|
BIOLOŠKO ZAGAĐENJE Svako postrojenje, objekat, grupa ili pojedinac koji u prirodu mogu ispustiti biološki materijal koji toj oblasti ne pripada ili je modifikovan ili je nov po strukturi, na korak su od toga da izvrše biološko zagađenje.
To praktično znači da je veoma opasno, eventualno i pogubno ispustiti u prirodu žive organizme, ili njihove telesne tečnosti ili čak delove DNK, ako oni ne nastanjuju tu oblast ili su izmenjeni i dizajnirani veštački. Može se smatrati da je i sam genetski inžering opasan jer kako usled namernog može doći i do nepredviđenog oslobađanja genetski modifikovanih organizama u prirodu, recimo usled zemljotresa, poplava i drugog... Od slučajeva lokalizovanog trovanja do širenja te vrste na čitavu oblast i šire (invazione vrste), deli nas samo sposobnost te vrste da se adaptira na novu sredinu i počne da se razmnožava i stupa u "nepredviđene" odnose sa sredinom. Engleska reč koja se koristi za ovu opasnost je BIOHAZARD, koju prati znak na slici iznad. Međunarodni sporazum, dakle onaj koji je iznad nacionalnog zakonodavstva, a koji definiše ovu oblast, zove se Cartagena protol, a više o njemu na engleskom jeziku možete saznati u brošurama na http://www.cbd.int/programmes/outreach/awareness/publications.shtml?grp=cpb Postrojenja koja su u vrhu štetnih po proizvodnji biološkog materijala su vojne, medicinske i biološke laboratorije i proizvodni pogoni, infektivne bolnice, industrijske farme, klanice, kanalizacija, uvoznici egzotičnih biljaka i životinja, sredstva interkontinentalnog prevoza.
Evo par čisto ilustrativnih primera... Laboratorije Bez obzira jesu li svrhe mirnodopske ili vojne, promenjena genetska struktura virusa, bakterija, gljivica može koštati čovečanstvo opstanka u nepredvidivo kratkom vremenu.
Iako sve države tvrde da ne razvijaju biološko oružije zabranjeno 1969.g, to se ipak čini pod geslom razvijanja vakcina i zaštite. Bivši sovjetski pukovnik i doktor Kanatjan Alibekov, je bio privi zamenik šefa ratnog biološkog programa, Biopreparat, od 1988 to 1992.g. u Sovjetskom Savezu. Dr. Alibek je koautor knjige "Biohazard", gde otvoreno govori o razvijanju bioloških agenasa u bivšem Sovjetskom Savezu. 
Kuga, boginje, antraks, sakagija, marburg i ebola infekcije, lasa infekcije, mačupo infekcije, mnogo vrsta hemoralgičnih groznica, vrste zapaljenja mozga(encephalitis) i mnoge druge deo su arsenala jedne vojne laboratorije! Sve to nije bilo dovoljno već su postojeći organizmi modifikovani da budu imuni na postojeće konvencionalne terapije, pod geslom da oružije mora biti što efikasnije. 2004.g., Vektor laboratorija u Novosibirsku, 46 godišnji zaposleni u laboratoriji se inficirao Ebola virusom i umirao u najgorim mukama pred svojim kolegama. Na svim otvorima po telu mu je izbijala krv! Lek ne postoji. Kolege su mogle samo da gledaju agoniju. Naravno Rusija nije usamljena, tako da su brojne havarije nastajale i u USA laboratorijama, pored drugih velikih i malih država. Jedna od laboratorija u USA je spaljivana 3 puna dana, kako bi se sprečilo širenje ebole, posle incidenta u laboratoriji. 2006. godine uragan je pogodio USA u oblasti gde su se pravili genetski modifikovani organizmi. Iako dobro obezbeđena, laboratorija se našla potopljena vodom, organizmi su oslobođeni poplavom. Ne postoji javni spisak šta se gajilo u laboratoriji i šta je pobeglo iz nje!
Jedini podatak je da su poslati timovi da ručnim bacačima plamena da pale potopljene prostorije, apsurd ali istina.
Početkom 1990.g. iz vojne laboratorije Fort Detrick u USA, U.S. Army Medical Research Institute of Infectious Diseases -USAMRIID jedinice nestaju kulture antraksa. Februar, 1992 godine, kada je Lt. Col. Michael Langford preuzeo komandu nad laboratorijom Fort Detrick u USA, u popisu inventara, fali 27 setova kultura i to antraks, ebola, hanta virus, simian AIDS, i dva nova virusa pod oznakom "strogo poverljivo". Neki uzorci su navodno kasnije locirani 2002. godine, a neki nikada...
