za vreme postojanja opasnosti od bolesti i štetočina koje mogu ugroziti biljni svet ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za suzbijanje ili sprečavanje bolesti odnosno štetočina.
(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupilo uginuće životinja, uništenje biljaka ili druga znatna šteta, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
Nesavesno pružanje veterinarske pomoći
Član 271
(1) Veterinar ili ovlašćeni veterinarski radnik koji pri pružanju veterinarske pomoći prepiše ili primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili uopšte nesavesno postupa pri lečenju životinja i time prouzrokuje uginuće životinja ili drugu znatnu štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Proizvodnja štetnih sredstava za lečenje životinja
Član 272
(1) Ko proizvodi radi prodaje ili stavlja u promet sredstva za lečenje ili za sprečavanje zaraze kod životinja koja su opasna za njihov život ili zdravlje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delom iz stava 1. ovog člana prouzrokovano uginuće životinja ili druga znatna šteta, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Zagađivanje hrane i vode za ishranu, odnosno napajanje životinja
Član 273
(1) Ko kakvom škodljivom materijom zagadi hranu ili vodu koje služe za ishranu ili napajanje životinja i time dovede u opasnost njihov život ili zdravlje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko kakvom škodljivom materijom zagadi vodu u ribnjaku, jezeru, reci ili kanalu ili poribljavanjem iz zaraženih voda prouzrokuje opasnost za opstanak riba ili drugih vodenih životinja.
(3) Ako je delom iz st. 1. i 2. ovog člana prouzrokovano uginuće životinja ili druga znatna šteta, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
Pustošenje šuma
Član 274
(1) Ko protivno propisima ili naredbama nadležnih organa vrši seču ili krčenje šume, ili ko oštećuje stabla ili na drugi način pustoši šume ili obori jedno ili više stabala u parku, drvoredu ili na drugom mestu gde seča nije dozvoljena, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ko delo iz stava 1. ovog člana izvrši u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili u drugoj šumi sa posebnom namenom, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Šumska krađa
Član 275
(1) Ko radi krađe obori u šumi, parku ili drvoredu jedno ili više stabala, a količina oborenog drveta je veća od jednog kubnog metra, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u nameri da se oboreno drvo proda, ili ako je količina oborenog drveta veća od pet kubnih metara ili ako je delo izvršeno u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili drugoj šumi sa posebnom namenom, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
(3) Za pokušaj dela iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se.
Nezakonit lov
Član 276
(1) Ko lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko neovlašćeno lovi na tuđem lovištu i ubije ili rani divljač ili je uhvati živu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(3) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno u odnosu na visoku divljač, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(4) Ko lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole određenu vrstu divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na način ili sredstvima kojima se divljač masovno uništava, kazniće se zatvorom do tri godine.
(5) Ulovljena divljač i sredstva za lov oduzeće se.
Nezakonit ribolov
Član 277
(1) Ko lovi ribu ili druge vodene životinje za vreme lovostaja ili u vodama u kojima je lov zabranjen, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ko lovi ribu ili druge vodene životinje eksplozivom, električnom strujom, otrovom, sredstvima za omamljivanje ili na način štetan za razmnožavanje tih životinja ili kojim se te životinje masovno uništavaju, kazniće se zatvorom do tri godine.
(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko lovi ribu ili druge vodene životinje veće biološke vrednosti ili u većoj količini ili pri lovu uništi veću količinu riba ili drugih vodenih životinja.
(4) Ulov i sredstva za ribolov oduzeće se.

Troškovi postupka i mogućnost oslobađanja od snošenja troškova postupka

Da li je i pre pokretanja postupka moguće izdejstvovati određene radnje suda

Vrsta naknade štete koja može biti dosuđena u slučaju povoljnog ishoda spora

Obaveznost odluka

Ko i kako izvršava sudske odluke

Izvršni postupak je posebna vrsta sudskog postupka koji se pokreće na
zahtev poverioca, u cilju izvršenja sudske odluke. Tok izvršnog postupka se deli na stadijum u kome se izvršenje određuje i
onaj u kome se sprovodi. U prvom stadijumu sud utvrđuje da li su ispunjene pretpostavke za sprovođenje izvršenja, a u drugom se sprovodi izvršenje.

