Veštački hemijski dodaci hrani - aditivi

Osim liste sa početka ovoga teksta koju možete odštampati i nositi sa sobom u samoposlugu, nudimo vam i program za mobilne telefone sa informacijama o štetnosti aditiva. Program je besplatan, možete ga skinuti sa interneta pa uneti u mobilni telefon ili ga povući sa mobilne mreže direktno (skuplja opcija usled cene koštanja interneta putem mobilnog telefona). Program ostaje lokalno na vašem mobilnom telefonu, tako da za dalje korišćene nije potrebno pristupati internetu ili zvati neki broj. Ukucavanjem E-broja aditiva, daće vam informaciju o tome ako:

• Hemikalija može izazvati alergiju
• Hemikalija može izazvati hiperaktivnost dece
• Hemikalija može biti na bazi Genetsko Modifikovanih organizama
• Hemikalija može biti životinjskog porekla (za vegetarijance)

Program za mobilne telefone se nalazi na adresi http://www.foodadditivesinfo.com/Enumbers.aspx?lang=en

Osim EU klasifikacije i stava bilo bi poželjno da se informišete i sa USA stavom dokazanim u pojedinim nezavisnim laboratorijama o pojedinim aditivima na adresi http://www.cspinet.org/reports/chemcuisine.htm

ZAŠTO ADITIVI?

Današnji potrošački nastojeni ljudi uzimaju približno 80% namirnica u industrijski prerađenom obliku. Takve namirnice je teško proizvesti i sačuvati bez dodavanja aditiva.

Istraživanja u V. Britaniji tokom 2007.g. pokazala su da:

• većina potrošača podcenjuje koliko aditiva pojede
• the prosečan potrošač pojede dnevno oko 20 vrsta aditiva (19 ako hranu sprema kod sebe u stanu)
• većina potrošača ne zna koja hrana sadrži aditive.

Aditivi farbaju, zgušnjavaju, omogućavaju mešanje vode i masti ili ulja, konzerviraju, pojačavaju ili menjaju ukus, zaslađuju (umesto šećera), štite od oksidacije, omogućavaju stvaranje želea, kiselosti, glaziraju, nadimaju... Namena velikog broja aditiva je takođe, pomoć kod tehnološke obrade i pripremanja proizvoda.

Aditivi, međutim, ne smeju predstavljati rizik za zdravlje potrošača. Takođe, ne smeju zavarati potrošača odnosno sakriti slab kvalitet ili način prerade, ali...

BEZBEDNOST ADITIVA U ISHRANI – UTICAJ NA PSIHU I ZDRAVLJE

Tokom 2003. Na tržištu EU posebno u Francuskoj se pojavila aleva paprika farbana Sudan red bojom. Ova boja je potpuno nebezbedna i nedozvoljena, njome su se farbale cipele i pasta za cipele!

U Velikoj Britaniji Agencija za standarde u hrani (Food Standards Agency), pronašla je nekoliko stotina proizvoda u kojima su zabranjeni aditivi.

Međutim osim zabranjenih aditiva i rigorozno testirani aditivi u EU koji imaju dozvole, pokazali su ozbiljan uticaj na ponašanje i zdravlje dece. Više o tome možete saznati na engleskom jeziku na Mreži za zdravstvene probleme usled dodataka u hrani http://www.fedupwithfoodadditives.info/

postoje dvoumljenja jer nije posve pouzdano da li je test na životinji ili ćeliji dobar model za ocenu toksičnosti ispitivane hemikalije. Poznato je da čovek drugačije reaguje od životinje ili bakterije. Takođe testiranje se izvodi pojedinačno sa jednom hemikalijom, dok se u namirnicama (najčešće) nalaze kokteli aditiva. Takođe neki ljudi su izloženo doživotno aditivima, a ne na dnevnoj bazi.

Baš zbog toga je dozvola za prodaju aditiva ograničena na određeni period u kojem se nadalje proučavaju uticaji na zdravlje.

Dakle, jasno je da imamo razloga da sumnjamo da li su pojedini aditivi i arome, koji su trenutno dozvoljeni uopšte bezbedni.

" Neka ti hrana bude prvi lek."

Hipokrat 460-377 godina pre Hrista

Nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva. Može se govoriti o stepenu njihove škodljivosti jer, kako kaže Klod Bernard, "ništa nije toksično i sve je toksično" u zavisnosti od količine koja se upotrebi - istakao je prof. dr Stanković.

- Primera radi, nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su oni nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa jer su efikasni protiv toksogenih vrsta bakterija. Njihova akutna toksičnost eliminisana je načinom njihove upotrebe jer se oni mogu puštati u promet samo kao homogena mešavina s kuhinjskom solju koja sadrži 0,5-0,6 odsto nitrita, tako da nije moguće ni namerno, ni slučajno, zbog slanoće proizvoda uneti toksičnu količinu nitrita - objasnio je prof. dr Stanković za Glas Javnosti.

Evropski potrošači mogu očekivati da će sa ispitivanjima spisak dozvoljenih aditiva skratiti, a merila za dozvoljena postati još strožija jer je Evropska komisija za bezbednost hrane počela proučavati bezbednost aditiva.

Od početka do kraja, registracija aditiva u EU traje oko 10 godina. Pet godina se testira bezbednost, pa slede dve godine procene bezbednosti od Evropskog tela za bezbednost hrane (European Food Safety Authority (EFSA)). Takođe protekne još oko 3 godine za dobijanje lokalne dozvole u nekoj zemlji. Pošto procene traju ovako dugo većinu dozvola nije izdalo ovo telo, već njen prethodnik Scientific Committee on Food (SCF).

Smatra se da je 540 grupa aditiva sigurno bezbedno,

320 grupa aditiva se mogu svrstati kao razumno bezbedni,

70 njih može izazvati alergiju ili neki neželjan efekat,

a 39 grupa aditiva može prouzrokovati značajan rizik za zdravlje pri dužem uzimanju.

Ovde nisu uračunate arome.

Profesor Farmaceutskog fakulteta je predsednik Nacionalne komisije za aditive i međunarodni ekspert Ivan Stanković. Profesor Stanković član je svetskog i evropskog stručnog tela (JECFA i EFSA) koje procenjuje zdravstvenu bezbednost aditiva.

Na osnovu tih procena komisija Codex Allimentarius donosi standarde i preporuke za njihovo korišćenje, a Evropska komisija propise.

Aditivi se u Srbiji koriste i kontrolišu u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva u namirnicama i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine. Njihovu upotrebu kontroliše Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede. Donošenjem Zakona o bezbednosti hrane predviđeno je da Pravilnik dođe pod ingerenciju Ministarstva zdravlja.

Do 1989. godine Komisija Codex Alimentarius je na osnovu evaluacija JECFA-e prema zdravstvenoj bezbednosti aditive svrstavala u šest grupa:

Grupa A1 - aditivi koji su potpuno provereni za trajno bezbedno korišćenje u namirnicama

Grupa A2 - aditivi koji se dugo koriste u tehnološkoj praksi i do sada nisu pokazali štetne posledice, ali koji za trajno bezedno korišćenje u namirnicama još nisu potpuno provereni

Grupa B1 - aditivi koji se upotrebljavaju u pojedinim zemljama, ali ih nije vrednovala komisija FAO/WHO

Grupa B2 - aditivi koji potencijalno mogu da budu korišćeni i pretstavljaju predmet proučavanja, a tek treba da budu vrednovani od starane komisije FAO/WHO

Grupa C1 - aditivi za koje komisija FAO/WHO smatra, na osnovu proveravanja njihove toksičnosti, da nisu bez opasnosti za korišćenje u hrani

Grupa C2 - supstance koje komisija FAO/WHO smatra toksičnim i koje treba zabraniti kao aditive u hrani