Porodica im u najvećem broju slučajeva, nije dala najbolje dostupne tehnike da se sa ovim nose.
Date su im one tehnike koje su roditelji upražnjavali.
Deca ubrzo tako oslabljena ulaze u sistem školskog obrazovanja koji im ne nudi znanja koja bi im pomogla u samorazvoju.
Na filmu ispod se vidi direktan fizički sukob sa obostranim nasiljem profesorke i učenika. Ni jedna strana nije obučena da vlada sobom i situacijom.
Naprotiv, sadašnji sistem školskog obrazovanja deci nudi represivan sistem znanja, koji počiva na nečijoj ideji da se trenira racionalno... To ometa emocionalni razvoj deteta koji je već otežan. Sistem im pristupa kao da su u pitanju racionalne mašine, a ne duhovna i socijalna bića. Sadašnji obrazovni sistem je odeljenje za preradu i razvrstavanje ljudske sirovina za buduće proizvodne aktivnosti ekonomije. Stav je da će im se njihove duhovne i socijalne potrebe oprostiti, ako se usredsrede na racionalno. Ljudi po pravilu nisu racionalna bića, već emocionalna. Upravo zato često viđamo da osmeh otvara vrata koja racionalno ne bi smela biti otvorena, da strah blokira kada je racionalno da se beži ili bori i slično... Svakodnevno viđamo primat emocionalnog nad racionalnim u našim životima i životima drugih.
Rano industrijsko društvo je u svojim počecima neuspešno nametalo isključivo racionalna znanja koja su decu tretirala kao objekte, i to objekte čija je jedina namena da učestvuju u budućoj industrijskoj proizvodnji,
Umesto emocionalnih znanja, veština, davan im je paket pravila za socijalnu interakciju u društvu koji se svodi na zabrane i korporativne vrednosti. Bitno je da budeš dobar i uspešan. Monetarni sistem su kreirali tako da ne možeš biti i jedno i drugo.
Očekivalo se da takav paket pravila za cocijalnu interakciju u društvu dete prihvati bez razumevanja, bez preispitivanja i bez alternativa. Licemerje u kome naše društvo pliva, korupcija, međunarodni i međudržavni kriminal i bolesna porodica - deci pokazuju da nešto duboko nije u redu sa takvim paketom pravila!
Stav "Nauči da plivaš ili se udavi.", svakako neće stvoriti vrhunske, čak ni dobre plivače i doveo je do toga da deca postaju zbunjenja, slaba, dezorjentisana i traže bilo kakve obrasce da opstanu, najčešće negativne jer biraju lakši put. Takav sistem proizvodi destrukciju, u vidu nekonstruktivnog otpora, kriminala, narkomanije, sekti...Otuda nastaje dodatna "potreba" zajednice da se deca, mladi i odrasli sankcionišu, kazne, sklone - umesto da im se pomogne.
Današnje industrijsko društvo u visoko razvijenim zemljama prepoznaje, priznaje i donekle rešava ovaj problem.
Hajde da uzroke problema uočimo jasno tamo gde su oni najizraženiji.
Naučni rad "Popravni domovi - Istraživanja i najbolje dostupne tehnike "Krimogeni faktori i zašto su oni važni"", daje nam brojne odgovore o uzrocima problema. Community Corrections: Research and Best Practices. “What are Criminogenic Needs and Why are they Important?” Edward J. Latessa, Ph.D. Christopher Lowenkamp, Ph.D. Professor & Head Professor, Division of Criminal Justice, University of Cincinnati
Godinama, ogroman broj istraživanja je sprovođen na prestupnicima, vrstama sankcija, vrstama programa, bukvalno stotine studija su pokušale bolje da odrede rizične faktore koji su upućivali na kriminalna dela, kao i da ukažu na to koji faktori su najjači.
Istraživanja od autora Andrews, Bontà i Gendreau, odredila su šest glavnih rizičnih faktora povezanih sa kriminalnim delima:
- antisocijalnost/prokriminalne stavove, vrednosti i uverenja
- prokriminalne saradnike, prijatelje
- temperament i karakterne crte
- prethodnu istoriju antisocijalnog ponašanja
- porodični faktor
- nizak nivo obrazovanja i finansija
Ako pogledamo pažljivo, videćemo da se na neke faktore može uticati i da se mogu promeniti, dok je sa nekima to teško ili nemoguće.