KNJIGE I STRUČNI RADOVI - PRAVO I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

(Samo noviji radovi usled izmene brojnih zakona)

Beogradski centar za ljudska prava, uz pomoć Evropskog fonda za Balkan, sproveo je istraživanje sistema zaštite životne sredine u Srbiji. Rezultat ovog šestomesečnog istraživanja tokom 2009.g. su četiri publikacije među kojima su: Pravci zaštite životne sredine u Srbiji,  Pravo na zdravu životnu sredinu u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a autorski tim čine Jovana Zorić, Nevena Dičić i Miloš Stopić. Imajući u vidu da je u Srbiji jedan od najvećih problema efikasna primena pravnih normi, predmet analize bio je i rad državnih organa u sprovođenju postojećih zakona u ovoj oblasti. Posebna pažnja posvećena je pitanjima zaštite prava na zdravu životnu sredinu pred sudovima i učešću javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine, kao i tempu usvajanja novih zakona u ovoj oblasti. Izdavač Beogradski centar za ljudska prava Beogradska 54, Beograd, Tel/fax. (011) 308 5328, 344 7121 e-mail: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli www.bgcentar.org.rs

 Branič - časopis Advokatske komore Srbije
2008, vol. 121, br. 3-4, str. 65-81

Krivično-pravna zaštita životne sredine prema novom Krivičnom zakoniku Srbije

Vrhovšek Miroslav
Privredna akademija, Novi Sad

Sažetak
Krivična ekološka odgovornost (pa i pravnih lica) trebalo bi da bude, kao što je i inače u materiji krivične odgovornosti, samo subjektivna. Osnovna prepreka u ostvarivanju svrhe sankcija prema pravnom licu do sada se i ogledala u tome što se ista ostvarivala u okviru objektivne odgovornosti pravnih lica za privredne prestupe zbog čega je i predložena minimalna subjektivizacija, odnosno limitirana objektivna odgovornost pravnih lica za ovu vrstu delikata. U sadašnjem trenutku čini se jedino prihvatljivom ideja subjektivizacije odgovornosti pravnog lica s obzirom na to da je ista moguća, kako u pogledu krivice odgovornog lica kao obaveznog uslova za odgovornost pravnog lica, tako i u pogledu konstituisanja krivice pravnog lica u normativnom smislu. U cilju realizacije predloženog, neophodno je da se donese poseban zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela na sličan način kako je to učinjeno i u drugim državama članicama Evropske unije i u našem okruženju.

 
Pravo - teorija i praksa
2007, vol. 24, br. 7-8, str. 10-21

Krivično-pravna zaštita životne sredine prema novom Krivičnom zakoniku Srbije

Vrhovšek Miroslav
Privredna akademija, Novi Sad

Sažetak
Činjenica je da je novi Krivični zakonik Srbije po prvi put sistematizovao brojna krivična dela kojima se primarno štiti životna sredina u jednu glavu (XXIV) koja i nosi naslov "Krivična dela protiv životne sredine". Ovakvo postupanje zakonodavca predstavlja veliki napredak, kako u Krivičnom zakonodavstvu Srbije, tako i u Krivičnom pravu, teoriji i u nauci s obzirom da je na postupljeni način razrešena već odavno postavljena dilema u teoriji i nauci krivičnog prava da li životna sredina treba da predstavlja samostalni i primarni zaštitni objekat krivičnih dela protiv životne sredine ili se istima štite neka klasična pravna dobra - život i zdravlje ljudi, na koje pitanje je takođe već davno dat pravilan odgovor koji se ogleda u konstataciji da je s obzirom na značaj životne sredine i njenu zaštitu opravdano je postaviti kao samostalan i primarni zaštitni objekt bar kod nekih inkriminacija. U Krivičnom zakoniku je upravo tako i postupljeno sa konstatacijom u krivično-pravnoj teoriji da u vezi sa određivanjem zaštitnog objekta krivičnih dela protiv životne sredine više nije sporno da se njima više ne štite klasična pravna dobra - život i zdravlje ljudi (od novih oblika napada na njih kroz ugrožavanje životne sredine), već samostalno dobro a to je životna sredina, tačnije rečeno pravo čoveka na očuvanu životnu sredinu. S obzirom na značaj životne sredine i njenu zaštitu, opravdano je postaviti je kao samostalan i primarni grupni zaštitni objekt.

