Konvencija o znanju

Danas je znanje mnogostruko ugroženo.

Pristup skupim bazama podataka i arhivama je ograničen.

Ekonomska globalizacija i WTO povod su, a TRIPS (Trade-Reiated Intellectual Properties) instrument privatizacije znanja bez presedana.

Uspešne vlade prodale su nauku i naučnike korporacijama s ciljem iskorišćavanja nauke za stvaranje bogatstva.

Ekonomska globalizacija je glavni uzrok siromaštva, raspada društva i degradacije okoline.

Pod parolom "slobodnog tržišta" i "slobodnog izbora" narodi danas gube pravo na samodređenje u izboru načina života, zdravstvene brige, prehrane, načina razmišljanja. Rastući 'akademsko-industrijsko-vojni kompleks' želi oblikovati oboje, život i svest.

Multinacionalne korporacije preuzimaju javne agencije za finansiranje nauke, a potom određuju koja će istraživanja biti finansirana. One preuzimanjem finansiranja istraživačkih programa na univerzitetima SAD-a određuju koje naučne istine smeju biti publikovane, a koje moraju ostati u tajnosti. Da li smo spremni prihvatiti takav način ponašanja?

Deo naučnika smatra da je moguć i drugi, bolji svet i nije spreman prihvatiti takav odnos nauke i društva. The Public Library of Sciences otvorenim pismom od 17. decembra 2002. najavljuje pokretanje dva naučna časopisa (PLoS Biology i PLoS Medicine), koji bi naučnicima omogućili slobodno objavljivanje rezultata sopstvenih istraživanja, kao i dostupnost rezultatima naučnih istraživanja drugih naučnika. Gordon and Betty Moore Fundation i Howard Hughes Medical Institute ponudili su finansijsku, a nekoliko univerziteta moralnu potporu ovoj ideji.

Ideja 'Konvencije o znanju' razvijala se postepeno. Nije želela da se stvori zakonska međunarodna konvencija, jer bi to bio siguran način ograničavanja njene efikasnosti, kao što se to pokazalo s postojećim konvencijama: Kyoto protokolom, Cartagena protokolom o biološkoj sigumosti, Konvenciji o biološkom oružju i svim ostalim međunarodnim sporazumima.

Ova Konvencija o znanju treba pripadati globalnom civilnom društvu, s namerom obnavljanja svih sistema znanja u službi javnog dobra. Pod znanjem se ovde podrazumevaju svi sistemi znanja koji postoje na svetu danas, a ne samo oni zapadnjački. Konvencija treba omogućiti stvaranje jednog drugog mogućeg sveta, temeljenog na jednoj drugoj mogućoj nauci. Usmerenje od mehanističke ka organskoj, od redukcionističke ka holistićkoj već se javlja u svim naučnim disciplinama, da spomenem samo neke: matematika, kvantna fizika, termodinamika, genetika.

Osnovni elementi Konvencije o znanju:

Naučnici moraju preuzeti moralnu odgovornost za vlastita istraživanja.
Znanje pripada društvu i ne može biti privatno posedovano niti kontrolisano.
Znanje je raznoliko, sveobuhvatno i pluralističko.
Znanje nam mora omogućiti održivi život s prirodom.
Znanje mora biti otvoreno i dostupno svima.
Znanje mora služiti javnim interesima.

U Londonu je 10. maja 2003. održana rasprava naučnika raznih disciplina (Independent Science Panel) u svrhu promocije nauke za dobrobit čoveka. Tom je prilikom objavljena izjava i opśirniji prikaz promašaja genetičkog inženjeringa: The Case for a GM-Free Sustainable World. Kompletni tekst može se naći na internetu <http://www.i-sis.org.uk/>.

"Shvatila sam da je nemoguće ostati na univerzitetu, nastaviti istraživati unutar mehaničkog pristupa. Za mene je uvek bila i uvek će biti nauka s ljubavlju", kaže Mae-Wan Ho.