Te faktore koji se teško menjaju ili se ne mogu menjati zvaćemo "statički", na primer prethodni kriminalitet u porodici. Na primer ako je otac u zatvoru može pomoći saznanje koji problem imam ako je tako (socijalno učenje), ali to neće promeniti činjenicu da je otac u zatvoru.
One faktori koji mogu biti promenjeni zavaćemo "Dinamički". Na primer može se uticati na to sa kime se dete "prestupnik" druži, može se uticati na njegove stavove i vrednosti, na veštine u rešavanju problema, na upotrebu droga i drugo...
Sve to je povezano sa recidivizmom-ponovnom vraćanju kriminalnom ponašanju i svi ovi dinamički faktori mogu biti meta obrazovanja.
Ove dinamičke faktore nazivamo još i krimogenim potrebama, faktorima nastanka kriminala koji su veoma povezani sa rizikom.
Obrazovni programi trebaju da pogađaju potrebe koje stvaraju kriminal, kao na primer antisocijalne stavove, antisocijalne grupe, zloupotrebe droga, nedostatak saosećajnosti-empatije, nedostatak veština u rešavanju problema, veštine samokontrole i ostale faktore povezane sa kriminalnim ponašanjem.
Programi koji se bave samo nekrimogenim ponašanjem ne daju zadovoljavajuće rezultate, dok programi koji pogađaju najmanje četiri od šest faktora mogu smanjiti recidivizam, povratak kriminalnom ponašanju za 30%.
Programi koji pogađaju jedan faktor ne rešavaju ništa.
Važno je napomenutu da se povratak kriminalnom pošanju dešava ne kao posledica imanja jednog faktora, već ako je osoba izložena višestrukim faktorima.
Na primer iako je nezaposlenost jedan faktor kriminaliteta, većina nezaposlenih ljudi ne pljačka ili prodaje drogu. Jednostavno traže posao. Ali ako nezaposleni misli da je rad za nekoga drugog (ima problem sa vrednostima i stavovima), ili misli da je tuđi život manje vredan, posegnuće za kriminalnim ponašanjem.
Zato uspešni obrazovni programi moraju pogoditi paket krimogenih potreba koje deluju zajedno.
Dakle krimogeni faktori su ključni.
Ne krimogeni faktori trebaju biti sledeći korak ka uspostavljanju kvalitetnih zajednica.
Naučno dokazani pozitivni efekti razvoja emocionalne i socijalne inteligencije opšte su dostupni.
Posebno bi decu trebalo planski učiti da postanu bolji i kvalitetniji ljudi.
Otuda bi svi predmeti, kao deo procesa trebalo da podstiču i:
- Lične sposobnosti i
- Timske sposobnosti
Da pojasnimo, nije dovoljno pokazati kako se rešava zadatak iz matematike i reći: "Uradi ga." Potrebno je veoma kvalitetno osmisliti uslove koji se zahtevaju od deteta, što će odrediti način na koji dete radi, tj. proces i to tako da proces gradi detetove sposobnosti.
Sam rezultat na kome se toliko pogrešno insistira, zapravo i nije toliko bitan, jer će same sposobnosti dovesti do ispunjenja rezultata.
Ako znaš pravilan proces - pitanje je vežbe kada ćeš dosegnuti rezultat. Ako ne znaš pravilan proces, svaki destabilizujući faktor će te osakati na putu do rezultata...
Predmetni učitelj-profesor bi dao zadatke iz klasičnog predmeta, a treneri dece su ti koji bi im pomagali u procesu rada. Dakle učili bi ih i korigovali o tome kako se nešto radi jer je to jednako bitno kao i šta se radi.
Na primer deo tog procesa bi bio kako da deca stupe i prijateljske odnose sa drugom decom i ljudima koja im mogu pomoći i urade zadatak timski, koji su najbolji načini da donesu odluke u timskom radu, kako da izbegnu borbe oko moći, stres...