 Krivična, disciplinska i materijalna odgovornost za zagađivanje životne sredine, kaznena politika u oblasti zaštite u svetu i kod nas

Joldžić Vladan 2007 monografija

Ekološko pravo Opšti i Poseban deo (primer Srbije-države u tranziciji) izmenjeno i dopunjeno izdanje

Joldžić Vladan 2008

Izdavač Institut za kriminološka i sociološka istraživanja

Građansko-pravna zaštita i naknada štete zbog zagađivanja životne sredine (ekološke parnice)

U međunarodnom pravu

(Deo teksta od Prof. dr Dragan Jovašević, Policijska akademija.)

U skladu sa principom 13. Deklaracije o životnoj sredini i razvoju iz Ria, donetoj 1992. godine, Savet Evrope je u cilju obezbeđivanja adekvatne kompenzacije za štete koje su prouzrokovane aktivnostima koje su opasne za životnu sredinu u Luganu 21. juna 1993. godine doneo Konvenciju o građanskoj odgovornosti za štete nastale usled aktivnosti koje su opasne za životnu sredinu (Savet Evrope, Zbirka dokumenata, Beograd, 1996. godine, str. 169-189).

U početnim odredbama Konvencija je utvrdila osnovne pojmove i njihovu sadržinu koja će se jedinstveno tumačiti od članica ove najstarije evropske organizacije. Tako se kao životna sredina smatraju: životni izvori kako abiotski tako i biotski kao što su vazduh, voda, zemljište, flora, fauna i interakcija među ovim faktorima; svojina koja predstavlja deo kulturnog nasleđa kao i karakteristični aspekti pejzaža. Ova životna sredina može biti ugrožena raznim izvorima opasnosti. To su: opasna aktivnost, opasna supstanca i incident.

Kao opasna aktivnost u smislu odredaba ove konvencije smatra se: proizvodnja, rukovanje, skladištenje, upotreba ili istovar jedne ili većeg broja opasnih supstanci ili svaka delatnost koja je slične vrste u vezi sa ovim supstancama, proizvodnja, uzgajanje, rukovanje, skladištenje, korišćenje, uništavanje, bacanje, oslobađanje ili svaka druga delatnost u vezi sa jednim ili više genetski modifikovanih organizama ili mikroorganizama koji predstavljaju značajan rizik za čoveka, prirodnu sredinu ili imovinu, rad instalacija ili postrojenja za spaljivanje, obradu, rukovanje ili reciklažu otpadaka pod uslovom da predstavljaju značajan rizik za čoveka i prirodnu sredinu.

Kao opasna supstanca smatra se svaka supstanca ili preparat koji ima osobinu da predstavlja značajan rizik za čoveka, prirodnu sredinu ili imovinu (eksplozivne, oksidativne, zapaljive, toksične, štetne, korozivne, iritirajuće i sl). Incident u smislu prouzrokovača štete u životnoj sredini predstavlja svako iznenadno događanje ili stalno događanje u seriji koja ima isto poreklo, a koje dovodi do oštećenja ili stvara ozbiljnu i permanentnu opasnost od stvaranja štete. Usled dejstva opasnih aktivnosti, supstanci ili preparata može doći do oštećenja ili ugrožavanja životne sredine. Ona se ispoljava u nastupanju određene štete. Kao šteta koja podleže kompenzaciji prema ovim pravilima predviđeni su: gubitak života ili lična povreda; gubitak ili oštećenje imovine na mestu opasne aktivnosti; gubitak ili oštećenje koji su nastupili oštećenjem životne sredine; troškovi preventivnih mera kao i svaka šteta nastala primenom ovih mera.

Odgovornost za ovako prouzrokovanu štetu se utvrđuje po odredbama evropske konvencije ako je ista nastala posle stupanja na snagu ovog međunarodno pravnog akta ako se incident dogodio na teritoriji neke od zemalja ugovornih strana bez obzira gde se osećaju posledice štete. Ta se odgovornost može javiti u dva vida i to kao:

- odgovornosti u pogledu supstanci, organizama i određenih otpadnih instalacija ili lokacija i
- odgovornosti u pogledu lokacije za stalno deponovanje otpada.