Naučnici i kulture opasnih organizama su postali dostupni svakome, pa i teroristima...Radi se organizmima patogenosti stepena 4, što znači smrtnost zaraženih od 80 do 100% . Generalno se smatra da recimo virusi teško prelaze barijeru vrsta, pa je težak recimo prenos sa majmuna na čoveka. Uočljiv trend probijanja granice vrsta postao je drastično očigledan zadnjih desetinu godina. HIV-AIDS kontraverza, tvrdi da je ovaj virus zapravo nastao tako što su se polio vakcine, pravile filtriranjem kroz bubrege majmuna. Ovo je rađeno širom sveta (Prema tvrdnjama medija i fotografija, izgleda i kod nas na Torlaku takođe na ilegalno uhvaćenim majmunima). Tvrdnje da vakcine nemaju veze sa nastankom bolesti, zasnovane su na analizi takvih vakcina, ali ne i onih na terenu odakle je lociran nastanak HIV-AIDS, u Kongu, Ruandi u Burundi. Vreme pojave i oblast HIV-AIDS poklapa se sa vakcinacijom stanovništva. Korišćeni su bubrezi hvatanih divljih majmuna (zelenih, šimpanzi i babuna), kroz koje su filtrirani virusi. Zapravo nije čudno da je čitava svetska zajednica veoma kontraverzno okrenuta prema ovoj temi. Mnogo više o tome na engleskom jeziku možete pročitati ovde. MARBOR virus
1967. u Beogradu, u laboratoriji je izbila epidemija, od virusa iz porodice u kojoj je ebola virus i koji se zove marbor. Virus je stigao sa isporukom majmuna iz Ugande za državne laboratorije u Jugoslaviji, a majmuni su kupovani na crnom tržištu. Bubrezi majmuna su se koristili za proizvodnju polio vakcine. Ovaj virus prelazi barijeru vrsta. Industrijski uzgoj životinja Industrijski uzgoj životinja i klanice su smatrane prihvatljivom pretnjom. Na njih se primenjuje sistem "Hazard Analysis and Critical Control Point" (HACCP), koji je navodno preventivan pristup u bezbednosti hrane i lekova, koji se tiče fizičkih, hemijskih i bioloških rizika i kao sredstvo prevencije pre nego inspekcije. Kod nas u praksi u najvećem broju slučajeva HACCP je samo forma. Bilo je pitanje vremena, kada će prihvatljiva industrijska pretnja postati svetska pretnja. Ptičiji grip
Kada se pojavio ptičiji grip procene su bile oko 10 do čak 150 miliona mrtvih ljudi i oko 100 miliona poseta bolnicama. Tvrdilo se da ptičiji grip prenose divlje ptice na domaću živinu, a ove na ljude. "Napuštamo tvrdnje da su ptice selice uzročnik", rekao je Rajhof, profesor zoologije na Tehničkom univerzitetu u Minhenu. On smatra da širenje virusa sa istoka na zapad nije pratilo glavne rute migriranja ptica, i da je do njega došlo u neodgovarajuće doba godine, ukoliko bi uzročnik bile ptice selice. Rajholf smatra da je verovatniji uzročnik bolesti bilo veliko korišcenje zaraženog živinskog izmeta za đubrenje njiva. Živinski fekalni sadržaj se spira u jezera i reke gde dospeva u organizam riba i drugih životinja koje žive u vodi. Zaraženu ribu zatim jedu ptice i životinje, objasnio je Rajholf.