Naravno treneri bi se bavili svim onim nevidljivim delovima zadatka, kao recimo i neimanjem uslova u porodici da se zadatak uradi (stan u kome bi dete trebalo a ne može da radi usled socijalnih uslova, neobrazovani ili emocionalno nestabilni roditelji, porodične krize i slično)...
TRENING ZA PREDAVAČE, VASPITAČE -TRENING ZA TRENERE
Treneri moraju biti obučeni da budu veoma vešti sa dubokim emocionalnim sadržajima dece. Grupni proces rada uvek barata sa jakim nerešenim emocionalnim odnosima i pošto deca kojoj služimo pate od višestrukih emocionalnih trauma, instruktori moraju biti angažovani na dubokom ličnom emocionalnom angažovanju prvo u radu sa sopstvenim emocijama, kako ne bi aktivirali traume kod mladih.
- Dakle treneri predavači, moraju biti stalno podvrgavani novim treninzima, obnavljati ih, usvajati u unapređivati.
Ovakva predavanja ne mogu se vršiti u učionici sa po 30 dece i govoriti mladima ko treba da budu i kako da žive. Zapravo to nije odnos predavača, već pre trenera, onoga ko vidi pojedinca sa svim njegovim autentičnostima i ranjivostima i sa njime deli iskustvo u transformaciji - preobraženju.
- Zato je potreban veliki broj trenera, jedan trener na 5 do najviše 10-toro dece.
Treneri moraju biti ocenjivani anketiranjem dece, anonimno bez mogućnosti da se otkrije identitet deteta koje je popunilo upitnik, posredno ili neposredno. Sistem može čak biti automatizovan bez prisustva ljudi, tako da se deci putem interaktivnog video materijala postavljaju pitanja, na šta bi dete pritiskalo ponuđeni a, b ili c odgovor. Tako deca ne bi morala da čitaju zamorne ankete. Bilo bi im objašnjeno za što je ovo važno za njihovu budućnost i budućnost ljudi uopšte. Rezultati bi bili odmah vidljivi jer bi računar izbacio rezultat trenutno, a mnogi parametri bi bili poslati profesionalcima koji rade na treningu trenera. Trener koji ne ipunjava uslove bi bio poslat na intenzivnije korektivne treninge, a ako se broj negativnih poena i neprihvatanje dece nastavi trener bi bio otpušten. Obrazovanje zahteva posebne ljude koji stvaraju Ljude.
ŠTA RAZVIJATI KOD DECE U OKVIRIMA EMOCIONALNIH I SOCIJALNIH VEŠTINA!?
Lične sposobnosti
Samosvest
UČE SE EMOCIONALNOJ SVESNOSTI: Sposobnost da se prepozna emocija i njen efekat. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Znaju koju emociju osećaju i zašto.
- Shvataju vezu između svojih osećanja i onoga što misle, rade i govore.
- Prepoznaju kako njihova osećanja utiču na njihovo istupanje (ponašanje).
- Imaju svesnost o svojim vrednostima i ciljevima.
UČE SE ZA PRECIZNO SAMOPROCENJIVANJE: Znanje o sopstvenoj snazi i granicama. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Svesni su sopstvene snage i slabosti.
- Uče na iskustvu.
- Otvoreni su prema neočekivanim događajima, novim mogućnostima, neprekidnom učenju i samorazvoju.
- Sposobni su da pokažu humor i perspektivu o sebi.
UČE SE SAMOPOUZDANJU: Sigurnost u samovrednost i sposobnosti. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Predstavljaju sebe sa samopoštovanjem, odaju poverenje, stavom, držanjem, glasom, imaju harizmu
- Mogu izraziti stanovište koje je nepopularno, i držati se onoga što je ispravno i u najtežim trenucima.
- Su odlučni, sposobni da donesu jasne odluke uprkos neizvenosti i pritiscima.
Samoregulacija
UČE SE SAMOKONTROLI: Upravljanje ometajućim nagonima, emocijama i impulsima. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Upravljaju svojim impulsivnim osećanjima i ometajućim emocijama.
- Ostaju sabrani, pozitivni u trenucima kada su isprovocirani.
- Misle jasno i održavaju pažnju kada su pod pritiskom.
UČE SE DOSTOJNOSTI POVERENJA: Održavaju standarde poštenja i integriteta. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Ponašaju se etički.
- Grade poverenje kroz pouzdanost.
- Priznaju sopstvene greške i suprotstavljaju se neetičkim postupcima drugih.
- Zauzimaju tvrd, principijelan stav čak iako je nepopularan.
UČE SE SAVESNOSTI: Preuzimanje odgovornosti za lične performanse. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Samoobavezuju se i drže se obećanja.
- Drže sebe odgovornim za ispunjenje ciljeva.
- Organizovani su i pažljivi u poslu.
UČE SE PRILAGODLJIVOSTI: Sposobnost rukovanja promenama. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Glatko ispunjavaju višestruke zahteve, preuređuju prioritete i brze promene.
- Prilagođavaju svoj odgovor i taktiku tako da odgovara skladno okolnostima
- Sposobni su da vide drugačije situaciju.
UČE SE INOVATIVNOSTI: Osećati se dobro i biti otvoren prema novim idejama i informacijama. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Traže sveže ideje iz raznih vrsta izvora.
- Iznalaze originalna rešenja na problem.
- Stvaraju nove ideje.
- Preuzimaju nove stavove i rizike u svom mišljenju.
Samomotivacija
UČE SE UPRAVLJANJU USPEHOM: Teže da poboljšaju ili dostignu odlične standarde. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Usmereni su na rezultate, visoko motivisani da dostignu ciljeve i standarde.
- Postavljaju izazovne ciljeve i preuzimaju proračunat rizik.
- Traže informacije da smanje neizvesnost i nalaze načine da bude bolje
- Uče kako da poboljšaju svoje performanse.
UČE SE OBAVEZIVANJU: Poravnavaju se sa ciljevima grupe u kojoj su. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Spremno čine ličnu ili grupnu žrtvu kako bi postigli veće organizacione ciljeve.
- Nalaze osećaj smisla u većoj misiji.
- Koriste vrednosti koje je grupa usvojila kad donose odluke ili pojašnjavaju izbore.
- Aktivno traže priliku da ispune misiju grupe.
UČE SE INCIJATIVI-PREDUZIMLJIVOSTI: Spremnost da deluju kada se ukaže prilika. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Spremni su da ugrabe priliku.
- Postavljaju ciljeve više od očekivanih.
- Pokreću ostale kroz neobičan, iznenađujuć lični primer.
UČE SE OPTIMIZMU: Upornost u ostvarivanju ciljeva uprkos preprekama i neuspesima. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Istrajavaju u ostvarivanju ciljeva uprkos preprekama i neuspesima.
- Rade u nadi za uspehom miisje, umesto u strahu od neuspeha.
- Vide neuspeh kao promenljivu na koju utiču, a ne kao nešto lično.
TIMSKE, DRUŠTVENE SPOSOBNOSTI
Društvena svesnost
UČE SE EMPATIJI-SAOSEĆAJNOSTI: Osećati emocije drugih ljudi i poglede, i delovati u njihovom interesu. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Prijemčivi su na emocionalne migove drugih, i slušaju dobro druge ljude.
- Pokazuju osećajnost i razumevanje tuđih pogleda na svet.
- Pomažu jer razumeju potrebe i osećanja drugih.
UČE SE USLUŽNOSTI: Učestvuju, prepoznaju i ispunjavaju potrebe. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Razumeju potrebe drugih i uklapaju ih u svoje ponašanje.
- Traže način da povećaju zadovoljstvo i privrženost drugih.
- Rado nude prigodnu pomoć.
- Razumeju poglede drugih i deluju kao savetnik od poverenja.
UČE SE DA RAZVIJAJU DRUGE LJUDE: Osećaju šta drugima treba da bi se razvijali i podupiru njhove sposobnosti. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Priznaju i nagrađuju snagu, dostignuća i razvoj drugih.
- Nude koristan povratni odgovor, i prepoznaju potrebu drugih da se razvijaju.
- Brinu, treniraju druge, i nude zadatke koji su izazov kojim rastu veštine druge osobe.
UČE SE DA OSNAŽUJU RAZLIČITOSTI: Gaje prilike kroz različitost ljudi. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Poštuju i odnose se dobro prema ljudima iz različitih sredina i prošlosti.
- Shvataju različitost u svetskim pogledima i osećaju razlike u grupi.
- Vide različitost kao priliku, stvaraju okruženje u kome različiti ljudi mogu danapreduju.
- Aktivno pobeđuju predrasude i netrpeljivost.
UČE SE POLITIČKOJ SVESNOSTI: Čitaju emocionalni tok grupe i stvaranje veza unutar nje. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Tačno čitaju ključne veze u grupi.
- Pronalaze ključne socijalne mreže.
- Shvataju sile koje oblikuju poglede i poteze saradnika, klijenata, i konkurencije.
- Precizno čitaju situacije, organizacionu i spoljašnju stvarnost.
Socijalne veštine
UČE SE DA VRŠE UTICAJ: Imaju efektivne taktite ubeđivanja. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Vešti su u ubeđivanju.
- Fino podešene nastupe da ubede slušaoce.
- Koriste kompleksne strategije kao indirektan uticaj da izgrade konsenzusi podršku.
- Usklađuju dramatične događaje sa situacijom tako da istaknu poentu stava.
UČE SE KOMUNIKACIJI: Šalju jasnu i ubedljivu poruku. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Efikasno uzimaju i daju, prateći emocionalne migove i prema tome podešavajući svoju poruku.
- Teške stvari rešavaju odmah.
- Slušaju dobro, traže uzajamno razumevanje, i rado dele informacije u potpunosti.
- Uzgajaju otvorenu komunikaciju i primaju i dobre i loše vesti.
UČE SE VOĐSTVU: Inspirišu i vode grupe i pojedince. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Usmeravaju i podužu entuzijazam za zajedničku viziju i misiju.
- Istupaju da vode kada je potrebno, bez obzira na stanje.
- Rukovode performansama drugih držeći ih odgovornim.
- Vode ličnim primerom.
UČE SE DA UBRZAVAJU PROMENE: Podstiču i rukovode promenama. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Prepoznaju potrebu za promenom i uklanjaju prepreke.
- Izazivaju status quo (mrtva tačka) da bi dali do znanja da je promena potrebna.
- Bore se za promene i regrutuju ostale.
- Prikazuju očekivanu promenu.
UČE SE DA UPRAVLJAJU SUKOBOM: Pregovaraju i rešavaju neslaganja. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Rukuju teškim ljudima i situacijama diplomatski i sa taktikom.
- Opažaju potencijalni sukob, iznose neslaganja na otvoreno i pomažu da se smanje.
- Podstiču rasprave i otvorene diskusije.
- Dovode do situacije da su svi pobednici.
UČE SE DA GRADE VEZE: Gaje veze koje služe misiji. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Grade i održavaju jake neformalne veze.
- Tragaju za vezama koje su obostrano korisne.
- Prave izveštaje i drže ostale upućene.
- Prave i održavaju lične veze sa saradnicima.
UČE SE SARADNJI I ZAJEDNIČKOM RADU: Rade sa ostalima u skladu sa zajedničkim ciljevima.
- Vagaju usmerenost na zadatak i pažnju prema ljudima (vezama)
- Sarađuju, dele planove, informacije i resurse.
- Promovišu prijateljsko okruženje i klimu saradnje.
- Opažaju i gaje prilike za saradnju.
UČE SE TIMSKIM SPOSOBNOSTIMA: Stvaraju sinergiju u ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Ljudi sa razvijanjem ove sposobnosti:
- Prikazuju timske sposobnosti kao poštovanje, ispomoć i saradnju.
- Uvlače sve članove u aktivno i entuzijastčno učešće
- Grade identitet tima, duh i odanost
- Štite grupu i njenu reputaciju, dele zasluge sa svima
Reference
Goleman, D. (1995). Emotional intelligence. New York: Bantam.
Mayer, J. D. (1994). A systems-topics framework for the study of personality. Imagination, Cognition, and Personality, 13, 99-123.
Mayer, J. D. (1998). A systems framework for the field of personality psychology. Psychological Inquiry, 9, 118-144.
Drugačije obrazovanje
Loading Poll...