U prvom slučaju rukovalac koji obavlja opasnu aktivnost odgovoran je za ukupno nastupelu štetu usled ove aktivnosti kao rezultat akcidenta u vreme ili u toku perioda kada je on obavljao kontrolu te aktivnosti. U drugom slučaju odgovoran je rukovalac na lokaciji za stalno deponovanje otpada u vreme kada je šteta prouzrokovana otpadom deponovanim na toj lokaciji. Od navedenih pravila o odgovornosti za štetu postoje određeni izuzeci u kojim slučajevima nema odgovornosti rukovaoca. To su slučajevi kada je šteta prouzrokovana ratnim zbivanjima, neprijateljstvom, građanskim ratom, ustankom, prirodnim fenomenom izuzetnog karaktera koji se ne može izbeći niti mu se može suprotstaviti ili delatnošću neke treće strane ili zagađenjem na prihvatljivim nivoima (a šta su prihvatljivi nivoi predstavlja faktičko pitanje koje se mora rešiti u svakom konkretnom slučaju imajući u vidu sve okolnosti objektivnog i subjektivnog karaktera) ili opasnim aktivnostima koje su obavljene u skladu sa zakonom u interesu lica koje je pretrpelo štetu.

Odgovornost za ovako prouzrokovanu štetu zagađenjem životne sredine se praktično svodi na naknadu materijalne i nematerijalne štete u vidu kompenzacije. Tužba za kompenzaciju se pokreće pred nacionalnim sudskim organima i to prema mestu gde je pretrpljena šteta ili gde je sprovedena opasna aktivnost ili gde je uobičajeno mesto boravka optuženog (alternativna nadležnost). No, ovom je konvencijom predviđena mogućnost da se u ovakvim slučajevima može na zahtev organizacija ili organa koji se bave zaštitom, očuvanjem i unapređenjem životne sredine odrediti:

- zabrana opasne aktivnosti koja je protivzakonita i koja predstavlja ozbiljnu pretnju nanošenju štete životnoj sredini,
- nalog rukovaocu da preduzme određene tačno navedene mere za sprečavanje incidenata ili nastanka ovakve štete u budućnosti,
- nalog rukovaocu da preduzme mere nakon incidenta da se spreči nastanak buduće štete,
- nalog rukovaocu da preduzme mere povratka u pređašnje stanje.

Kazneno-pravna odgovornost zbog zagađivanja životne sredine (ekološke krivice - krivična dela, prestupi, prekršaji)

U međunarodnom pravu

(Deo teksta od Prof. dr Dragan Jovašević, Policijska akademija.)

U cilju da se još više pooštri odgovornost pojedinaca, pravnih lica, preduzeća, ustanova ili drugih organizacija sa multinacionalnim karakterom pa čak i samih država i međunarodnih organizacija u oblasti uređivanja, očuvanja, unapređenja i zaštite živome sredine u međunarodnim okvirima se ubrzo uočilo da nije dovoljna samo mogućnost utvrđivanja građansko pravne odgovornosti za štetu koja je prouzrokovana životnoj sredini. Posle pet godina intenzivnih napora mnogih naučnih i stručnih radnika došlo je do usvajanja nove evropske konvencije koja je postavila osnove i okvire krivične odgovornosti za ovako prouzrokovane štete po životnu sredinu.Po prvi put je  krivično-pravna zaštita životne sredine u  međunarodnim okvirima uspostavljena usvajanjem Konvencije o zaštiti životne sredine putem krivičnog prava (Council of Europe, Committee on the Environment, Regional Planning and Local Authorities, Strasbourgh, 1998. godine). Ovu je konvenciju Savet Evrope usvojio u Strazburu 4. novembra 1998. godine. Na ovaj način se htela podići efikasnost i kvalitet zaštite životne sredine u regionu ali i da se kvalifikuju kao kažnjivi delikti određene radnje, postupci ili njihova propuštanja kada prouzrokuju oštećenje ili narušavanje životne sredine. Praktično se ovim rešenjima uspostavljaju osnove jedinstvene  krivično-pravne zaštite životne sredine u okviru evropskog prava i osnove odgovornosti fizičkih ali i pravnih lica za krivična (Dragan Jovašević, Leksikon  krivičnog prava JP Službeni list SRJ, Beograd, 2002. godine) i druga kažnjiva dela (upravne prekršaje kako ih naziva konvencija).