Riblje brašno se, takode, široko koristi kao izvor proteina u stočnim hranivima, uključujući i hranu za živinu. Rajholf je podsetio da su i tri cibetke, noćne životinje slične mački, u Vijetnamu zaražene virusom ptičijeg gripa i uginule u avgustu godinu ranije, jele ribu. Svinjski grip
Prvi udar svinjskog gripa desio se tokom pandemije 1918 kada su svinje obolele kad i ljudi.[16] Prvi virus je identifikovan kod svinja 1930.[17] Svi podtipovi virusa tokom sledećih 60 godina su bili H1N1. Ali između 1997 i 2002, novi sojevi i tri podtipa i pet različitih genotipova pojavili su se kod svinja u USA. Tokom 1997–1998, pojavio se soj H3N2. Ovaj soj je nastao derivacijom genetskog materijala čoveka, svinje i ptice. Tokom 1999 u Kanadi, pojavio se soj H4N6, probijajući barijeru ptica svinja...ali je bio lokalizovan samo na jednoj farmi. Leukoza goveda Virusna leukemija kod krava tipa E, po nekima prenosiva na ljude, raširena na 70% stočnog fonda Srbije kupovinom i razmnožavanjem zaraženih goveda iz Holandije...Vidi u navigaciji sa leve strane pod istina o mesu i mleku. Prioni zastrašujući nosioci bolesti Izvor podataka http://www.mad-cow.org/ Mnogo bolesti životinja uzrokovano je bakterijama i virusima. Rizik od tih bolesti se često može umanjiti pažljivim pranjem, zamrzavanjem i kuvanjem. Ali neke bolesti su uzrokovane neobičnim prenosiocima - prionima. Ovi prenosioci su zaista čudni jer nemaju genetski kod a sastoje se potpuno od proteina! Naučnici tvrde da su prioni veoma slični proteinima koji su u mozgu životinja i ljudi. Ali su različiti po svom trodimenzionalnom obliku. Kada prioni dođu u kontakt sa proteinima mozga teraju ih da poprime oblik priona i ovo okida lančanu reakciju...Rezultat je brza i smrtonosna bolest. Lek još nije pronađen. Ono što sliku čini jošcrnjom je otpornost priona, jer ga ne uništava ni temperatura od 250 stepeni C. Ne uništava ih ni radijacija. Bolesti izazvane prionima se veoma teško dijagnostikuju.
Životinje ne pokazuju imuno odgovor na bolest, a ne postoji ni šansa da se otkriju analizom krvi...Bolest se može dijagnostikovati autopsijom posle smrti. Bolest ludih krava BSE je jedna od tih bolesti.
Ne zna se tačno ni koja sve tkiva nose prionsku bolest. Britanski stručnajci su otkrili bar jedan slučaj prenosa mlekom.
Osim krava, zna se da se mogu zaraziti ovce i koze kao i još 16 vrsta životinja. Oni koji su jeli meso zaraženo prionima mogu da obole za oko 10 godina, neki za oko 15, a oni koji su ga jeli u malim količinama mogu da obole za 30 godina. Pored pretnje na ljude nikako se ne sme prevideti pretnja po prirodu, tj. vrste u divljini, a istrebljenje divljih vrsta vodi u neizbežno uništenje čoveka kao vrste zavisne od prirode. Novija istraživanja su pokazala da recimo nestanak vukova vodi u nestanak šuma, veza koju bi retko ko i predvideo. Invazione vrste
Uvoznici egzotičnih biljaka i životinja i sredstva interkontinentalnog prevoza, prete okolini unošenjem visoko adaptivnih biljnih i životinjskih vrsta, koje se razmnožavaju velikom brzinom i oduzimaju resurse (hranu i stanište) domaćim vrstama ili ih čak direktno napadaju i time ih istrebljuju. Novodonešene vrste koje se ovako ponašaju zovemo invazionim. Brojne biljne vrste koje su u davnoj prošlosti stizale kao ukrasne (recimo kiselo drvo), a danas su visoko raširene kod nas u divljini i guše domaće...Isti slučaj je sa namernim poribljavanjima naših reka ribama za sportski ribolov, koje su istrebile domaće vrste jer se hrane njihovom ikrom...insekti koji se nastanjuju u zemljištu i hrane korenom recimo kukuruza i brojni drugi... Sredstva interkontinentalnog prevoza sa sobom nose i slepe putnike koji nisu ljudi.
To može biti bilo koji organizam zarobljen u delovima, recimo broda.
Najpoznatiji svetski slučaj je vrsta sovjetske zebraste školjke , koja je preplavila dno okeana u delu USA i nastanila se čak i u jezerima! Na dnu više ništa ne živi sem nje...  
Evropska agencija za zaštitu životne sredine ima brojne predviđene mehanizme, o kojima možete više saznati na linku. Vrste se prate u okviru Severno evropske i Baltičke mreže invazionih vrsta NOBANIS http://www.nobanis.org Globalna baza invazionih vrsta (The Global Invasive Species Database) nalazi se na http://www.issg.org 
|
Biološko
Loading Poll...