HAJDE DA POGLEDAMO NEKE PRIMERE SLOBODNOG; OTVORENOG; ODRŽIVOG ŽIVLJENJA NA DELU

1. Primer - Slobodan protok znanja

Pod načelima slobodnog i otvorenog sveta, volonterskim radom razvijaju se:

NAPOMENA: Klikom na sliku projekta odlazite na stranice projekata. Linkove smo prilagodili za naše podneblje, to jest da posećujete stranice na Srpskom jeziku. Klikom na druge jezike i pretragom možete pronaći mnogo više tekstova, jer su volonteri recimo engleskog govornog područja dodali više tekstova.

Wikipedia je projekat izgradnje besplatne enciklopedije na svim jezicima sveta.
Preko interneta, svako je pozvan da doprinese.

Projekat je započeo 2001. godine, sada ima 5 000 000 stavki, na 150 jezika, uključujući i naš.

Wiktionary je slobodan, besplatan, rečnik na svakom jeziku. Projekat je započeo 2002.g. i danas je dostupan na 50 jezika sa preko 200 000 reči.

Wikiquote sadrži izjave slavnih ljudi, citate iz knjiga, govora, filmova ili svakog intelektualno zanimljivog materijala.

Projekat je počeo 2003.g. a 2006 je sadržao 45 000 stranica na preko 30 jezika.

Wikibooks teži da sakupi kolekcije besplatnih, slobodnih elektronskih izdanja knjiga, uključujući, knjige, kurseve jezika, priručnike... Cilj je pomoći samoukima, studentima i profesorima srednjih škola i fakulteta.

Projekat je počeo 2003.g. a sada ima 22 000 lekcija, na 45 jezika.

Wikisource višejezični projekat koji sakuplja razne slobodne tekstove poput zakona i klasika, kao podrška ostalim projektima.

Wikispecies baza podatakao o vrstama, taksonomiji, pretežno za naučnike.

Marta 2006 baza je imala 30 000 uniteta.

Wikimedia Commons projekat započet je 2004.g i sadrži besplatne video zapise, slike, muziku, govorne testove i ostale besplatne medije koji se mogu koristiti za ostale Wikimedia projekte.

Servis vesti je pokrenut 2004.g. sa misijom da informiše o raznim temama. 2006 je aktivan na 11 jezika sa 6000 članaka.
Dopisnici širom sveta sarađuju. Zahteva se neutralno izveštavanje. Ovo je alternativa komercijalnim servisima vesti i sve se činjenično proverava.

Wikiversity je wiki univeritet za besplatno školovanje i razvoj učila.

Za sada nije dostupan na Srpskom jeziku.

Meta je centrala za koordinaciju i razvoj projekata, sajt sadrži vodič za pomoć, predloge, diskusije, polise...

Za sada nije dostupan na Srpskom jeziku.

2. Primer slobodnog, otvorenog i čistog elektronskog koda

Ideja slobodnih tehnologija podrazumeva da pripadaju svakome, a da autor živi od tehničke podrške, ako je korisnik želi. Otvorena znači da su znanje o pravljenju i svi tehnički podaci dostupni svakome i svako je pozvan da je unapredi i to podeli sa svima.

Koliko je ovo realno, možda se pitate.

Slobodni programi (Open source / Free as a freedom )

(Ovo je popularan tekst za one koji se prvi put susreću sa slobodnim programima.)

Davno kada su prvi operativni sistemi zaživeli, jedan se izdvojio kao izuzetno napredan, pod imenom UNIX (juniks). Unix je bio toliko obiman i nezgrapan, skoro neupotrebljiv za obične korisnike jer nije imao grafički interfejs (tzv. GUI), tj. nije radio po sistemu klini tu i klikni tamo, već su se sve komande ukucavale, tj. par hiljada komandi i odrednica (switch) sa slobodom kombinovanja.

Trebalo je posvetiti desetinu godina učenju komandi i odrednica da bi se sistem ozbiljno koristio, a većina korisnika-neprogramera nije imala želju da se upušta u takvu avanturu, a i kod* operativnog sistema, nije bio besplatan.

Srećom po sve nas grupa ljudi po načelima slobodnog sveta razvija svrsishodniji, otvoren kod (open source) pod imenom LINUX, a uz to i besplatan.
Stvorena su prva grafička okruženja (ono što slabo upućeni brkaju sa jezgrom sistema) koja se vezuju na jezgro i ubrzo obični korisnici dobijaju interesovanje za korišćenje računara, jer mogu da klikću mišem, umesto da komuniciraju sa jezgrom kucajući po tastaturi.