Sve zemlje koje su potpisale ovu konvenciju imaju obavezu da preduzmu određene mere i aktivnosti. Te aktivnosti su dvojakog karaktera: na nacionalnom i na međunarodnom planu. Na nacionalnom planu ovom se konvencijom postavljaju osnove za predviđanje u krivičnim zakonodavstvima određenih ponašanja kao krivičnih dela i propisivanje krivičnih sankcija za njihove učinioce, a na međunarodnom planu ta se obaveza ogleda u preciziranju pravila o međunarodno- -pravnoj saradnji između država u suprotstavljanju ovakvim kriminalnim radnjama koje mogu da ugroze životnu sredinu na širim prostorima.

I ova konvencija u odredbi člana 2. definiše objekt zaštite. To je životna sredina koja ovde obuhvata: ljude, odnosno određene vrednosti ljudskog života, telesnog integriteta ili zdravlja, vazduh, vodu i zemljište kao i zaštićene spomenike i druge zaštićene objekte, imovinu, biljke i životinje. Kao oblici ugrožavanja ovih zaštićenih vrednosti navedene su određene radnje (činjenja ili nečinjenja, propuštanja) koje su povezane sa određenim supstancama jonizujućim zračenjem, opasnim otpadom, opasnim aktivnostima, nuklearnim materijalom i drugim opasnim radioaktivnim supstancama kojima se ugrožava životna sredina ili njeni pojedini elementi. Ove delatnosti mogu biti učinjene sa umišljajem ili iz nehata kao oblicima vinosti. Ono što je posebno značajno sa aspekta krivično-pravne zaštite životne sredine i harmonizacije propisa iz ove oblasti u zemljama Evrope jeste precizno određivanje načina i oblika preduzimanja opasnih delatnosti.

Naime, kao radnje izvršenja pojedinih krivičnih dela kojima se povređuje, ugrožava ili narušava životna sredina prema odredbama ove konvencije, za koje se može predvideti krivično kažnjavanje određene su sledeće delatnosti:

- ispuštanje, emisija ili uvođenje neke količine supstanci ili jonizujućeg zračenja u vazduh, vodu ili zemljište,
- nezakonito odlaganje, tretman, čuvanje, transport, izvoz, uvoz opasnog otpada
- nezakonit rad postrojenja koje obavljaju opasne aktivnosti pri čemu je došlo do nastupanja smrti ili ozbiljnog telesnog povređivanja ili narušavanja zdravlja nekog lica ili stvaranja rizika od izazivanja smrti ili ozbiljne povrede ili oštećenja zaštićenih objekata ili spomenika ili druge imovine ili oštećenje kvaliteta vazduha, vode zemljišta životinja ili biljaka.

Pored navedenih radnji izvršenja krivičnih dela, kao kažnjive su predviđene i sve druge delatnosti kojima se podstiče ili pomaže u ostvarivanju delatnosti kojima se narušava ili ugrožava životna sredina. To znači da je izričito po odredbama ove konvencije predviđena odgovornost i za saučesništvo u vidu podstrekavanja i pomaganja (Dragan Jovašević, Komentar Krivičnog zakona SR Jugoslavije, Službeni glasnik, Beograd, 2002. godine).

Za navedene kažnjive, zabranjene, protivpravne delatnosti fizičkih i pravnih lica konvencijom su predviđene i određene vrste i mere krivičnih sankcija. Te sankcije su različite. To su:

- kazna lišenja slobode,
- novčana kazna
- konfiskacija imovine (u vidu sredstava, prihoda ili druge imovine).

Pored kazni predviđena je i obaveza učinioca određenog krivičnog dela da uspostavi narušeno stanje životne sredine (tzv. povraćaj u pređašnje stanje).

l ova konvencija nema neposrednu primenu na konkretne slučajeve ugrožavanja životne sredine. (kraj dela teksta)

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom