Izvor dela teksta je preuzet od: LOKALNA AGENDA 21:Uvod u planiranje održivog razvoja
Prof. dr Slobodan Milutinović Vanredni profesor Fakulteta zaštite na radu u Nišu
Izdavač:Stalna konferencija gradova i opština, www.skgo.org

Lokalna Agenda 21 – akcija ka održivom razvoju

Agenda 21 je akcioni plan za održivi razvoj u XXI veku usvojen na najvišem nivou na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED) – Samitu planete Zemlje – održanoj u Rio de Žaneiru juna 1992. godine.

Pojam "održivi razvoj" (engleski "sustainable development") ustanovljen je još 1989. godine i zvanično proklamovan Bergenskom deklaracijom iz 1990. kao razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti, tako da ostavlja mogućnost budućim generacijama da zadovolje svoje potrebe i da se i same razvijaju.

Održivi razvoj se u osnovi zasniva na šest načela:

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE: Fizička izdržljivost životne sredine postavlja granice mnogim ljudskim delatnostima i ukazuje da se potrošnja prirodnih bogatstava mora smanjiti.
Moramo živeti unutar tih ograničenja kako bismo svom potomstvu mogli ostaviti ovu planetu u stanju u kome će i dalje moći podržavati zdrav ljudski život.

BUDUĆNOST: Imamo moralnu obavezu da budućim generacijama ne ugrozimo mogućnost da namiruju svoje potrebe.

KVALITET ŽIVOTA: Ljudska delatnost, uz materijalne, ima i društvene, kulturne, moralne i duhovne dimenzije.

PRAVIČNOST: Bogatstvo, korist i odgovornost trebalo bi da se pravično raspodele kako među državama, tako i među različitim društvenom grupama unutar društva, uz poseban naglasak na potrebe i prava siromašnih i ljudi koji sa iz bilo kog razloga nalaze u neravnopravnijem položaju.

PREDOSTROŽNOST: Ukoliko nismo sigurni kakav će uticaj neki postupak ili razvoj događaja
imati na životnu sredinu, trebalo bi primeniti načelo predostrožnosti i radije "pogrešiti" na
stranu sigurnosti.

SVEOBUHVATNOST: Rešavanje složenog problema održivosti zahteva da u proces rešavanja budu uključeni svi faktori koji utiču na problem.

Održivi razvoj se definiše kao “razvoj koji obezbeđuje osnovne ekonomske, društvene i mogućnosti zaštite životne sredine za sve, nenarušavajući pri tom vitalnost ekoloških sistema i sistema unutar zajednice, od kojih zavise ove mogućnosti”. Ovakav razvoj moguć je ako se
promene dosadašnje matrice ponašanja u proizvodnji i potrošnji, što je
osnovni uslov da se osigura da svi ljudi danas i u budućnosti imaju podjednake mogućnosti pristupa društvenom i ekonomskom razvoju unutar zadatih limita životne sredine.

Deset godina posle Rio Konferencije održan je na nivou šefova država i vlada Svetski samit o održivom razvoju u Johanesburgu, na kome su sumirani uspesi (ali i neuspesi) protekle decenije na polju implementacije održivog razvoja.

Održivo društvo teži da:

ZAŠTITI I UNAPREDI ŽIVOTNU SREDINU, tako što
- koristi energiju, vodu i druge prirodne resurse efikasno i sa pažnjom,
- ograničava zagađenja na nivoe koji neće ugroziti prirodne sisteme,
- minimizira otpad, ponovo ga koristi kroz reciklažu, kompostiranje ili sagorevanje za dobijanje nove energije, a preostali deo održivo odlaže,
- vrednuje i štiti prirodnu raznovrsnost;

POŠTUJE DRUŠTVENE POTREBE, tako što
- gradi nova i unapređuje postojeća mesta i objekte koji dobro rade, služe svojoj svrsi i dobro izgledaju,
- čini naselja “humanim” po funkciji i formi,
- vrednuje i štiti različitost i lokalnu raznovrsnost i ohrabruje kulturni identitet lokalne zajednice,
- štiti ljudsko zdravlje omogućavajući bezbedno, čisto i prijatno životno okruženje,
- ističe preventivne akcije zdravstvenih servisa, kao i negu,
- osigurava dobru hranu, vodu, stanovanje i gorivo po umerenim cenama,
- podmiruje lokalne potrebe iz lokalnih izvora kada god je to moguće,
- maksimalno omogućava svima obrazovanje za potrebna znanja i veštine koje će im omogućiti da potpuno učestvuju u društvenim aktivnostima,
- omogućava svim društvenim grupama da učestvuju u odlučivanju i uključuje društveni uticaj i uticaj zajednice u donošenje odluka;

PROMOVIŠE EKONOMSKI USPEH, tako što
- kreira vibrantnu lokalnu privredu u kojoj ima dovoljno posla bez štenih uticaja na životnu sredinu na lokalnom, nacinalnom i globalnom nivou,
- vrednuje dobrovoljni rad,
- ohrabruje pristup radnim mestima, uslugama, dobrima i drugim ljudima na način takav da se sopstvena vozila manje koriste i tako umanje uticaji na životnu sredinu,
- otvara široke mogućnosti za kulturne i rekreacione aktivnosti za sve građane.

---

Predloži drugima i dodaj link na ovu stranu na svom