Gde nastaju prvi problemi?
Kako vremenom raste interesovanje korisnika, raste i broj onih koji u tome vide profit...
Da pogodili ste "pojavio" se Windows. Možda ga znate kao prvi operativni sistem, ali grešite jer to što vidite na ekranu se zove GUI, ili grafički interfejs, a Microsoft nije idejni tvorac GUI-a, niti je idejni tvorac jezgra (tzv. KERNELa).

Ukratko znači operativni sistemi koje koristimo imaju jezgro, (tzv. KERNEL) i na to dodat grafički interfejs (tzv GUI).

Korporacije kriju izvorni kod Kernel, kažu da pravo vlasništva pripada isključivo njima , ne smete ga menjati i usavršavati, niti znati šta je u kodu makar to bilo i zloćudno po vas, a jeste, jer ga namerno takvim prave iz komercijalnih pobuda i pokušaja da nasilno kontrolišu korisnike.

Otvoreni kod (OPEN SOURCE) koji razvija slobodan svet možete koristiti, usavršavati, čitati i proveravati jezgro-kernel, besplatan je, može ga kopirati i deliti dalje.

Takođe, na otvoreni kod možete postaviti grafički interfejs koji vama više odgovara po broju funkcija i izgledu ili čak postaviti više različitih vrsta, i imati više grafičkih sistema istovremeno!

Ukratko možete šta vam je volja sem da ga preprodajete...

Takav operativni sistem je barem stotinu puta savršeniji od Windowsa i još brže se razvija jer na njemu rade milioni programera. Ako vam nije jasno zašto oni rade, šta ih motiviše, shvatite da su programeri ljudska bića koja žele prijatelje programere (zajednice), razmenu ideja, da unaprede nečiji rad, kao i da drugi unaprede njihov...a korporacije sve to zabranjuju!

"Smatram da je zlatno pravilo da ukoliko mi se program sviđa moram da ga delim sa drugim ljudima kojima se sviđa. Prodavci softvera žele da podele korisnike i onda da vladaju njima, primoravanjem svakog korisnika da se složi da ne deli program sa drugima. Ja odbijam da ovako razbijem solidarnost sa drugim korisnicima. Ne mogu čiste svesti da potpišem ugovor o neobjavljivanju ili ugovor o softverskoj licenci. Godinama sam radio u Laboratoriji za veštačku inteligenciju kako bih se odupro takvim tendencijama i drugim negostoljubivostima, ali na kraju su otišli predaleko: nisam mogao da ostanem u instituciji gde se takve stvari rade protiv moje volje.
Kako bih mogao da nastavim da koristim računare čista obraza, odlučio sam da sastavim dovoljan korpus slobodnog softvera kako bih bio u mogućnosti da uopšte ne koristim softver koji nije slobodan..." reči su čoveka Ričard Stalman-a na početku projekta GNU. Pročitajte misli i ideje čoveka koji je davno vizionarski započeo oslobađanje programa, u GNU manifestu.

Ukratko danas u svetu postoje zajednice miliona programera koje razvijaju jezgro (kernel) otvorenog koda OPEN SOURCE-a, javno, one koje razvijaju grafički interfejs-izgled-šminku (GUI) i naravno poklanjaju nam to pod GNU licencom i pod raznim imenima iako je to skoro sve jedan isti LINUX(linuks).

Prednosti LINUX nad Windows sistemom, za običnog korisnika su:

Može koristiti i bez naprednog znanja u grafičkom modu kao Windows sa dodacima koji su još bolji, ali i za savršeno profesionalan rad koji windows ne može da dostigne jer je Linux stotinama puta savršeniji. Skoro svi serveri koriste isključivo Linux, a ne Windows
Sve originalne knjige za učenje su besplatne i odavno je sam grafički interfejs /ono po čemu klićete/ preveden na Srpski, ali i na sve jezike sveta.
Ne kršite zakon koristeći ga bez plaćanja i smete ga kopirati i deliti javno.
Prateći programi su besplatni za sve moguće i nemoguće namene, mada ima i firmi koje su van slobodnog sveta koje prave programe i traže novac, ali je lepo preskočiti ih jer imate slobodan izbor.
Ne postoje virusi za Linux, ali sistem može biti napadnut od profesionalaca preko interneta, kao i svaki drugi sistem.
Stotinama puta je Linux bezbedniji od Windowsa jer ima savršeniju strukturu (pa ga koriste i skoro sve visoko profesionalne firme, vlade i vojske sveta kao glavni sistem na serveru.)
Mnogo brži razvoj, popravka grešaka i sigurnosti na nedeljnoj bazi, prelazak na automatiku svega za početnike, neke su od prednosti novih Linuxa.
Linux dozvoljava da pored njega koristite i windows na istom računaru, ali ne i obratno.
Linux ulazi u windows dokumente, ali ne i obratno.
Linux podržava windows formate i programe kao savršeniji, ali ne i obratno.
Počiva na principima slobodnog sveta

USLOVNO REČENO "NEDOSTACI" LINUXA

- Ponekad je početniku naporno da se opredeli za određenu vrstu Linuxa-distribuciju, jer ga određeni poluprofesionalni korisnici subjektivno savetuju ili čak odgovaraju stvarajući privid svoje elitistične pripadnosti. Takođe neretko ljudi koji su davno prestali da prate razvoj (davno je čak i pre godinu dana) govore o problemima koji su uveliko prevaziđeni (na primer drajveri, komplikovana instalacija i sl).

- Neke firme se tvrdo drže načela moći i pokušaja vladanja drugima i na svaki način pokušavaju da uguše pokret slobodnih programa. Neke su otišle toliko daleko da pokušavaju da naprave elektroniku koja će onemogućiti da se na nju instalira Linux. Zovemo ih "Defekno u dizajnu", ali na sreću u manjini su.
- Ljudski otpor prema promenama i strah od novog odbija neke ljude koji dugo koriste windows da probaju Linux i njegove programe. Ako probaju bez napora, kroz igru i idealno uz knjigu, uspeh je zagarantovan. Takođe shvatimo etičke razloge ove odluke.
- Iako je razvijeno hiljade besplatnih savršenih naučnih i popularnih programa, u nekim oblastima programi za linux nisu se razvili koliko je potrebno ili su nedovoljno našminkani koliko neki korisnici očekuju. Programi koji su prvo razvijani za Linux su bili za nauku (matematiku, fiziku, hemiju, medicinu, astronomiju...), bezbednost i umrežavanje, a tek zadnjih godina ubrzano se razvijaju programi za zabavu. Naravno gledanje filmova, slušanje muzike i igrice odavno su bili mogući, a kada kažemo zabava mislimo na stotine drugih gluposti.

KOJI LINUX KORISTITI?

Vrste linux-a zovemo DISTRIBUCIJE.

Obavezno nabavite što noviju verziju distribucije za koju se opredelite.

Savetujemo vam REDHAT FEDORA CORE distribuciju.

Kao grafičku podršku instalirajte KDE ako ste ranije bili windows korisnik i snaći će te se bez problema.

Zbuniće vas u početku neki nazivi ali to traje samo par dana. Naravno ima i specijalizovanih distribucija za specijalne namene.
distribuciju, ako ste početnik, jer se mogu lako instalirati, pronaći kod prijatelja i imaju stabilnu podršku na internetu.

Takođe postoji Open office, pandam Microsoft office-u. Otvara i radi sa svim ms windows formatima...ah da i ne košta stotine eura - slobodan je!

Savete i pomoć u vezi LINUX-a, u našoj zemlji možete dobiti na adresama:

http://gnulinuxcentar.org

http://www.linuxserbia.com/
http://www.linux.rs/

http://www.linuxsrbija.net/

http://www.linuxo.org/

http://www.ubuntu-rs.org/

http://www.ns-linux.org

http://gnu.elfak.ni.ac.yu

http://www.gentoo-srbija.org/

http://www.kde.org.yu/

Takođe naravno pomoć imate u besplatnim linux knjigama.